Mala istorijska biblioteka

Gargantua wrote:Jel Milanović beše napisao "Rusija će dobiti drugu partiju kad Amerika dobije treću"?

Pa da, upravo sam to hteo sad da napišem.

NC, u Srbiji postoji puno partija, postoje i izbori. Isto tako i u Rusiji. Isto i u Mađarskoj, Isto i u Turskoj. Stvar je u tome da uvek pobeđuje jedna partija.

Poređenja sa jednopartizmom promašuju fudbal, a sa "totalitarizmom" ceo stadion.

William Murderface wrote:Stvar je u tome da uvek pobeđuje jedna partija.

Poređenja sa jednopartizmom promašuju fudbal, a sa "totalitarizmom" ceo stadion.

Виђу, то да увек побеђује иста партија - то ти је поприлично евидентна сличност са једнопартијским системом, не? Друга значајна сличност је што то онда престаје да буде обична политичка партија већ постаје тзв. клијентистичка, што ће рећи да је и послодавац и зајмодавац и наредбодавац, и отац и мати. Трећа је контрола над медијима, судством, школством, војском и полицијом. Итд.

Па онда мало боље погледаш тај промашени фузбал... и закључиш да је лопта, ипак, округла.

ali se s njom igra vaterpolo. mislim jednopartijski sistem je nesto drugo.

Jednopartijski sistem podrazumeva formalno nepostojanje različitih opcija. 

Ovo što imamo je prosto kvrgava demokratija: mi zaista imamo razne opcije koje imaju i različite ponude, i možemo slobodno da glasamo za njih. Svakako nije isto da li je na vlasti SRS ili DS ili Dveri i nije svejedno za koga se glasa. Medijski monopoli, zakrivljenje slike, pritisak, kupovina glasova - to su sve muke višepartijske demokratije.

Аман, бре људи, написао сам својеврсна рестаурација једнопартијског система, дакле кондиционал. Нити је то уопште било кључно у ономе што сам хтео да кажем. Кључна је последња реченица: ми смо сви одреда помало немоћни пред феноменом. Онда неки пизде и криве народ.

Но кад се већ акамо: јесте, итекако. И медијски монопол, и закривљена слика стварности, и притисак - све су то другови једнопартијци итекако практиковали па и усавршили. Једино се нису бавили куповином гласова. Није им било нужно.

Anesteziranje je ovde došlo kroz preuzimanje proevropske priče od strane SNSa čime je slomljena relativno klimava post 2000 koalicija.

Mi smo nemoćni u formulisanju različitih političkih opcija (osim tekućeg pokreta pristojnizma i zakonopoštovanjizma). Uzroci za to jesu i taktički - blokiranost medija za prvo vidljivu javnu debatu i drugo za formulisanje odgovora kroz takvu debatu, kooptacija političara drugih opcija, zastrašivanja i sila - ali i idejni.

Treće, biračko telo SPS, SRS, SNS je i posle 2000. ostalo vanredno jako (Toma Nikolić je 2008. dobio više glasova nego Vučić 2017) a bilo je u opoziciji iz više razloga - i podrške spolja, i živošću pro-EU priče pre krize 2008, i vidljivim poboljšanjem životnih uslova itd itd.


Sve ove pojave su "čista politika" ali više prosto ne važe, sada važe drugačije okolnosti i one fundamentalno uslovljavaju dominantnu poziciju SNS i zapravo sistema vučićevskog klijentelizma koji prevazilazi stranačke limite. Mi se još s teškom mukom trudimo da imenujemo stanja i trendove u kojima smo trenutno, kamoli da pričamo o alternativama, funkcionalnim u demokratskom smislu (da mogu da okupe kritično veliki deo birača).


Model borbe je prosto višepartijski a ne jednopartijski, jednopartizam kao analitika stanja nije dovoljan da objasni šta se to dešava i šta da se radi.

Сад ће још испасти да сам предлагао једнопартизам као некакву алтернативу, наопако? 

Непријатеља ваља детаљно познавати и још боље разумети. Вучићев "једнопартизам" није дабоме идентичан Титовом (коме нису ни требали наводници), али му је довољно налик, да би се завезао у нешто што јесте становита културна матрица. Која сама по себи ништа не објашњава, а још мање се може сматрати узроком саме себе - али јесте тврдоглава чињеница која се цери у лице малобројним (и све малодушнијим) реформаторима, и поприлично одувек. Ignore it on your own peril. 

Разумем зашто Маша Гесен пише то што пише. Не слажем се са њом, али разумем потребу.

Ma ne, kad kažem model borbe mislim da on mora da počiva na pretpostavci višepartizma a ne jednopartizma.

Заправо се не слажем са тезом о "квргавој демократији". Путинов или Вучићев режим се не могу сматрати демократским, као што се није могао сматрати ни Милошевићев, без обзира на "токен" парламентарну демократију, изборе, итд. Они су заправо на путу у супротном смеру, од демократије се сваким даном све више удаљавају.

Nikako nisu isti Putinov i Vucicev rezim.

Okay, I'm giving up.

Pa nisam rekao da je Vucicev rezim demokratija  Nije, to je autoritarni rezim. Ali nije isto sto i Putinov.

Mislim, Gargantua je lepo objasnio, Vucic je kooptirao deo ideologije, a i personala "druge strane" i zato je ovako jak. Bez toga nikad ne bi bio. Ali to onda ima i odredjenu cenu sta moze, a sta ne moze da se radi.

Ne znam, ja prosto ne bih tako usko tumačio demokratiju. 

Ispada da ona ne može da "pogreši", jer ako "pogreši" nije demokratija.  



Imam još jedan argument - Vučićev rezultat je veoma konzistentan sa Nikolićevim rezultatima 2004, 08, 12 (manje-više, ne tražimo ne znam kakvu preciznost broja). Gledajući tako podrška njemu nije ništa veća nego podrška Tomi u onome što je bio jasno višepartijski sistem, rekoh i da je manje glasova uzeo nego Toma 2008. Kolaps se dešava na nekoj drugoj strani i na nekim drugim temama, gore sam kratko i šturo napisao gde.

Jednopartijski sistem ima sasvim drugu političku dinamiku, plus što danas nešto meriti sa jednopartizmom znači brisanje prošlosti.

No Country wrote:Аман, бре људи, написао сам својеврсна рестаурација једнопартијског система, дакле кондиционал. Нити је то уопште било кључно у ономе што сам хтео да кажем. Кључна је последња реченица: ми смо сви одреда помало немоћни пред феноменом. Онда неки пизде и криве народ.

Но кад се већ акамо: јесте, итекако. И медијски монопол, и закривљена слика стварности, и притисак - све су то другови једнопартијци итекако практиковали па и усавршили. Једино се нису бавили куповином гласова. Није им било нужно.

A ovi se bave, jer im je nužno i apsolutno najbitnije, sve se vrti oko toga. Dakle sve isto, osim najbitnijeg, pa sad ako ti je to dobro poređenje, aferim.

No Country wrote:Заправо се не слажем са тезом о "квргавој демократији". Путинов или Вучићев режим се не могу сматрати демократским, као што се није могао сматрати ни Милошевићев, без обзира на "токен" парламентарну демократију, изборе, итд. Они су заправо на путу у супротном смеру, од демократије се сваким даном све више удаљавају.

Pa - ne. Prvo, i Miloševićev režim je bio nekakva demokratija - Milošević je vlast izgubio na izborima. Drugo, ovo je takođe nekakva parlamentarna demokratija, jer parlament postoji, različite stranke u tom parlamentu postoje, opozicija teoretski može da pobedi na izborima, ama nije verovatno.

Imaš primer Makedonije - sve isto ko u Srbiji, pa i malo gore, i šta bilo? "Totalitarista" izgubio vlast na izborima. Malo se durio, pa na kraju morao da prihvati.

Занимљиво питање: да ли је Милошевић изгубио власт на изборима? Или је изборе изгубио зато што је истрошио, из тубе истиснуо сву власт? Или се коначно потрошио један опасан мит, и самој историји је куцнуо час?

Izgubio je izbore, a posle tog odgovora pričamo zašto (zato što je potrošio mit, nisu ga branili oni na koje je računao itd itd).

Gargantua wrote:
Imam još jedan argument - Vučićev rezultat je veoma konzistentan sa Nikolićevim rezultatima 2004, 08, 12 (manje-više, ne tražimo ne znam kakvu preciznost broja). Gledajući tako podrška njemu nije ništa veća nego podrška Tomi u onome što je bio jasno višepartijski sistem, rekoh i da je manje glasova uzeo nego Toma 2008. Kolaps se dešava na nekoj drugoj strani i na nekim drugim temama, gore sam kratko i šturo napisao gde.

Добро си то горе написао, али овде грешиш: јесте Вучић развалио опозицију, то је његово дело.

Да подвучемо црту: имамо један веома стабилан систем, са корумпираном и скаредно неспособном влашћу, најгоре и најодвратније медије на свету, пропалу економију, европске интеграције у које више нико не верује, и цинично и незаинтересовано грађанство. Од опозиције имамо неколико кловнова, а Бели није највећи међу њима. То су све директни резултати Вучићевих надљудских напора. Е сад, код Милошевића је макар постојао тај митски оквир, т.ј. драматуршки лук, ту су се ослобађале "свете српске" а богами и неке друге земље, другим речима то је морало да се једног дана заврши. Ово Вучићево може у бескрајон. А са собом полако мења, мрви и читаво друштво, ево сам горе скицирао како.

kuku wrote:

Filipenko wrote:Auh al je popust, sa 2200 na 1900 dinara. 

I tom - sa 1980 na 330
II tom - sa 2200 na 330

Lol, ja ovo što gledam (knjižara Delfi) ima toliki popust, pa košta 1600 umesto 1900 i 1900 umesto 2200 dinara.