Prvo da primetim da je Ćira bio u pravu i da je Iran za Srbiju čudo od zemlje, barem kad je u pitanju kinematografija. Odgovorno tvrdim da je u Srbiji danas nemoguće snimiti ovakav film, ne zbog nedostatka para (film je relativno low-fi), nego zbog potpunog idejnog i umetničkog bankrota u kojem se srpska kinematografija trenutno nalazi.
Drugo, film je neverovatno blizak "našem" iskustvu - bombardovanje, mobilizacije, video kao jedina uteha (odavo nisam gledao film u kojem je video tako bitan detalj). To je iskustvo koje dobro poznajem(o). Što mi je dodatno olakšalo identifikaciju.
Treće, ne sećam se kada sam poslednji put gledao ovao ozbiljan i slojevit horor koji ima šta da kaže na toliko različitih tema i može da se čita iz toliko različitih uglova. Babbadook je recimo izvrstan horor (i po osnovnoj postavci vrlo sličan ovom - odnos majke, deteta i natrpirodnog elementa, a ima drugih sličnosti), ali u dobroj meri lišen svih društvenih i političkih konotacija. Ovde je kontekst (iransko-irački rat, Iran posle revolucije) izuzetno bitan i bez njega film se uopšte ne može tumačiti.
Četvrto, kako je Anđ'o već primetio, majstorski je snimljen i u skoro svakom pogledu superioran u odnosu na savremenu horor produkciju. Najviše me je podsetio na Appartment Trilogy Romana Polanskog, posebno na Tenant-a kojeg smo gledali u okviru kino kluba. Vrlo malo, ali pametno iskorišćenih specijalnih efekata, a inače sva jeza proističe iz potpuno običnih prostora i situacija - života u jednoj zgradi i jednom stanu - i eksploatacije svakodnevnih strahova (od mraka, podruma, npuštenih hodnika, čudnih komšija, i naravno - rata).
Peto, mnogo lepa ona glumica. Opet je u pravu Ćira, Iranke jesu seksi.
Pisao bih još, i pisaću kad se uključe ostali, a nadam se da bar Anđ'o hoće.