@----(Y)----@ E S T R A D A @----(Y)----@

"Iznajmio sam stan u blizini Skupštine, da budem blizu Trezora koji je u tom trenutku bio najbezbednija diskoteka u Beogradu. I dolazili su kod mene svi posle snimanja, manekenke, Dejan Milićević, ekipa, a u toj zgradi živela je baka Stefana Milenkovića. I sreo sam ga jedne večeri, kaže pošao kod bake, a ja oduševljen – on klinac, 18-19 godina, ne znam ni da li se toga seća. Lep kao anđeo, talentovan, već je tada bio svetska zvezda. Kažem mu ja, pusti baku, hajde kod mene, samo da te vide moje drugarice. I odveo sam ga u stan, i dolazio je onda posle stalno kod bake, a ustvari se družio sa nama. Tabloidi su preneli da su to bile neke orgije, ni slučajno, to su bile normalne žurke, kakve smo svi pravili kad smo bili klinci."

"To je teško pitanje. Pa, dobro, sticaj okolnosti. Znate, nije baš bilo lako devedesetih odbiti nekoga, kada mu se dopadaš. I nikada nije lako imati kontakt sa kćerkom nekog zvaničnika, u ovom slučaju predsednika zemlje. O tome nisam mnogo pričao. Mnogi ni ne znaju da je naš odnos bio, manje-više, platonski. Ali bilo je scena, sećam se da me je jednom zvala u džez klub, koji je primao 500 do hiljadu ljudi, i uvek bio pun. Dolazim ja, muzičar svira, preznojava se, nigde nikoga, sami smo u klubu. Sedimo tako sat, dva, pitam ja, Maraja, šta se ovo dešava, gde su ljudi? Kaže ona, pa, mi moramo da uživamo, sami, ti i ja. I ta priča, kako je počela, tako se završila. Bilo je opasno, ne zbog nje, nego u svakom smislu te reči."