Отпор стоко!

четвртак, 23. октобар 2014.

Zašto nema otpora?

Simptomatična je jedna scena iz "Leta iznad kukavičjeg gnezda" za ovo naše vreme. U krugu sede svi štićenici specijalne ustanove za duševno obolele osobe. Džek Nikolson koji je tu poslat iz zatvora na proveru mentalnog stanja, saznaje da se istek njegove zatvorske kazne neće podudariti sa danom kada će biti slobodan da napusti duševnu bolnicu. Dakle uprkos tome što će njegova inicialna zatvorska kazna isteći, osoblje bolnice koje mu baš nije naklonjeno, zadržava pravo da ga u ustanovi zadrži koliko misli da je potrebno. Međutim, jedno drugo saznanje u tim momentima njemu je izmamilo osećaj neverice ozbiljnijih razmera. Uvidevši da ponovo postaje zatvorenikom ali ovoga puta bez presude, on se najednom nalazi pred saznanjem da su izuzev njega i još dvojice ili trojice pacijenata, svi ostali u toj ustanovi dobrovoljno, bez prisile. Više nego li nad svojim slučajem, on ostaje zatečen pred fenomenom pristanka na uslove na koje bi samo duševno bolestan čovek pristao. Aha, ali onda čini mi se, shvata da to jeste institucija za duševno obolele osobe.

Pri postavljanju naivnog pitanja oko toga zašto nema otpora u Srbiji kada je na sceni evidentna uspostava autoritarnog poretka, čini mi se da se često gubi iz vida to da ono što danas jeste, nije umnogome različito od onoga što se sanjalo pred kraj dvadesetog veka. Tri uslova koja je "Otpor" kao glavna antimiloševićevska politička organizacija postavljao, ticala su se toga da Milošević više ne bude predsednik, zatim slobodnih izbora koje će priznati ceo svet i uspostave "normalnog društva". Od ta tri zahteva, jedino prvi nije sklon različitim tumačenjima. Slobodni izbori mogu se razumeti na nekoliko načina, ali recimo da nam je i tu (makar za ovu priliku) jasno o čemu se radi. Treći zahtev koji je trebalo da bude nekakva posledica ispunjenja prethodna dva, ipak ostaje da visi u prostoru opšteg ili je tako barem izgledalo 2000. godine, kada je svrgnut Milošević. Ono što se u "Otporovim" spotovima ili predizbornim sloganima i programima opozicionih stranaka podvodilo pod "normalno društvo", bilo je isto ono uređenje koje su baštinili podržavaoci i finansijeri celokupne opozicije krajem devedesetih. Normalno društvo dakle, jeste ono koje neguje nacionalni identitet. Ono politički homogenizuje, dok ekonomski raslojava. Ono je nominalno demokratsko, praktično usko interesno. Kao takvo, oligarhijsko, ono uništava političko u politici koju svodi na simbiozu bahatosti i umerene aristokratske uglađenosti. Po potrebi, poredak pod kojim obitava "normalno društvo" represivan je, ali samo u momentima kada je "normalno društvo" u opasnosti od nasrtaja neartikulisanih i stoga uvek opasnih masa. Ako ga napadne neka paralelna oligarhijska unutarnacionalna ili internacionalna struktura, ono uvek iznađe načina da deluje inkluzivno, barem kada je u pitanju horizontalna odnosno klasna saradnja. Kolač je deljiv na više delova onda kada kolač raste. U "normalnom društvu" on raste onda kada se od naroda uzima više, kada im se smanjuju penzije i plate, kada ih se represivnim merama primorava da ispunjavaju obaveze prema eliti iznad svojih mogućnosti, a da žive ispod objektivne granice siromaštva.

Nije mi zato baš najjasnije, šta znače svi ti pozivi "građanske Srbije" na otpor i protiv koga bi taj otpor trebalo biti usmeren. Građanska Srbija pobedila je 2000. godine i ovo što imamo danas upravo je otelotvorenje građanskoga sna. Iz Evropske Unije stižu samo reči hvale za reforme koje će ojaditi ljude, što i ne čudi jer iz perspektive EU to jeste "normalno društvo". Na delovanje neofašističkih organizacija, njihove molebane po ulicama prestonice, tamo neko marširanje četnika na Novi Pazar ili skandiranja na stadionu niko ne reaguje jer fašista bogu hvala ima u svim "normalnim društvima". To je zapravo cena koju plaćaju demokratije. Zapravo, postojanje fašizma je dokaz da demokratija postoji! Sve je to dakako normalno...Eno ga, premijer ima zakazano predavanje na LSE (Londonskoj školi za ekonomiju). U najavi ne piše ništa o tome šta će biti tema, ali pretpostavljam da neće biti "Kako ubiti 100 muslimana za svakog Srbina". To je neka davna prošlost, a "normalna društva" gledaju samo ka budućnosti.

Polako, došli smo i do toga zašto nema otpora. Prvo, zato što je današnje društvo ono isto koje su sanjali Miloševićevi opozicionari. Jedini problem koji oni imaju, jeste taj što su im opet zvečku uzeli Milošević i Šešelj, odnosno njihove reinkarnirane replike. Sada bi demokrate i "građani" da se bune, ali nemaju više fond za bunu. Baš kao što je Zapad do 1997 podržavao Miloševića pa ga naprasno "pustio niz vodu" i doveo opoziciju na vlast, tako i danas vlast ima punu podršku za sve što čini, ali im se kraj još uvek ne nazire. Nema dakle otpora, jer je otpor uzidan u današnji poredak. Zato ga se i ne finansira odvojeno, već sve ide o jednom trošku. Istovremeno, protiv onog dela društva koji bi mogao da pruži pravi otpor ovoj simbiozi duhova prošlosti i sadašnjosti  deluju zajedno sistem i gore pomenuti fašisti. Baš kao što je to kroz istoriju bio slučaj. Uz sve to, ova danas, otporaško - miloševićevsko - šešeljevska crno - crna koalicija ima pristanak naroda za sve što radi. Ona je uspela da stanje stvari predstavi kao nužnost, a proizvode tih "nužnih mera" čak i kao prirodne. Otuda bi i nas danas trebalo da zabrine, čak i više od naše pozicije unutar poretka u koji smo nasilno uterani, to što u njemu mnogi obitavaju svojom voljom. Da li su ljudi koji pristaju danas na poredak duševno oboleli? Ili su samo očajni, sputani, osiromašeni, istrošeni i unesrećeni? I u jednom i u drugom slučaju, treba im pomoć.

   

Објавио Filip Balunovic у 09.19 6 коментара: 

Baš kao što je Zapad do 1997 podržavao Miloševića pa ga naprasno "pustio niz vodu" i doveo opoziciju na vlast,

Blog koji sam pisao prosle nedelje o "Srbiji kao dovrsenoj drzavi" danas je objavljen u Politici. Medjutim, u verziji u Politici nema recenice u kojoj se kaze: "Mnogi koji su lopatama, među prvima kopali...temelj (nacionalne drzave Srbije u ratovima, okrvavivsi ruke prim.aut.), danas su na mestima poput predsedničkog."

Srbija je pala na ispitu etničkog čišćenja, pa joj taj neuspeli pokušaj u južnoj pokrajini i dalje donosi mnogo glavobolje u evrointegracijama. 

Kinder Lad wrote:Too left

Besides

Baš kao što je Zapad do 1997 podržavao Miloševića pa ga naprasno "pustio niz vodu" i doveo opoziciju na vlast,

Ovo je ona stara glupost koja nema nikakvo uporiste u bilo cemu. "Zapad" je - nista. Neka skupi muda i kaze da su ga podrzavale SAD. Pa onda da vidimo dokumente iz kojih se vidi da su ga podrzavali. 

Otpor (a nije posteno ni to sto pise malim slovom, ali ocigledno hoce da se cita kao da je sa velikim) tj opozicija se ideoloski suprotstavljala Milosevicu na jedini nacin na koji je mogla. Sta, trebalo je da ga napadaju sa komunistickih pozicija? Pa smenili bi ga tacno jedno 2030. godine. 

Opozicija je za vreme Milosevica "sanjala" zemlju u kojoj postoji slobodan politicki i javni zivot (u svakom slucaju bez teskih posledica za javno kritikovanje vlasti, kao recimo danas) i tacno takvu ju je i dosanjala 2000-2012/14. To sto to autoru ne znaci apsolutno nista, to je samo njegov problem.

Tako da je tekst_____________(kolokvijalna rec koju ne moram da upotrebim)

No Country for Old Man wrote:

Kinder Lad wrote:Too left

Besides



Ovo je ona stara glupost koja nema nikakvo uporiste u bilo cemu. "Zapad" je - nista. Neka skupi muda i kaze da su ga podrzavale SAD. Pa onda da vidimo dokumente iz kojih se vidi da su ga podrzavali. 

Otpor (a nije posteno ni to sto pise malim slovom, ali ocigledno hoce da se cita kao da je sa velikim) tj opozicija se ideoloski suprotstavljala Milosevicu na jedini nacin na koji je mogla. Sta, trebalo je da ga napadaju sa komunistickih pozicija? Pa smenili bi ga tacno jedno 2030. godine. 

Opozicija je za vreme Milosevica "sanjala" zemlju u kojoj postoji slobodan politicki i javni zivot (u svakom slucaju bez teskih posledica za javno kritikovanje vlasti, kao recimo danas) i tacno takvu ju je i dosanjala 2000-2012/14. To sto to autoru ne znaci apsolutno nista, to je samo njegov problem.

Tako da je tekst_____________(kolokvijalna rec koju ne moram da upotrebim)

Тај однос између тзв. Запада и Милошевића је био крајње комплексан и пролазио је кроз разне циклусе. Готово да би се могло говорити, а свакако са Милошевићеве стране, о једној "несретној љубави". У сваком случају није то било једноставно "од - до", као што није било ни са Асадом, Гадафијем или Садамом - али у свакој од тих прича постоји дотични "point of no return". Кад је био Слобин? Дубровник и Вуковар су му, макар привремено, опроштени. 97-ма? Рамбује? Рекао бих, негде између та два, и вероватно коинцидира са Рачком.

Гледе Отпора - они су обавили тачно оно око чега су се и окупили, а онда се у приличном миру разишли... и обе те ствари су омања чуда у нашем историјском памћењу. Аутору је, баш као и мени и (претпостављам) теби - ужасно криво што нису хтели/ умели/ завршили и онај други, знатно тежи посао, што нису имали спреман (или било какав?) одговор на оно што је био стварни историјски изазов тог доба: транзицију диктирану неолиберализмом. Милошевић је био само наш зли усуд, громобран у кога смо спуцали комплетну енергију побуне, т.ј. оно мало што смо једва намакли - а ово теже и историчније најебавање итекако делимо са Пољацима, Русима, итд., који су исто тако чекали да падне тиранија и наивно се надали, здраво за готово, како ти кажеш: "сањали" да ће им колико сутрадан засијати сунце "шведског стандарда". Отерамо комуњаре/ нацоше/ Слобу, и закорачимо у Европу, ону исту коју смо обилазили Интерејлом? Кажу да је 45-те на некаквом митингу у Шапцу био велики транспарент: "У комунизму ћемо сви живети у Београду". Е па то.

Та глупост и та наивност имају своју цену. Отпор се макар одмах распао - замисли да су као Солидарност, actually спроводили транзицију и тајкунизацију? Синдикат!?

Тако да... има много горке истине у овоме што дечко пише. Шта, не одговара нам? Sorry, то је тачно оно по шта смо ишли на тргове. И ко нас јебе што нисмо знали... Могли смо знати. Морали смо знати.

No Country for Old Man wrote:1999/2000-те је било 10 и кусур година од пада зида. Пољска, Мађараска, Чешка, балтичке републике су већ прошле кроз углавном грозне транзиције, Русија је управо била на дну дна своје, и у њиховом случају је постигнут св. рекорд. Имали смо од кога да научимо, или да макар схватимо шта се дешава. Али јок! Да ми најуримо злотвора, па ће да нам сване. Марш-Слобо-марш!

Ти мислиш да је сасвим у реду што се у дотичним околностима није размишљало даље од тога. Ја пак мислим да је то било сасвим логично, али да је такође оставило широк простор за Балуновићеву интерпретацију: јесте ли хтели, ногама у дупе, у капитализам, у тзв. богато друштво? Јесте. Е сад, ко вам је крив што се нисте распитали... имали сте код кога.

No Country for Old Man wrote:Кажу да је 45-те на некаквом митингу у Шапцу био велики транспарент: "У комунизму ћемо сви живети у Београду". Е па то.

Kinder Lad wrote:Nije ovde pitanje sta je pametnije, pitanje je sta je politicki realno, a covek je politikolog.

Btw, ta grozna tranzicija u Madjarskoj je iz perspektive nekog iz Srbije 1999 godine izgledala kao Svajcarska.

Bluberi wrote:U pravu je Kinder.

Није земља за матоце wrote:
   1999/2000-те је било 10 и кусур година од пада зида. Пољска, Мађараска, Чешка, балтичке републике су већ прошле кроз углавном грозне транзиције, Русија је управо била на дну дна своје, и у њиховом случају је постигнут св. рекорд. Имали смо од кога да научимо, или да макар схватимо шта се дешава. Али јок! Да ми најуримо злотвора, па ће да нам сване. Марш-Слобо-марш!

   Ти мислиш да је сасвим у реду што се у дотичним околностима није размишљало даље од тога. Ја пак мислим да је то било сасвим логично, али да је такође оставило широк простор за Балуновићеву интерпретацију: јесте ли хтели, ногама у дупе, у капитализам, у тзв. богато друштво? Јесте. Е сад, ко вам је крив што се нисте распитали... имали сте код кога.

Kinder Lad wrote:
Nije ovde pitanje sta je pametnije, pitanje je sta je politicki realno, a covek je politikolog.

Btw, ta grozna tranzicija u Madjarskoj je iz perspektive nekog iz Srbije 1999 godine izgledala kao Svajcarska.

ognica efimera wrote:ne treba zapostaviti cinjenicu i da je u madjarskoj sve uletelo u dva tri grada, a dunav se i dan danas van peste prelazi skelama

паће wrote:У ствари, део наше данашње невоље је управо у томе што је Слоба делом радио оно што је требало, ама га је радио скроз погрешно и из погрешних разлога. Ширење народног чмара за долазак неолибералне колонизације он је заменио истим таквим ширењем за исту такву пљачку, али у својој режији и у свој џеп. Ал' нас је одбранио, свака му част.

И онда кад смо одували и њега, одували смо и ту његову, погрешну и лошу, одбрану. Одрекли смо се и вазелина.