Трибина о Октобарском салону окончана тучом
Стојим иза одлуке да се манифестација одржава бијенално, рекао Владан Вукосављевић, градски секретар за културу
(Фото З. Кршљанин)
Округли сто који је Удружење ликовних уметника Србије организовало синоћ у Павиљону „Цвијета Зузорић”, а чија су тема били стање у култури, Октобарски салон и промена његовог формата у бијеналну манифестацију, око чега се већ данима спори културна јавност, трајао је два сата, одвијао се у мучној и наелектрисаној атмосфери пуној увреда и оштрих речи, да би се окончао тучом – без иједног усаглашеног става.
Председник УЛУС-а Зоран Чалија и историчари уметности Никола Кусовац и Ђорђе Кадијевић неки су од учесника дебате који су се сложили у оцени да је „Октобарац” као смотра изгубио своју почетну сврху, да је променио идентитет, да је за његову организацију годинама трошено превише новца и да би га требало вратити изворним оквирима и домаћим уметницима.
Представници Културног центра Београда, организатора салона, присуствовали су расправи и у њој учествовали на моменте износећи само фактографске податке, али не званично јер, како су објаснили, за сто нису позвани стручњаци који су се салоном бавили у протеклих петнаестак година. У публици су били бројни уметници, међу њима и чланови Асоцијације Независна културна сцена Србије, који су оштро негодовали због начина на који је одлука о салону донета и који се нису сложили са поменутим оценама учесника округлог стола, наводећи бројне примере у прилог квалитета салона, транспарентног трошења средстава и неспорне важности те институције за савремену уметност у Србији.
Владану Вукосављевићу, градском секретару за културу, упутили су бројна питања – кога је консултовао када је доносио одлуку, да ли мисли да би било добро оформити независна стручна тела која би у будућности била укључена у доношење одлука, зашто није било јавне расправе, зашто он није организовао расправу чији је синоћ био само учесник...
– Секретаријат је одржао бројне консултације пре предлога одлуке о салону иза које стојим и за коју сам одговоран. Намерно нисам хтео да кажем са ким сам разговарао како не бих изазивао нове поделе. Нисам дужан да подносим извештај о томе будући да је Скупштина града оснивач салона. Било је и различитих ставова, али је одлука моја и мог секретаријата. Видим да постоје интонације да култура скреће удесно, али нисам сигуран да се о култури тако може говорити. Стратегија културе града не може да се донесе без стратегије на нивоу републике, од чега ће зависити да ли ће бити простора за консултације са независним телима, што формално нисмо у обавези да чинимо. Понављам, ниједном нисам рекао да је салон лош, циљ није да се он угаси, већ да буде бољи – рекао је Владан Вукосављевић.
Расправа се у већој мери одвијала изван оквира цивилизоване комуникације.
Дебата је била лична, а готово свако излагање било је праћено звиждуцима и повицима. Ђорђе Кадијевић вербално је нападнут и након што га је један од уметника из публике опсовао, напустио је скуп. Исто је учинио и Никола Кусовац нешто касније, оптуживши оне који су стали у одбрану Октобарског салона да су га потпуно приватизовали.
Најозбиљнији инцидент десио се након што се званична дебата окончала. Мирослав Живковић, бивши вршилац дужности директора Историјског музеја Србије, после краће расправе физички је насрнуо на Бранислава Димитријевића, историчара уметности.
– Ово што ми се десило осликава стање друштва у којем живимо, где је агресивно понашање нормално, где не постоји борба аргументима, већ борба увредама, да би после тога дошло до физичког обрачуна. Јасно је да овде не постоје никакви критеријуми вредновања било чега. Јер, тај човек је био директор једне наше врло важне институције, а како се он понаша видели су сви – рекао је новинарима Бранислав Димитријевић.
М. Димитријевић
објављено: 08.11.2014.