Од Истокот златно-жолт ден се раѓа, а навечер на Запад сè се дави в крв.

Đinđićeva poruka sa neba [Lepo. No70]

20.05.2011.

:: Istok Pavlović :: Ljudi

15 komentara

Ljudi, gledam vas sve vreme. Ja sam dobro, živ i zdrav, hvala na pitanju. I biću živ sve dok me se vi sećate.
Gledam vas svaki dan i čujem kako me spominjete. „Dok je on bio tu, imali smo neku nadu, sad teško“. Ne prođe minut a da neko od vas to ne kaže.
Hvala što mislite tako lepo o meni, ali ja nisam bio vaš Isus Hrist i spasitelj. Jedina osoba koja vas može spasiti ste vi sami, ja sam samo probudio taj osećaj u vama. Ja sam samo na vešt način uspeo mnogima od vas da stavim do znanja da ste gospodari svog života i da možete ostvariti svoje ciljeve ako predano radite na tome.

Ja nisam bio vaš motor, svako od vas ima motor u sebi koji je dugo bio ugašen i kome je trebalo vremena da se pokrene posle stajanja u garaži.
I šta bi onda? OK. Mene više nema tu, pa da li je to dovoljan razlog da sada svi ugasite motore? Toliko sam se mučio da vas naučim kako da se pokrenete, sad kad sam otišao, vi se odjednom opet ugasili.
Zamislite sad, neko ima višak kilograma i trener radi naporno sa njim tri godine da ga dovede u liniju, a onda, kada trener ode, ovaj ponovo sedi pred televizorom i jede Eurokrem. To je nepoštovanje sebe ali i svog trenera.
A ovamo pričate da me poštujete i držite moju sliku na vašem Fejsbuk profilu.
Ako me zaista poštujete kao što tvrdite, zašto ste stali? Sve to što ste imali dok sam ja bio tu, sva ta motivacija i veliki planovi, to je i dalje u vama. Jedina razlika je što mene više nema. Ali vaši planovi, snovi, i resursi, sve je to i dalje u vama. Uvek možete pogledati moje klipove na YouTubu ako vam zatreba da me čujete ponovo.
Ok, mene nema, hajde da vidimo šta možemo da uradimo bez mene. Ima toliko ljudi sa kojima se možete povezati, od kojih možete naučiti kako i šta da radite. Ima toliko ljudi koji žive onako kao što vi želite a koji su do toga došli poštenim radom. Ti ljudi su svuda oko vas, raspitajte se šta treba da radite. Počnite već danas.
Prekinite da kukate na Srbiju. Svuda u svetu postoji mito, korupcija, mafija. Pogledajte bilo koji sajt sa vestima iz bilo koje strane zemlje. Toga ima svuda. Izbacite iz rečnika onu frazu „ovo ima samo u Srbiji“, jer to jednostavno nije tačno. Grci pesimisti pričaju „ovo ima samo u Grčkoj“, Italijani „ovo ima samo u Italiji“ i tako dalje.

U svakoj bašti ima korova i buba štetočina, razlika je samo u tome što jedan baštovan kaže „moja bašta je najgora na svetu“, a drugi „moja bašta je najlepša“.
Fokusirajte se na to kako da napravite plodove i cveće, a ne da kukate kako vam smeta korov. „Kakve su ti misli, takav ti je život“, rekao je otac Tadej.
Ako sedite i razmišljate samo kako ćete da preživite, onda ćete se doveka baviti preživljavanjem. Zapitajte sebe „šta je ono što zaista želim“, a onda se raspitajte kako da dođete do toga.
Učenje je danas najvažnije. Onaj ko uči, ko upija što više novih informacija, taj je u prednosti više nego ikad. To je jedan od najsigurnijih načina da ostvarite svoje snove.
Eliminišite iz okruženja ljude koji vas koče i zagađuju lošim pričama. Ne treba vam prijatelj koji će vam stalno govoriti kako je u Srbiji sve loše i kako smo najgora zemlja na svetu. Prekinite da se družite sa takvim ljudima i pronađite neke koji mogu da vas pokrenu i motivišu.
Prošlo je osam godina a neki od vas još uvek gledaju u moju sliku i kukaju kako je bez mene sve izgubljeno. Ej, osam godina! Ja razumem da ste bili u depresiji šest meseci, godinu dana… ali osam godina?
Ponoviću još jednom. Ja nisam bio vaš Isus Hrist i spasitelj. Sve što ste osećali dok sam ja bio tu, bilo je u vama, i još uvek je u vama.
Probudite to. Krenite.
Kliknite na ono „X“ u uglu ekrana, i stavite na papir šta želite. Zatim pozovite osobu koja može da vam pomogne, i pitajte je šta da uradite kao prvi, drugi, treći korak. Više nema vremena za gubljenje.
Hajde. Biću tu, gledam vas.
Zoran

Napomena autora: Ovaj tekst nije naručen od Demokratske stranke, i autor ovog teksta lično smatra da je DS danas svetlosnim godinama daleko od Đinđićevog pozitivizma, ideja i vizija.

Tags: budućnost, rad, učenje, Zoran Đinđić

Istok Pavlović

Internet preduzetnik. Pomaže ljudima da ostvare svoje snove i usput ostvaruje svoje.
Istok Pavlović na internetu

ostap bender wrote:ne bih tako lako otpisivao djikija da sam na tvom mestu niti mislim da je ikada bio liberal. si citao jugoslaviju kao nedovrsenu drzavu?

No Country for Old Man wrote:
Но радио је човек, дабоме, и на другим нивоима, неупоредиво важнијим. Овај гуру-лик је некако на брзину одрађивао, без много страсти и ваљда из убеђења да је и то, ето, неопходно. Сем када би га понео таленат... Хоћу да кажем, дотични загробни урадак је у сваком погледу надреалан и кардиналан... али једним сасвим малим, малецким делом... можда и заслужен?

Povodom izjave Mark Zuckerberg-a da će donirati 99% bogatstva za decu, pojavilo se ovde hiljade pametnjakovića koji su jedva dočekali da nam objasne kako je to sve prevara i kako je on donirao pare samom sebi u svoju privatnu firmu. Razlog za takvu reakciju Srba je pre svega neznanje kako sistem funkcioniše, a potom i zavist. Evo o čemu se radi:
Mark Zuckerberg i njegova žena napravili su privatnu FIRMU a NE humanitarnu organizaciju i to je NAJBOLJE što su mogli da urade ako žele da pomognu deci u zemljama trećeg sveta. A evo i zašto:
Njihov cilj je da kao privatna firma koja raspolaže ogromnim parama INVESTIRAJU u INOVACIJE i razvoj ideja koje će omogućiti deci u tim državama efikasnije obrazovanje, pristup internetu, jeftine laptopove, komunikacije itd, a zatim i sve druge tehnološke inovacije koje omogućavaju efikasnije lečenje i prevenciju bolesti itd.
Tradicionalne humanitarne organizacije se ne bave investiranjem u ideje. One se bave rešavanjem tekućih problema primenom tehnologije koja već postoji. I zato je veoma važno da ljudi poput Zuckerberga osnivaju ovakve privatne firme sa ciljem da SMISLE INOVACIJE koje će potom humanitarne organizacije da primenjuju. I zato bi bila užasna greška dati taj novac direktno humanitarnoj organizaciji.
Mark Zuckerberg je i sam preduzetnik, izumitelj, i on veruje da jedna dobra ideja može promeniti svet jer je i sam to uspeo - napravio je to u svojoj sobi u studentskom domu. Zato je jako važno da taj novac ostane potpuno u njegovoj kontroli i da on odlučuje u šta će se ulagati. I daj bože da ta firma pravi profit pa da zauvek bude novca za investiranje u nove ideje koje smanjuju jaz između dece u prvom i trećem svetu.
Mark je čovek koji je sebe i svoje potomke obezbedio, on razmišlja kako da intelignetno uloži višak novca u ovaj svet i reši probleme kroz inovacije, dok vi ovde sedite i pišete cinične komentare alanfordovskim humorom za skupljanje lajkova.

Утицај друштвених мрежа на изборе
„Одмерено” и друштвене мреже никако не иду заједно
Аутор: Исток Павловићсубота, 13.02.2016. у 08:15
Пре неколико година на истом овом месту писао сам о изборима и друштвеним мрежама.
Тада је важио прост принцип – потребно је бити активан на мрежама да би од тога било неке користи. Далеко најактивнија била је садашња владајућа странка, а претходне демократске власти нису имале скоро никакву активност. Све то је допринело резултатима избора, који су нам свима познати.
Шта се од тада променило? Много тога. У политичком маркетингу на друштвеним мрежама сада више није битно само бити присутан. Данас је много битније каква се порука шаље и на који начин, а ово се најбоље може видети на примеру дешавања на изборима у Америци.
Тренутно се тамо одржавају избори унутар странака, из којих ће на крају изаћи по један победник из Републиканске и Демократске странке и који ће затим ићи један против другог. На друштвеним мрежама, два човека су далеко популарнија од било ког другог: Доналд Трамп код републиканаца и Берни Сандерс код демократа. Ова два човека имају дијаметрално супротне програме: Трамп је екстремна десница, а Сандерс екстремна левица. Једино што им је заједничко јесте реч „екстремно” – и управо је у томе тајна успеха на друштвеним мрежама у 2016. години.
Када је Трамп објавио кандидатуру, имао је једва неколико процената подршке, а исто тако је почео и Сандерс. Захваљујући друштвеним мрежама, њихова популарност је скочила до те мере да ће Трамп скоро сигурно победити, а Сандерс има реалне шансе против Хилари Клинтон. Зашто се ово десило?
Одговор се намеће сам од себе ако заборавимо на тренутак на изборе и погледамо какав је то тип вести и садржаја које људи деле по друштвеним мрежама. У највећем броју случајева то су некакви скандали, згражавања, видео-клипови у којима је неко испао глуп, све екстремне ствари. Ретко када ће неко поставити изјаву која је одмерена и коректна.
Исти овај принцип се може применити на политику. Једноставно, друштвене мреже су препуне екстремних ставова, без обзира на то да ли су они левичарски или десничарски. Хилари Клинтон је одмерена, искусна у спољној политици, има разумне изјаве и рационалне планове. Такви ставови су из перспективе друштвених мрежа ужасно досадни. Свако ће рећи: „Да, то је океј”, али нико неће помислити да тако нешто дели са пријатељима. Берни Сандерс жели да уведе социјализам у Америци, да распарча велике банке на Волстриту и да уведе бесплатно школовање. Наравно да ће људи желети да поставе такве информације на „Фејсбук” – скандалозне су, померају границе.
Идентична ствар се десила са Трампом. Људи су се масовно смејали његовим изјавама, а интернет је био препун његових пародија. Резултат? Након годину дана, скоро сав медијски простор републиканаца на мрежама био је посвећен Доналду Трампу. Остали кандидати су били одмеренији људи са рационалнијим изјавама и зато их нигде на мрежама није ни било. „Одмерено” и друштвене мреже никако не иду заједно.
Ако применимо ово на Србију, можемо уочити двоје људи који су по истом принципу добили ветар у једра од друштвених мрежа: Саша Радуловић и Војислав Шешељ. Радуловић, који попут Сандерса предлаже „ресет” комплетног система у Србији, и Шешељ, који је као и Доналд Трамп схватио суштину друштвених мрежа. Проф. др Новица Милић је овај принцип назвао „провокација као комуникација”.
У оба случаја, дакле, ради се о екстремним ставовима. То је вест. То ће се постављати и „лајковати”. За разлику од тога, погледајте предизборне поруке Демократске странке: „владајућа странка није испунила очекивања”, „погледајте овај графикон који показује да влада не ради добро” и тако даље. То су поруке које се и очекују од опозиције и самим тим су исувише досадне да би их било ко поставио на мреже и ширио даље.
Живимо у времену када на друштвеним мрежама пролазе екстремне изјаве, необични ставови, креативни и „откачени” предлози за решавање друштвених проблема. Такође, битно је да ови ставови буду саопштени у некој чудној форми и да се користи некакав неочекивани, другачији језик. Странке које то буду схватиле имаће највећу корист од дигиталних медија на предстојећим изборима.
Факултет за медије и комуникације

William Murderface wrote:

Ако применимо ово на Србију, можемо уочити двоје људи који су по истом принципу добили ветар у једра од друштвених мрежа: Саша Радуловић и Војислав Шешељ. Радуловић, који попут Сандерса предлаже „ресет” комплетног система у Србији, и Шешељ, који је као и Доналд Трамп схватио суштину друштвених мрежа.

William Murderface wrote: Хилари Клинтон је одмерена, искусна у спољној политици, има разумне изјаве и рационалне планове. Такви ставови су из перспективе друштвених мрежа ужасно досадни. Свако ће рећи: „Да, то је океј”, али нико неће помислити да тако нешто дели са пријатељима. Берни Сандерс жели да уведе социјализам у Америци, да распарча велике банке на Волстриту и да уведе бесплатно школовање. Наравно да ће људи желети да поставе такве информације на „Фејсбук” – скандалозне су, померају границе.