Tilva Roš vs Klip

Anđe'o wrote:

keitel wrote:Pisalo se dosta o ovome na ppp-u. Recimo da Klip nije prebolio boljku hiperrealizma koja je jedna od najvećih problema srpskog filma poslednjih godina.

Pa sad, s ovim ne bih mogao da se složim, ne znam ni jedan hiperrealistički domaći film iz poslednjih godina.   Ne vezano za termine, nemamo mi uopšte puno filmova koji na bilo koji način pokušavaju da se bave ovim čime se bavi klip. Ili imamo, tipa Šišanje, pa ti sad uporedi.

 

Ja naprotiv mislim da kod nas poslednjih godina dominira latinoamerička sapunica Šotra/Bjela, neki pomalo uspešni (Dragojević) i uglavnom nemušti žanrovski filmovi (Četvrti čovek i sve ostalo što je još gore od toga.)

Tilva Roš, Klip i Porno banda su tri incidenta, sva tri različita.

Anđe'o wrote:Uh, ja znam mnogo devojaka/žena koje imaju problem s muškarcem kao glavna junakinja u filmu. I nisu sve iz niže klase.
A film jeste fantazija, šta bi drugo i bio.
Ja volim i cenim Ležajićev film, ali on je sasvim neambiciozan, što mu daje šarm, ali i ograničene domete. Teško je porediti neposrednost ova dva filma, ipak kod Ležajića glavni junaci prosto igraju sebe, to je mnogo lakši zadatak.
Strategija "in your face" naravno nije ništa novo i ona je zaista samo strategija, svestan sam te činjenice.

Anđe'o wrote:

William Murderface wrote:

Pa naravno da znaš, ali ako je film o "problemu s muškarcem" (nije lako s muškarcima!), zašto nam rediteljka nije to opisala kroz iskustvo koje joj je blisko - kroz živote ljudi sa kojima živi i koje poznaje, koji slušaju Wilco i idu na EXIT, nego je morala to da isprojektuje na svoje turbo-folk junake?

Zato što je nasilje, baš kao i razobručeni seks, domen u kome se, iz njene vizure, kreću samo oi polloi. Oni se jebu, biju, drogiraju, ali žive punim plućima.

Pa jeste i o problemu s muškarcem, kao delu većeg problema.
Ne mora valjda reditelj da pravi filmove samo o svojoj socijalnoj sredini, to uopšte nije obavezno. Možda je upravo stavila poznato iskustvo u drugačije junake, to je sasvim legitimno.

Verterdegete wrote:@Sime

 Itekako ima i toga. 


Mada, ja bih se prvo osvrnuo na problem negativne selekcije na FDU. Uzrokovan, pre svega, intenzivnim vezarenjem potrebnim da bi se upisala ta ugledna institucija. Oni su u moje vreme, kad sam ja upisivao fakultete, imali tacno odredjenu kvotu koliko ulazi posteno, a koliko preko veze. Na primer, bilo je mesta za 6 muskih glumaca. Dva su bila na budzetu, a cetiri samofinansirajuca. I ta cetiri su isla preko veze. I to si tacno mogao da vidis kada izadju rezultati konkursa, pa prva dva imaju po devedeset bodova, a ostala cetiri po sezdeset. Oni dakle u startu uzimaju pretezno fush materijal za obradu.
E sad. Svi znaju sta je FDU, i ko cini FDU. Ljudi iz samog vrha umetnickog zivota Srbije. I da bi bio u situaciji da preko njih imas vezu, ti moras biti izrazito ugledan i/ili bogat. Samim tim su na FDU vrata otvorena samo jednom sloju ljudi. Skolarina od ondasnjih 3500 evra godisnje se o tome dodatno postarala. 
Nazalost, ta negativna selekcija se produbljuje i nakon fakulteta. Radnih mesta u struci je malo, projekata je malo. I tu opet samo najuticajniji i najpovezaniji uspeju da se proguraju. U Srbiji, kada je ova bransa u pitanju, ozbiljnog kapitalistickog trzista nema. Niko ovde ne zaradjuje pare od karata, pay-per-viewova, reklama, tj gledanosti uopste. Vec iz raznoraznih fondova ili budzeta Srbije/RTSa. Zato nema ni neke najmanje potrebe za istinskom profesionalnom kompetencijom, vec se sve radi po ortacko, rodjacko, partijskom kljucu. I otuda u Srbiji ovolika najezda nalickanih pametnjakovica koji ne znaju da glume i reziraju, a umeju da filozofiraju - tipa Bikovic.

Verterdegete wrote:

A sto se tice hiperrealizma. Nasim filmadzijama, narocito mladjim, je socijalna patologija nizih i nizih srednjih slojeva srpskog drustva trenutno najinteresantnija tema. Ja to razumem kao njihovu zelju da ozive i nastave jugoslovenski crni talas, i da na tome izgrade imena. Medjutim, problem je u tome sto bi oni hteli da ispricaju pricu o ojadjenoj Srbiji, a da pritom oni o toj ojadjenoj Srbiji realno nemaju pojma. Jer oni prvo sami nemaju takvih problema, a sa druge strane nemaju nikakav realan kontakt sa tim svetom da bi to mogli da prokomentarisu kao posmatraci. Niti bi oni zaista i hteli da ostvare kontakt sa takvom Srbijom, jer ma koliko im ona bila interesantna, oni se nje plase, a pomalo i gade. Njima su zato model za oslikavanje tog sveta zapravo mediji - estrada, crna hronika, reality emisije, ekscentricne fejsbuk stranice, Vukajlija, i naravno ti kucni porno uradci.... Dakle, karikature. I zato je ta slika siromasne Srbije koju su ti mladci ispekli u svojoj glavi - jedna velika, fantazmagoricna karikatura.  I onda dobijes Sisanje, Klip, Zivot i smrt porno bande, Srpski film, Djavolju varos, Sestre... Ili jos jedan dobar televizijski primer, koji se naravno nije probio - serija Folk koja je isla na prvoj.

Anđe'o wrote:Ljudi, preterujete. Prvo, uopšte nije uzela naturščike da joj igraju u filmu, to su klinci iz Dadova i tu još nekih amaterskih pozorišta, koji u životu nisu to što su u tom filmu. Uzeti su, pretpostavljam, zbog uzrasta - stariji u tom filmu su svi profi glumci. Samo nisu ovi poznati, verovatno da su materijalni problemi bili u pitanju.
Drugo, hajde da se ne frljamo pojmovima - nije u pitanju nikakav hiperrealizam, to je nešto sasvim drugo.
Treće - ono što važi za budalaštine tipa Ravna Gora, važi i ovde - igrani film ne služi zato da bi pokazao šta se stvarno dešava, totalna indukcija se ne može primenjivati na filmove, niti treba.

U filmu, koji uskoro stiže u srpske bioskope, glume narturščici. Kako si se opredelila za tu rizičnu postavku, da snimaš tako provokativn film s tako mladim glumcima?
– Kad sam počela da razmišljam o scenariju želela sam da film deluje autentično, gotovo dokumentarno. Pošto se bavi tinejdžerima, znala sam da ću raditi s mladim ljudima koji nemaju iskustva na filmu i da predstoji dug kasting. Kasting je trajao dve godine. U početku sam probala s glumcima s prvih godina akademija i s naturščicima kojima je bilo oko 18-19 godina, ali kad sam probala s mlađima, od 14-15 godina, znala sam da je to moj film. Videla se ogromna razlika između njihovog govora i ponašanja i glume malo starijih. Delovali su toliko autentično da se nije postavljalo pitanje šta je bolje za „Klip”. Oni su u potpunosti razumeli o čemu je film i ko su likovi. Mladi koji glume u filmu nisu iz socijalnog i kulturološkog miljea„Klipa”, ali okruženi su klincima koji jesu, koji su besni, destruktivni i ne znaju gde da kanališu svu tu energiju. Film obiluje teškim dramskim scenama – scenama drogiranja, pijanstava, ljubavnim scenama i scenama nasilja, pa je bilo važno da se oni snađu i osećaju sigurnim. Četiri meseca svakodnevno su probali. Veoma dobro smo se upoznali i stekli međusobno poverenje. Napravili smo odnos pun ljubavi i razumevanja. Iz velike strasti i uverenja da se bavimo pravom temom proizašlo je da su oni dali više nego što su mislili da mogu.
Kako procenjuješ perspektive naturščika iz „Klipa”da se dalje bave glumom i koliko ih to zanima sada, kada su iskusili snimanje?
– Mislim da bi svi jedva dočekali da snimaju novi film. Koliko je sve bilo naporno za njih, toliko su se oni i igrali i zabavljali radeći kako u pripremama tako i na snimanju. Smatram da je to iskustvo nešto što će uvek pamtiti. Dvoje ih je već upisalo glumu, neki žele da upišu, a neki bi opet snimali film, ali da im to nije glavna preokupacija. Videćemo za šta će se opredeliti, ali ono što je sigurno – beskrajno su talentovani, požrtvovani i vredni.