Никола Пашић у "Трећем оку", овај, "Данасу"

"Треће око"  "Данас"  пише:

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/srbija_na_liniji_vatre.26.html?news_id=297958

I Pašić, i mitropolit Mihailo, i otac-osnivač socijalista-radikala Svetozar Marković potiču iz budžaka istočne Srbije, iz divljih, nepristupačnih obronaka Balkan planine, gde je vreme davno stalo, ali su nastavili da žive kultovi praistorijskih misterija. Potiču iz područja magije, preko kojih su se ukrštale granice. Sva trojica želela su da zaustave prodiranje Zapada i da sačuvaju endemsku kulturu samodovoljnog čaranja, mišljenja i pevanja. Stoga je Srbija mogla biti samo finalni Armagedon gde bi se obračunale sile svetla i sile mraka, i gde bi pobedili - mi. U početku Pašić nije imao rusku podršku za napad na državu Srbiju koja se opredelila za Zapad, čak ga je tajna policija i izigrala i omela mu dugo pripremani ustanak. Nudili su mu "samo" atentat na kralja Milana, ali je njemu jedna glava bila malo, želeo je da se masovno osveti i uništi sve naprednjake. Baja je, međutim, kasnije, u svojim oniričnim svetovima bajao i bajao i uspeo je da Srbiji izbaje "liniju vatre" sukoba Zapada i Istoka. Četvrtina srpskog naroda u Prvom svetskom ratu to je platila glavom. Izginule su najmlađe i najsposobnije generacije, srpski narod je biološki desetkovan sa posledicama do dana današnjeg. Nikola Pašić je, međutim, mirno umro u dubokoj starosti, a njegovi potomci nisu otišli da žive kod matuške, već na "truli" Zapad, odakle nama ove nedelje stiže upozorenje sa američkog Olimpa da smo i dalje na "liniji vatre" između Zapada i Istoka.

Naslov teme ima elemenata pasicevstine

kako je to svetozar markovic bio protiv modernizacije zemlje? da li je ovaj covek normalan?

William Murderface wrote:Ne kontam šta hoćeš ovime da kažeš.

Ne konta ni on, ali ima puno stranih reci, oniricno, sa sve bajanjem, magijom, Balkan planinom...



3 чобана, Баја, Светозар и ко беше трећи...


Едит: а Тито, како нема Тита, друга Тита? 

ma ja kapiram. uskos prihvata ovaj prilicno aistoricni latinkin spin o inherentnoj sujevernoj i konzervativnoj prirodi glavnih politicki pokreta u srbiji (iako je komunisticki jugoslovenski ali to nikako ne da omesti autora) koji se uvek zavrsava u osudi kolektivizma. samo uskos&ajduk tome daje pozitivan spin.

То онда мора да мисли да нам се то вуче још од Келта и иних, јер су Словени итекако имали своју демократију и колективизам. Сеоски кметови и друге поглавице су се увек бирали; ено Словенци имају повељу о народним правима ("Људске правице", негугљиво јер се налазе само она штампарија и улица а не и сама повеља) и то из ваљда још деветог века. То је држало све док племство није наметнуло хришћанство, а није замрло никад.

Данас свака шуша може из шпила васколике историје да извуче пешес карата и сазида од њих кулу какву хоће.

Ништа специјално нисам 'тео. 
Текст сам пренео као занимљивост.
А спин је наравно, као и увек у "Данасу", против српског грађанског друштва.
Свеједно да ли са левих или десних позиција: увек се спинује у том правцу.

"Danas" je protiv srpskog građanskog društva? Mislim da je ovo prvi put da je izneta takva ocena o listu.

Gusztav Vege wrote:"Danas" je protiv srpskog građanskog društva? Mislim da je ovo prvi put da je izneta takva ocena o listu.

Писао сам о томе још одавно, само што су моје оригиналне мисли сувише авангардне да би биле лако схваћене и прихваћене.
 
http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=10&t=1875#p44027

Евро-атлантска пропаганда је много сложенија, она лови душе и "националиста" и "грађаниста", јер је упорна, осмишљена, са добром логистиком, са армијом интелектуалаца који јој служе. (ако желите да је потпуно разумете, купујте дневни лист "Данас", ја га купујем искључиво да бих проучавао евро-атлантску пропаганду)


.....
........


4) Непрестано (али тихо, перфидно) пропагирати да су русофилски националисти историјско зло, да су од 1903. године до данас, само стварали сукобе, ратове, вршили атентате (изазивајући убиством Фердинанда светски рат), да немајају никакве демократске традиције (по њима Пашићева Србија је диктатура, а не грађанска држава, што "доказују" бројни евро-атлатски историчари попут Латинке Перовић), да је историјски Србија само назадовала и страдала са српским патриотизом (а напредовала под космополитским режимом Тита, када је српски патриотизам скрајнут), па да је услов било каквог напретка одрицање не само од патриотизма, него и од патриотске историје.

Тако максимално сузити домет било какве патриотске опције која тренутна постоји, или која би се појавила у будућности. Са друге стране, максималмно ширити интелектуални круг евро-атлантске Србије, у њега сврстати југоносталгичаре, социјалдемократе, па и десничаре-клерикалце попут Басаре. од либерала до комуниста, сви су добродошли у грађански фронт, јер сви они (по ефектној пропаганди евро-атлантиста) без обзира на лева и десна опредељења, желе мирно, грађанско и просперитетно друштво. Чак и они Мајдановци са јасним Хитлеровским обележијима спадају у грађанску опцију (наравно, то се много не истиче, али се подразумева).

Не знам скоро ништа о аутору, али врло солидан текст који гађа суштину. И можда још важније, поцртава идеолошку разлику између "Данаса" и "Политике". Док "Данас" настоји да се наруга сваком покушају комуникације "грађанског друштва" и "простог света", (намерно под наводницима, јер ни једно ни друго код нас не постоји у изворном смислу) са друге стране, "Политика" покушава да успостави мостове.


http://www.politika.rs/pogledi/Neven-Cveticanin/Cutanje-elite.sr.html

НЕВЕН ЦВЕТИЋАНИН

Ћутање елите
Пешадинцима је можда лакше владати, али само коњица дугорочно решава ствари
У српском друштву, социолошки речено, постоје многи друштвени расцепи. Одвајкада, Срби се деле на прозападне и происточне, немачкаре и русофиле, републиканце и монархисте, Пречане и Србијанце, модернисте и конзервативце, грађане и сељане. Скрпити све те друштвене расцепе је већ посао за мађионичара, а не за обичног смртника, те отуда код нас све кратко траје – устави, политичари, спољнополитичка и унутрашњополитичка усмерења. Срећно интегрисане нације имају столетне или макар вишедеценијске програме којих се држе и државнике који их спроводе. Ми све радимо од данас до сутра, а појава државника код нас је ретка, напросто зато што је друштвено тло толико трусно, да неко заиста мора да има ванредне способности да би на таквом живом песку нешто изградио. Лако је бити државник у Британији или Шведској, где су друштва здраво интегрисана и где људи вековима знају шта су им оквири и што им је чинити, тешко је бити државник у Србији, где се увек изнова морају правити мостови између различитих, често и посвађаних, делова друштва.
Један од видљивих и дубоких друштвених расцепа код нас, који смо ретко када успели да „закрпимо”, јесте онај између елите и народа. Народ је увек био подозрив према елити, а елита је, често веома отворено и директно, презирала народ. Свако је ту имао своје разлоге који су, и са једне и са друге стране, били валидни. Свако је ту имао и своје хероје и антихероје. Они који су имали наклоност једног пола, често су били презрени од другог пола, а веома ретки су били они који су успевали да придобију и елиту и народ, и коњицу и пешадинце. Један од таквих је био, на пример, Пашић, кога елита није нарочито волела, али с којим је сарађивала, јер је био лукав и знао је да угоди елити дипломатским опхођењем. Јер елита је осетљива биљка и не може се са њом као са сировим пешадинцима које је вазда лако било задовољити берићетним функцијама и вишим чиновима. За разлику од пешадинаца, коњица је своје чинове сама стекла (или наследила) и најчешће је само тражила – поштовање и да јој се нико не меша у рад. Једна од тајни Пашићевог успеха у односу са елитом је била не само понизност лукавог дипломате, већ и прагматичност инжењера који би делегирао послове образованим деловима тадашње српске елите, не мешајући им се у посао. Пашића је народ волео, а елита га је подносила, што је, с обзиром на наше прилике, одличан резултат.
Надаље, Тито је повукао један део елите за собом (Коча Поповић, Владимир Велебит итд.), али је други део, остатке старе грађанске класе, нимало нежно, расточио, ослањајући се више на народне масе. Но, Тито је, као и Пашић, био мајстор у томе коме ће делегирати послове, те је за оне највише државне бирао елитне и квалитетне људе, често веома прагматично и без много предрасуда.
Његов несуђени епигон – Слободан Милошевић – није имао толико смисла за квалитетну кадровску политику, те је својим набуситим стилом одбио од себе многе елитне кадрове, који су од тог времена напросто у некој врсти политичке апстиненције.
Петооктобарски лидери – Ђинђић, Коштуница и Тадић – само су делимично и на махове успели да пробуде елитнији део друштва, који би се, по правилу, након фазе краткотрајног ентузијазма, поново повлачио у сопствене професије и тишину. Најквалитетнији и најобразованији део Србије је у тој апстиненцији остао све до данас, те (ауто)перцепција актуелног премијера Александра Вучића да нема подршку елите јесте тачна. У Србији имамо јаз, који, истина, није од данас, између најквалитетнијег, најобразованијег и најелитнијег дела друштва и политичке класе. Има у актуелној влади елитних људи у својим професијама, попут Тасовца, Удовички, Вујовића и Удовичића, али их нема довољно, а поготово их нема довољно по вертикалама управног апарата. Уместо тога имамо и даље као ендемску појаву аутсајдере и приучене партијце.
Напослетку, реформе и било какви напори да се уреди Србија не могу успети ако се у то не укључи најквалитетнији и најобразованији део друштва. Пешадинцима је можда лакше владати, али само коњица дугорочно решава ствари. А да би се придобила коњица, потребно је, пре свега, кадровску политику и државну хијерархију устројити према квалитету, а не по томе колико је ко залепио партијских плаката у кампањи.
Пешадинци су нужност савремене (демократске) политике: мора неко и да лепи плакате и вози од села до села у кампањи, јер без подршке плебса нема изборног резултата. Али без подршке елите било који изборни резултат је само мртво слово на папиру и апстрактан број, јер послове успешно могу да заврше само они који о њима нешто знају.
*Научни сарадник на Институту друштвених наука у Београду

Невен Цветићанин
објављено: 16.04.2015

William Murderface wrote: Ti pre svega ne razumeš da "građansko društvo" nije nikakva posebna klasa ljudi koj stoji naspram nekakvog "prostog sveta" - građansko društvo je prosto jedna sfera društvenog života. 

Па то све време и тврдим, да се непрестано спинују непостојеће разлике. Овде сад није ни битна толико терминологија и могућа збрка око ње, него суштина, а то је да ниједна досадашња власт не воли економски самосталне грађане, јер њима не може да манипулише. Сад је свима лепо, Вучић може да свира к*урцу са "мега пројектима", његова лажна опозиција може такође да свира к*урцу, а они који стварно могу нешто да промене нису политички организовани. 

Imaj nekog pojma o nečemu, molim te.

Рекао бих да много шире сагледавам ствари од тебе. Како иначе објашњаваш врло лошу перцепцију Пашића кроз новинарска пера "Данаса"? Шта им је скривио? Умро човек пре 80 година. Некад су нам причали да је Србија била "лоша девојка" само током 1990-тих, па онда полако пређоше на Други светски рат. па на Први, па на Пашића... Није спорно, све треба критиковати, али јасно је да кад ударају на Пашића, ударају пре свега на српске демократске традиције.

ovaj tekst nema veze s Pasice, ni sa Tito, ni sa Djindjicem... Samo s Vucicem...

inace poslednji pasus je gnusan..

....ја сам текст доживео као асоцијацију на Радуловићеву политичку платформу:


28:50
"У Србији има преко 300 000 малих породичних фирми... и још око 250 000 индивидуалних пољопривредних домаћинстава... Када би тај слој економски ојачао - са њима се не може манипулисати. У томе лежи одговор зашто је партократија увек вукла на неку другу страну. "

I ja.

Онда је то критика Вучића, а не улагивање Вучићу - обећао је професионализацију у свим областима,а наставио са партијским кадрирањем, без конкурса, без јавности, итд. Исто као што ДС ради на покрајинском нивоу. Заправо, вас двојица хвалите Вучића, јер Вучић награђује пролетере: за лепљење плаката. Реновира фабрике за раднике-ударнике (Бор, Железара)...