Move over Ištvan - here comes Bazdulj!

bruno sulak wrote:

sejlor wrote:Daleko od toga da gajim iluziju da mediji služe javnom informisanju o važnim stvarima, ali WTF je ovaj Bazduljev tekst, pa to je suviše lično i za FB status. Mislim, koji je interes javnosti da sazna da je Biljana mrdžovala dvojicu ratnih zločinaca u jednog. A i ona, zašto je baš morala da priča o nečemu što nije isproveravala, a ne o nečem drugom o čemu zna, ostaje misterija..

Btw, je l se zna kakva je nova predstava? Meni oni odlomci iz Vajsa ne ulivaju mnogo nade.

za pocetak je mogla da pozove babica i da mu kaze da ce iskoristiti njegovu pesmu. mozda da popije kafu. posalje mu karte za premijeru. on je ziv covek i odlican pesnik a ne 'tuzna sudbina koja svedoci o raspadu jugoslavije'. 

a bazdulj doslovce zeli da bude biki na mesto biki.

Zuper wrote:Vajs deli grant kao deo mreze borbe protiv ruske propagande kroz animaciju omladinaca hipstera. Sto im je glavna misija u Srbiji.
Njihov uspon se vezuje za 2014 na youtube-Ukrajina i Veneceula.
O tome neki drugi put ali to nije bila poenta.

Emisija „Prelo u našem sokaku“, za koju je Televizija Hepi u maju dobila dva miliona dinara na konkursu Ministarstva (od 4,7 miliona koliko su tražili), startovala je sredinom septembra i emituje se subotom i nedeljom. Tokom tri sata trajanja smenjuje se veliki broj gostiju, pevača, tu je i obavezni kulinarski kutak, i, sve u svemu, po konceptu podseća na neku od postojećih „TV šarenica“.
Voditelji su Uroš Davidović, koji je do pre nekoliko godina na B92 vodio emisiju „Dobra zemlja“, i Bojana Ristivojević, bivša voditeljka „Parova“.
Televiziji Hepi novac je dodelila Komisija za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji, za koju je Gajović u petak rekao da je po sastavu bila „najjača komisija“ među onima koje je formiralo Ministarstvo.
Činili su je Dragan Karadžić i Dragan Guzijan, kao nezavisni stručnjaci za medije, te kao predstavnici novinarskih i medijskih udruženja Muharem Bazdulj, Marina Dimitrić i Dragan Đorđević.
U obrazloženju komisije navedeno je da će se u emisiji TV Hepi „obrađivati teme nataliteta, zaštita dece, stari, vršnjačko nasilje, unapređenje položaja i ravnopravnosti određenih društvenih grupa i drugo“, te da je „planirana produkcija serijala kojim bi se građanima predstavili nepoznati krajevi Srbije, ljudi, običaji i kulturne znamenitosti u njima“.
O podsticaju projektu koji bi se emitovao nauštrb rijaliti programa, u zvaničnom obrazloženju nema ni reči.

Pitali smo Muharema Bazdulja šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2018. godinu.

DOGAĐAJ GODINE

- U smislu koji nije direktno politički – Svetsko prvenstvo u fudbalu. Veliki uspeh Hrvatske razotkrio je mnogo o tamošnjem stanju duhova (od Tompsona nadalje), a reakcije u susednim zemljama, BiH i Srbiji, na različite načine o trajnosti međuetničkih animoziteta stotinu godina nakon stvaranja Jugoslavije.

U političkog smislu, povlačenje Angele Merkel sa čela CDU-a. Od Nemačke prvenstveno zavisi šta će biti od EU, a od toga šta će biti od EU u dobroj meri šta će biti od nas ovde.

PROMAŠAJ GODINE

- Nastavak globalne tendencije urušavanja liberalne demokratije i uništavanja javnosti zloupotrebom digitalnih medija i famoznog "fake newsa". Ta globalna tendencija na našem "lokalu" je još radikalnija.

LIČNOST GODINE

- Davor Dragičević. Suočen sa strašnom tragedijom nasilne smrti sina Davida, Davor Dragičević je uspeo da kanališe sputanu energiju ljudi odavno potonulih u rezignaciju. Kao u nekoj antičkoj drami ili remek-delu stare klasične književnosti, iz jednog nepovratnog gubitka zasjala je iskra nade za mnoge ljude.

NAJBOLJI POTEZ DRŽAVE

- Dobra stvar je to što nije bilo radikalnih reakcija u nekoliko situacija kad je pretila mogućnost da diplomatski konflikt sa Prištinom eskalira u nešto ozbiljnije nešto što bi ugrozilo sigurnost ljudi.

NAJLOŠIJI POTEZ DRŽAVE

- Najlošija stvar u Srbiji je stvaranje strašno dubokog jaza u društvu, uz praktični nestanak skoro svakog osećanja zajedništva koje je u nekoj meri nužno da bi društvo funkcionisalo kao celina. Naravno, krivica ne može se potpuno fakturisati državi, ali je država po pravilu i najzaslužnija za dobre stvari i najkrivlja za one loše u jednom društvu.

Постоји у књигама и филмовима често онај топос кад човек у дилеми, не знајући шта да ради, насумице отвори неку књигу, покаже прстом на пасус, па у томе покушава да ишчита поруку и савет. То је згодно сујеверје које је у нашем времену ипак више литерарно, него што делује стварно. Постоји, међутим, и варијација на тему. Скинеш с полице, рецимо, књигу коју дуго ниси читао, ко зна из којег разлога баш ту, па листаш и читуцкаш без стварног фокусирања, док ти се неки одломак не учини бизарно актуелним.