Now playing

Ride - Interplay (LP)

Krenuli su sa dva klasika, onda je usledio jedan moždaprođe i jedan užasan album.
Posle povratka ovo im je treći album kojim ne da se ne brukaju, već je dobar. U kontekstu 2024. naravno, inače su irelevantni, ali koga briga.

Kupuješ ploče?

Ne, nažalost.
To je slika maznuta sa jednog bloga.
Ali je lep omot

Čitam sad malo o Nico. Baš fina osoba...
Jbga, kad nisam mnogo išao van priče post punk pa nadalje.

Ne znam da li slusate kraljicu juga, caricu jugoslavije, devojku sa sela

Danas je izašao novi album The Cure. Očigledno i poslednji.

Upravo sam odslušao i odgledao trosatni  koncert The Cure uživo iz Londona. Taman mi je trebao ovaj ventil danas.

Prvo ceo novi album. Nije baš remek delo kako vele, najsmislenije je izdanje od Disintegration i to je sasvim u redu. Endsong im je najbolja pesma u poslednjih 35 godina.

Drugi deo - hitovi i popularne pesme, pre svega pet ili šest sa Disintegration -  Prayers For Rain, Fascination Stret i istoimena najbolje zvuče, Burn, A Night Like This i nekoliko opštepoznatih.

Imaju godina, međutim sviraju precizno, pod konac, umorni su i to ne utiče na zvuk. Mada se na trenutke odaju kako uživaju. Čitavih nekoliko neformalnih rečenica Roberta Smitha, ostalo sve strogo profi iako su na svom terenu.

Treći deo - a drugo lepo iznenađenje - iz nekog razloga pet komada sa Seventeen Seconds - At Night, M, Secrets, Play..., A Forest. I to mnogo dobro zvuči.

Četvrti deo, veselje, Robert se opustio i podetinjio, Lullaby, The Walk, nažalost Friday (argh!). Close To Me, Why Can't I Be You i vrljava cerzija Boys Don't Cry.

Imali su one nastupe na kojima su svirali Trilogiju i Disintegration. Propušteno, šta da se radi.

Tri sata vrhunskog muziciranja. Kada bih samo uspeo da čujem ovo uživo.

Gledao sam ih na Exitu, ali, da, treba mi nesto jace(tm).

A ovaj nastup cu pogledati neki drugi dan.

Al posebno me raduje ovo sa 17 seconds. Najdraži album (u stvari kolje mi se sa Desintgrtn, ali različito je)

Pa eto veći deo Disintegration i to, ostalo i nije baš za lektiru već je stvar trenutka.

Ja se vraćam In Orange(-u) kao standardu dobrog koncertnog snimka i DVD izdanjima na kojima su odsvirali tri mračnjaka.

In Orange je čaroban, a meni sigurno nenadmašan zbog ličnog doživljaja o kome drugi put.

Večerašnji

https://www.youtube.com/live/_aWDlaxvEZo?si=oVxtPCRGRK1TMvIr

Mislim, T.C. in Orange je gig na kome shvatiš da je i The Top u stvari fenomenalan album. Toliko je dobar koncertni snimak. A jeste fenomenalan album, al prvo treba preslusati te pesme na T.C. in Orange, pa onda uzeti album "na suvo". A bitan je album zato što je "tranzicioni". Tu počinje ono što na The head on the door je već razvijena forma.