by паће Mon Oct 23, 2017 6:41 am
Јуче решимо да искористимо последњи дан треће михољске јесени, тако спојене са другом, да шврљнемо мало до Фрушке, јер смо сконтали да нисмо тамо били бар 25 година. Све смо нешто темпирали да ћемо тамо негде и да ручамо, са све ризиком да ћемо се гадно зајебати ал' ајде, пустоловина је авантура и обратно а ради се тако да не испланираш него пичиш отприлике.
И нађемо Врдничку кулу, што по присуству на гугаоној мапи делује као 100% туристичка навлакуша, дакле очекивали смо нешто нацртано на тањиру ал' зато фенси скупље. Међутим, опа! Тако добро мешано месо нисам окусио годинама, а није да нисам пробао којегде. Свака ваља, једино сам се зајебао што сам оно парче сланинице оставио за крај, то је требало док је топло. Дакле ниједног промашаја, чак је и хлеб бољи (иако је бледуњав као и сваки од тог брашна, ал' ово пеку сами и изгледа да квасац није убрзаван па је равномерно гибак и шупљикав). Особље одлично, при руци а ненаметљиво. Једино што је још њих двеста дошло на исту идеју али су резервисали на време, па није било места на тераси, само унутра.
Цена, отприлике као на сплавовима, није нека јефтиноћа ал' није ни дерачина.
Home
