Остап ме инспирисао да напишем своје утиске, који нису баш свежи (пре пар година сам последњи пут гледао филм) али се углавном своде на то да је филм прикривена критика социјалистичког друштва преко приказа једне основне школе.
Сви ликови симболизују одређене карактере у реал-соц друштву.
Директорка школе - хероина послератне обнове, неуморно изгара на послу, поштен кадар који верује у систем, међутим њени резултати се не вреднују, партијске буџе би да је смене и да доведу нови кадар. (судбина слична судбини Коче Поповића кога нису позвали на прославу 40-огодишњице Сутјеске, иако је његовом иницијативом пробијен немачки обруч)
Партијски буџа (Раде Марковић) - зна колико је систем труо, јер све посматра са врха, али боли га уво, он зна зашто живи, изузетан је манипулант, уме са људима (то би био неки будући Мишковић, рецимо.)
Зоран Радмиловић глуми наставника ОТО-а (општетехничко образовање), који је постао просветни радник по наговору жене, сматра то својом највећом животном грешком, мрзи просвету, мрзи школу, хтео би да нешто ради приватно јер сматра да је ту новац. (будући мали привредник са краја 1980-тих и почетка 1990-тих)
Берчек је наставник-идеалиста, можда једини лик који није залутао у просвету, он верује у свој позив, али такође види да је школски систем натруо, па своје незадовољство утапа у алкохол. (симболизује интелектуалца-мислиоца, неуклопљеног у систем, а немоћног да било шта промени)
Богдан Диклић, инспектор-бирократа, једини не види ниједну слабост система, ради све што му се каже, није кваран, али није ни претерано креативан. (то би био симбол средње класе у социјализму, ради, прима плату и много се не секира)
Чистачица Кева, добродушна сиротиња, њој је лепо и сви су јој добри, не види никакво зло у људима (симболизује људе којима је сваки систем - добар систем)
Сви ликови симболизују одређене карактере у реал-соц друштву.
Директорка школе - хероина послератне обнове, неуморно изгара на послу, поштен кадар који верује у систем, међутим њени резултати се не вреднују, партијске буџе би да је смене и да доведу нови кадар. (судбина слична судбини Коче Поповића кога нису позвали на прославу 40-огодишњице Сутјеске, иако је његовом иницијативом пробијен немачки обруч)
Партијски буџа (Раде Марковић) - зна колико је систем труо, јер све посматра са врха, али боли га уво, он зна зашто живи, изузетан је манипулант, уме са људима (то би био неки будући Мишковић, рецимо.)
Зоран Радмиловић глуми наставника ОТО-а (општетехничко образовање), који је постао просветни радник по наговору жене, сматра то својом највећом животном грешком, мрзи просвету, мрзи школу, хтео би да нешто ради приватно јер сматра да је ту новац. (будући мали привредник са краја 1980-тих и почетка 1990-тих)
Берчек је наставник-идеалиста, можда једини лик који није залутао у просвету, он верује у свој позив, али такође види да је школски систем натруо, па своје незадовољство утапа у алкохол. (симболизује интелектуалца-мислиоца, неуклопљеног у систем, а немоћног да било шта промени)
Богдан Диклић, инспектор-бирократа, једини не види ниједну слабост система, ради све што му се каже, није кваран, али није ни претерано креативан. (то би био симбол средње класе у социјализму, ради, прима плату и много се не секира)
Чистачица Кева, добродушна сиротиња, њој је лепо и сви су јој добри, не види никакво зло у људима (симболизује људе којима је сваки систем - добар систем)