Meni je njihov najdraži album Vovin, nema tu mnogo priče, naročito zbog gornje pesme: neću nikad zaboraviti scenu kada je Snowy sa pevačicama to pevao u SKC-u, sav pokriven crvenim svetlom, a ja pijan i naduvan kao majmun. Deggial mi je drag, nekako je meditativan, ali znam da ga hard kor fanovi mrze. Theli je album koji, sada to vidim, pati od ozbiljnih produkcijskih mana i umesto da se glupiraju bilo bi im bolje da taj album snime ponovo, ali ovog puta ozbiljno. Gotovo sve pesme sa tog albuma su savršeno koncipirane.
Dragi su mi i Lemuria i Sirius B. To je zapravo poslednji album na kome nisu ozbiljno preterivali sa ornamentima u gotovo svakoj pesmi. Preozbiljno sebe shvataju a to je u poslednjoj deceniji eskaliralo.