moj drug metalika

ne postoji turneja Legacy of the Beast.

Можда ће реч да постане месо... кад се пусти из боце, ради ко право. Уз оволику џабе рекламу, греота пропустити.

pa nema turneje nije lažno ubačen Beograd, nego je falsifikovana cela turneja, neki zaludni srpski metalac se igrao fotošopom.

Jedna od najvećih ložana na tu temu je kad je neko 94. pustio buvu da Pearl Jam dolaze u Niš

E be Murderfejse, nisam znao da u Niš ima mesto koje se zove Hipi dolina

Pobogu! Sam centar Niša. Narvno, to je samo neformalno ime.

https://www.juznevesti.com/Kultura/Secanja-na-hipi-dolinu-i-Daltone-ovekoveceno-u-Nisu.sr.html

hippie obavezno misspellovano

Kondo je nedavno otkrio svoj omiljeni metal bend.

Ortaci nemaju gitaru u postavi nego 2 dulcimera i 1 harmonijum, bas i bubanj.

Zovu se Botanist. Kapiram da vi to vec sve znate ali meni se ovo opako svidja i napakovacu jedan mocni mp3 rezanac za slusanje u kolima. Meni ovo deluje kao opaka namenska vozila za voznju, narocito kada krenu da se smenjuju ovi lazni black metal momenti sa klasicnom muzikom.

Aaaaaaapsolutno supergenijalnooooooooo!!!

kakva hipsterska poslastica

a realno sve sto su inovativno uradili su zamenili gitaru i sint sa ovim srednjevekovnim cudima

ne znam, evo poslednji album, na njemu ima tih jakih srednjevekovnih elemenata odsviranih solo na dulcimeru.



meni ovo bolje muzicki od ghost, to mi je mnogo pomp rock. mada ja nemam pojma o metalu tako da nije bitno.

Oj, Srbijo mila mati...

Life Is Peachy: Nü Metal And America

evo crash course za nemetalce

http://www.treblezine.com/36696-top-66-6-best-metal-albums-millennium/

Hehe, Darkec pazi ovo...

bukvalno su ga skinuli celog kao da su tribute band sa svim forama i sto se kaze 'ukrasima'.

muzicki se maltene nipocemu ne provaljuje da je COF izvedba.

Slažem se, prilično nekreativno. Mada to je delom i zato što pesma u originalu već zvuči kao stovrena za COF obradu.

E, ali zato slušaj ovo

I ovo je odlično!

ovaj prvi primer je super, tako se rade obrade. a ovaj drugi bend je toliko idiosinkratican da uopste nije bitno da li je to sto sviraju njihov materijal ili obrada. cini mi se da tu malo obrada mozda gubi svoj smisao.

ja nisam neki fan zanra obrade, ali recimo da mi je ovo najnajobrada ikad:

au da, i ova obrada sinatre mi je jedna od jacih i drazih obrada. obradjuje kultni nemacki power electronics band sektion b. izdato nepunih mesec dana posle 9/11, hvatanje cajtajsta za muda  

Hahah, dobro je. U pravu si za ovaj drugi bend, tolio se guše u sopstvenoj ideosinkraziji da guše original u potpunosti. Meni su Type O Negative obrade vrh, jer stvarno izvlače nešto potpuno novo iz originala, a pritom ga ne falsifikuju.





Takođe, znam da nije tvoj cup of tea, ali nedavno sam se opet vratio Kozeleku i njegovim obradama AC/DC i prilično se oduševio. Fora je u tome što su Bon Skotovi stihovi pisani kao glorifikacija mladalačke spontanosti i seksualnog uzbuđenja, a kod Kozeleka dobijaju neku setnu notu, kao da je to sve već stvar prošlosti, kao da je u pitanju prisećanje na mladost, što u u nekom smislu i jeste - prisećanje na mladost rokenrola (čista razuzdanost), ali i na mladost obeleženu slušanjem AC/DC-a. Vrlo uspešan postmoderni postupak koji uračunava efekat nostalgije koju kod nas danas proizvodi slušanje starih pesama AC/DC-a. Bon Skotov lirski subjekat je onaj kojem se upravo dešavaju stvari o kojima peva, Kozelekov - onaj koji se priseća tih mladalačkih iskustava pomešanih sa samim iskustvom slušanja AC/DC-a.






Ona Jourgensenova i Reznorova obrada Supernauta koju je ostap već pominjao na ovom topiku je takođe odličan primer rekontekstualizacije koju svaka dobra obrada po mom mišljenju mora da poseduje.