Srebrni tukan

Lucky908 wrote:^ retko skladan par

Коначно, ако се овакви закони буду доносили, и као отац и као јавни делатник одговорно изјављујем да их нећу поштовати. Ако сам као грађанин спреман да погинем бранећи ову земљу у рату, тако сам спреман и на све облике грађанске непослушности и борбе да бих заштитио своју децу и породицу и од унутрашњих предатора.

Мој покојни отац није био тако хуман. Два пута ми је завалио такве шамарчине да сам се неколико пута окренуо око своје осе. После тога нас је све водио на шампите и бозу, као да се ништа није догодило.
У оба случаја био је у праву. Једанпут сам са друштвом звонио по ходницима у крају, па сам бежао. Назвали смо се „банда звучних силеџија”. Пријавиле су ме зле комшије, опомињући ћалета како лагано клизим ка деликвенцији. Ћалету је било довољно да чује реч „банда”, па да му се смрачи. Други пут нисам дошао кући после екскурзије, већ смо другари и ја за неким цурама одјурили на Калиш. И тамо смо заноћили, ако разумете шта сам хтео да кажем.

Најбољи одраз овог лудила је дугометражни цртани филмПри­ча о ај­ку­ла­ма (Шарк тејл) из 2004. Главни јунак ове метафоричне подводне приче је ајкула Лени који је „другачији”. Он је син
мафијашког боса (тумачи га Де Ниро), али нема развијен убилачки,
ловачки инстинкт већ је вегетаријанац који не жели да једе мале животиње. Пошто он воли другачије да се облачи, да се шминка
итд, веома је јасно да је Лени заправо метафора за геј особу која
има проблем да се као таква ауту­је у патријархалном и конзервативном
друштву. Овај пројекат куће Дрим­воркс зарадио је преко
360 милиона долара и видело га је стотине милиона људи којима се
сервира метафорична идилично спакована прича о несхваћености
и доброти геј особе.
 
 
 
 
У Марковићевом филму На­ци­о­нал­
на кла­са лик кога игра Ирфан Менсур је диск џокеј који је све време
у друштву младића са којим има одређене назначене односе. О
томе сазнајемо и из дијалога Николића и Менсура. У Радивојевићевом
Деч­ку ко­ји обе­ћа­ва, највећа провокација је телевизијски наступ
Којиног и Берчековог бенда До­бри де­ча­ци, у коме они у песми
„Балада о тврдим грудима” воде хомосексуални дијалог. Музику је
радио бенд Шар­ло акро­ба­та а текстове писао Небојша Пајкић. У
песми се чује: „Ја нећу најбољу девојку, јер ти си мој а ја сам твој.
Хоћу да се вратим теби”.31) Пајкићева тадашња супруга, фотограф
Горанка Матић, урадила је серијал фотографија Мар­ги­та је деч­ко,
представљајући каснију клавијатуристкињу групе Ека­та­ри­на Ве­
ли­ка Маргиту Стефановић као хладну андрогину особу, јасно доводећи
у питање сексуални идентитет ове особе
 
 
 
Своје прилоге дали су и групе Ксе­ни­ја („Моја пријатељица”),
Ви­де­о­секс („Ана”) и Бор­ге­зиа („Он”).
 
 
 
Дакле иако је хомосексуализам био забрањена активност, Југославија
је као земља либералног комунизма била врло отворена за
глобалне трендове, па је и хомосексуална тематика налазила свој
простор у уметности и популарној култури. Огроман допринос
свакако је дала енормна популарност америчке серије Ди­на­сти­ја у
којој је Стивен Карингтон хомосексуалац против чега се отац Блејк
све време бори.
 
 
 
 
У часопису Пре­лом Димитријевићеви
ученици Свебор Миџић и Даринка Поп Митић
писали су хвалоспеве Аци Лукасу,
 
 
 
Наметнут је стандард политичке
коректности који подстиче јавну промоцију ЛГБТ понашања
и пракси, а осуђује сваки критички или полемички тон усмерен
како против саме праксе, тако и против неограниченог популарисања
хомосексуализма и хомосексуалних животних стилова. Под
окриљем наводне демократије враћен је вер­бал­ни де­ликт у форми
Закона против дискриминације, на основу кога јавно критиковање
хомосексуализма и заступање хришћанске тезе да је то болест
може да води до осуде, новчаног кажњавања па и затворске казне.
Тиме критика хомосексуалног понашања и посебно његовог јавног
промовисања постаје табуисана у земљи која номинално и по Уставу
јесте либерална демократија са слободом изражавања.

 Србија и готово све српске земље су данас под различитим видовима и нивоима окупације, а онај ко је под окупацијом није способан сам да бира, већ му и власт и изборе намећу они који га под том окупацијом држе. Под окупацијом Србија и српски простори све више клизе у правцу евроатлантизма и латинизације идентитета. Као што је познато немачки услов за Србију је не само одрицање од својих територија, већ и „промена свести“ што је један широк, малициозан и за Србију самоубилачки концепт. Срби данас свакодневно на микронивоима воде рат за одбрану свог идентитета док им окупатори натурају геј параде и промену законодавства која разара породицу и традиционалан систем вредности. Без озбиљне руске помоћи у погледу развоја меке моћи и озбиљне борбе против окупације Срби ће све више тонути у евроатлантизам и као вредносни систем и одаљавати се од Русије и било каквог алтернативног пројекта. Зато је та помоћ и сарадња са овдашњим суверенистима заиста ургентна. 

Епистемолошки гледано он је заиста у много већој мери детерми-
ниста, који трага за јединством наука стављајући приоритет на природ-
не науке (где смешта и географију и етнологију као науку о етногенези).
Очеви оснивачи су много више инсистирали на слободи деловања и на
хуманистичким наукама јер између осталог нису ни познавали природне
науке.

Коначно Гумиљев има потпуно супротну теорију о пореклу и
значају Хазара у односу на ране евроазијце. Овај аспект његовог рада
изграђен на трагу Артамонова обично се карактерише као веома кон-
троверзан, а на основу тога неки аутори су спремни и да га оптуже за
антисемитизам. Рани Евраозијци су Хазаре у потпуности укључивали у
евроазијски простор и ту чињеницу користили да демонстрирају како
Јевреји припадају источној, а не западној цивилизацији. Гумиљев
међутим око случаја Хазара гради своју идеју химере – тезу да је спаја-
ње етноса неприродно и да се оно увек заврши тако што мањина овлада
већином и наметне јој фаталне вредности које разоре заједницу. Јевреји
су по њему одговорни за космополитизам који подрива интерну снагу и
свест етноса. Они су деловали као нека врста паразита који се настанио
у организму Хазара и који га је постепено конзумирао и уништио.

По Гумиљеву кључна два момента у овој теорији су етнос и па-
сионираност. Енергија биосфере се пројављује кроз пасионираност која
се јавља код изузетних људи, вођа које су способне да ту енергију усме-
ре у подизање снаге етноса. Пасионираност доприноси успону етноса и
са њеним нестанком пада и сам етност.
Евидентно је да се овде ради о органицистичкој теорији која при-
лази заједници као целини и покушава да нађе елементе који ту целину
држе на окупу.
Етнос се овде посматра као биосоцијални систем, а не чисто поли-
тички ентитет.10
Ова сложена концепција постаје веома занимљива у опреци са ев-
ропским помодним идејам о свемогућности конструкционизма, по који-
ма се нације наводно рађају ни из чега као арбитрарне пројекције. Ово је
јака критика теорија и модела који друштво индетерминистички одваја-
ју од сваког утицаја природе, биологије и пиродних начела генерално.
Ова теорија је настала као опозитна званичним стаљинистичким теори-
јама нације, но нови живот и квалитет добија због доминације неомарк-
систичких концепција нације на западу. Његова примордијалистичка
теорија данас се супротставља и новим западним идејама које нацију и
етнос доживљавају као превише лако променљиву категорију.

@parun_ Kad dovedeš vođu Sirize u okupirani tuđ bioskop, prethodno nacionalizovan, to je kao da si Mladića proglasio počasnim građaninom Srebrenice.

Toliko. @parun_  ·  9h 9 hours ago
Predlažem okupatorima Zvezde da iskopaju kosti Paje Jovanovića i gađaju prolaznike, malo su mu pišali po delu kad su mu oduzeli zgradu '45.

С обзиром да је чланак настао као последица дебате у којој су ру-
ски, украјински, белоруски и српски научници разматрали различите
аспекте евроазијских интеграција, осећам потребу да на крају кажем
неколико речи о релевантности ове теме за српски народ.

Bojan Djuric ‏@BojanDjuric78
A vidite da su skupovi super RT"@parun_: Iz edicije "I liberali imaju srce i dušu" cc @vrtariceva #odbraninovcanik "