https://rs.n1info.com/vesti/pozar-u-vinci-takvog-gorenja-nema-ni-u-africi-gradjani-kasno-obavesteni/Gosti N1 o Vinči: Takvog gorenja nema ni u Africi, građani kasno obavešteni
Profesor [Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar] Jovović napominje da je postoji reč koja izražava pretnju kada gori otpad na otvorenom.
„Ako pogledate nacionalna dokumenta o implementaciji stokholmske konvencije videćete da je najveći izvor dioksina i flurana bilo otvoreno gorenje, što njiva što deponija. Ovo je jedan od većih akcidenata, sagorevanje bez kontrole produkuje popsove, koji su ne samo akutno toksični, ali za to vam treba određena koncentracija, ali su kancerogeni i ono što je mnogo gore – mutageni su, ostavljaju posledice na buduće generacije“, objašnjava profesor.
Dodaje da se u Beogradu ne mere specifične organske komponenete, kao i da se dioksini i flurani nigde ne mere u vazduhu.
„Ne postoje uređaji koji ih mere kontinualno. Mogu se meriti posredno neke komponente. Videli ste da su koncentracije sitnih čestica ogromne, jasno je da su se na tim česticama vezali i da putuju. Ne morate da merite sve da biste znali čega ima. Ovakvog slučaja gorenja deponije nema ni u Africi 50tih“, kaže Jovović.
Profesor kaže da je teško gasiti deponije te površine.
„Otpad se na svaku deponiju, a Vinča je jedna od 10 najvećih neuređenih deponija na svetu, dovozi svaki dan i pritisne više ili manje i tako vremenom brdo raste. U podzemlju deponije vazduha nema, to je sredina koja pogoduje stvaranju metana. Kada dođu trenuci upale se džepovi i počne da gori velikom snagom. Ne možete tako lako da gasite deponije ovakvih površina, problem je što ne možete da priđete džepovima, može kamion da propadne u delove deponije, morate da imate kanader. Konačno rešenje je da se deponija zatvori, prekrije određenim materijalima i da se postave kolektori gasa koji će trošiti taj gas“, objasnio je profesor Jovović.
Kaže i da je zatrpavanje deponije neophodno kako bi se sprečio dovod kiseonika.
„Koncept planova upravljanja otpadom za grad predviđaju termički tretman otpada. To je vrlo ozbiljan tretman, Austrija i Nemačka imaju visok nivo sagorevanja. O tome kakav vam je otpad zavisi kakve ćete tretman imati. I starim planom iz 2010. predivđen je visok nivo primarne separacije, koja je ključna. Predviđen je visok nivo primarne separacije. Ostatak otpada treba da ide ne neki tretman. Nije tačno da ovakva postrojenja prestavaljaju rizik, Suez je jedan od najvećih svetskih upravljača otpadom, stalno mešamo teze, da li je ovo ekonomski kako tzreba ja o tome ne govorim, da ne brkamo struku, tehniku i finansije“, rekao je Jovović.
...
https://www.youtube.com/watch?v=ttLWqMyZWxY