Djindjic

Ocigledno je da treba da postoji ova tema, jer se preliva po drugim topicima.

Evo da pocnem ja. Sto sam stariji, sve sam manje kritican prema Djindjicu, pre svega jer on zapravo nije imao nikakvu pravu moc, sto pokazuje i nacin na koji je zavrsio. Lako je iz ove perspektive podsmevati se njegovim tadasnjim stavovima, jer smo posle bitke SEKe svi generali revolucionari, njih naravno treba citati u kontekstu, kao i sve ostalo. Iz ove perspektive, najupadljiviji je, bar meni, ne cuveni pragmatizam, vec naivnost tog pragmatizma, naivnost realizma. Makijaveli kaze da je poenta njegovog pisanja da nauci dobrog coveka da bude los, ali poenta je naravno u tome da ovaj na nekom nivou ipak ostaje dobar (u suprotnom, zasto prosto ne uzeti odmah onog loseg i skratiti sebi posao). Djindjicev primer mozda pokazuje da nije moguce isvadratirati taj krug - on se uvek ponasao kao taj dobar covek koji he intelektualnim putem dosao do svog pragmatizma i koji naravno nije uspeo da parira onima kojima je to druga priroda.

Iz nekog razloga, ove godine mi posebno smeta izrugivanje Djindjicu i objasnjavanje ko je on u stvari bio. Podseca me na onu provalu kretenskog humora na Titov racun koja se odjednom rasula na sve strane pocetkom 90ih i koja je bila laugh track naseg propadanja. I taj humor je bio kretenski, izrugivanje kukavica i nikogovica nad mrtvim vukom. Ali - Tito  bar jeste bio vuk, jeste bio autoritarni vladar, jeste imao kult licnosti, zbog izrugivanja njemu se zaista moglo otici u zatvor, pa je na nekom nivou i eksplozija bogohulnog humora mogla da se razume, kako god jadan on bio. Ali kao sto rekoh, Djindjic nikada nije imao pravu moc i jedan je od retkih srpskih politicara od 90e naovamo koji je ubijen. Neko ko je "na vlasti" sastavio jedva 2 godine i ko je ubijen na pravdi boba - s tim se sprdati? Stvarno? Imam osecaj da izrugivaci za sebe misle da su hrabri saopstavaoci strasnih istina, dok su zapravo samo rezimski lesinari.

U nekom trenutku je ta sprdnja bila donekle razumljiva reakcija ne toliko na samog Djindjica, koliko na njegov karikirani kult koji su paralelno i sa razlicitim fokusima gradili DS, LDP i deo gradjanske javnosti. Recitacije i govornicka takmicenja, fraziranje i lupetanje, pravljenje mudrosti od citata koje je on sam bez sumnje smatrao samo propagandnim opstim mestima, itd. Ali svega toga odavno nema. Nakon krace nedoumice oko toga sta da radi sa secanjem na njega, naprednjacka vlast je na kraju jasno prelomila da ga baci hijenama starog rezima, da ga razvlace kako god hoce i to se i desava. Biki Srbljanovic i Mrdjanu su zapusena usta i podmirena savest malo manje nikada napravljenim spomenikom, a malo vise isplacenim honorarima i caozdravo. Milosevic heroj, Djindjic izdajnik, Vucela presudio, a za njim Bokani, Marici i ostali - to je sada ISTINA.

To sto su dojucerasnji Djindjicevi saradnici kicma novog-starog rezima samo je jos jedan dokaz njegovog naivnog pragmatizma - pa naravno da jesu. U nekom smislu to jeste i poraz njegovog pristupa politici, menadzerstva umesto aktivizma, pragmatizna umesto ideologije itd. Ali opet, lako je tome se smejati iz ove perspektive.

Posto je demitologizacija vec temeljno obavljena, mozda je sad trenutak da se krene u hladnije i nepristrasnije tumacenje njegove uloge i nasledja, ali hijensko i nju ejdz cetnicko lesinarsko kikotanje - zaboravite gospodo.

Mene Vilijam blokira, od kako sam se vratio na forum, iz samo njemu znanih razloga, al onda komentarise preko citata i tako dalje, pa samo na kratko, da nije razgovor sa njim, posto on razgovor ne zeli, nego komentarisem temu, jer mi je naravno zanimljiva. eto evod.


Sve suprotno dakle. Danas je Djindjiceva politika potpuno pobedila. Njegovi saradnici su vlast, njegov kult je potpuno neprikosnoven, drzavni umetnici prave spomenik, autorkata na vlasti ga bedno imitira, u skladu sa svojim sposobnostima, a Srbija na zapadu :tm: je sve sto je ostalo od javne politike. 

Sad kad je izvan dnevne politike, sad kad je Djindjic duh vremena, treba mu se smejati i ponizavati ga vise nego ikad. U svoje vreme je bio za srpsku politiku stranac, i te retardirane parole, sto je izbacivao, to radite dok ne krepate, je sve delovalo kao da cini neko nije nas i za koga je malo neobicno sto je nekako sad tu.

Danas su sve te stvari toliko normalne, da ih prihvata sin nacije i njegov glasac srpski evrimen. Vredjati to, na nacin koji je s one strane dobrog ukusa, jer je rec o mrtvom coveku, ne znaci samo biti nju ejdz , edzi online, sta god - znaci upravo biti hrabar, ne dati se ovom uzasnom vremenu.

Doduse, moramo biti iskreni pa priznati da je Djindjiceva Jugoslavija kao nedovrsena drzava ocigledno inspirisana mrznjom prema zapadnim Srbima. Jer sta bi drugo bilo "dovrsenje" Jugoslavije nego dovrsenje genocida nad Srbima izvan granica AVNOJevske Srbije?

Ovo je sasvim ozbiljna teza i zahtevam da svi prekinu sve ostale razgovore i posvete se njenom razmatranju na narednih dvadesetak strana.

humor. 


moje se ticalo naravno samo odnosa prema kultu licnosti i cemu se treba a cemu se ne treba smejati.  I tome da li je Djindjic sad proglasen za izdajnika, ili je Djindjic ona proverbijalna voda za koju ribe ne znaju da u njoj plivaju. Posto ja mislim da je ovo drugo (sve sto ima), pa da mu zato vise i ne trebaju recitacije. 

Nisam naravno sposoban da procenim istorijsku ulogu bilo ciju,  a posto ste oterali bafala tesko da cete dobiti neku srednjerocnu perspektivu od nekog drugog. 


Moj utisak je uvek bio, da ako se na jedan tas stavi ovo apsolutno tehnomandzersko govnarstvo u kojem zivimo, a na drugu rusenje Milosevica, da ce rusenje Milosevica prevagnuti, te da je Djindjic vise pozitivna nego negativna licnost opste uzevsi. 

To se nije promenilo, ni tokom ovog rezima, koji je efekitvno druga Djindjiceva vlada.

Zasto niko ne zeli da razgovara o Djindjicevoj mrznji prema zapadnim Srbima? Meni je stvarno zao ako sam nekoga uvredio i postujem tudha osecanja, cak iako su glupa, ali morate da se suocite s Djindjicevom mrznji prema zapadnim Srbima.

Zapitajte se, da li je slucajno sto je covek kome je Djindjic rekao cuvenu recenicu - bolje reci pretnju! - upravo zapadni Srbin?


https://www.google.com/amp/s/www.kurir.rs/amp/2418313/covek-kome-je-dindic-rekao-srescemo-se-u-buducnosti-fikret-halilovic-progovorio-posle-13-godina

Zaboravio sam da dodam da je ovo ozbiljna tvrdnja koju iznosim ozbiljno ozbiljujuci ozbiljstvo i da zahtevam se o njoj razgovara ozbiljno, kako i dolikuje.

https://www.google.com/search?q=najveci%20car


odo da radim u nedelju popodne, ne mogu da spavam, jer nisam u penziji.

Erős Pista wrote:

Posto je demitologizacija vec temeljno obavljena, mozda je sad trenutak da se krene u hladnije i nepristrasnije tumacenje njegove uloge i nasledja, ali hijensko i nju ejdz cetnicko lesinarsko kikotanje - zaboravite gospodo.

Odigrao je epizodnu ulogu u trenutku kada je zemlja odavno prešla tačku bez povratka. Mislim da nasleđe, autentično njegovo, ne postoji. Timovi koje je okupio i mestimično vodio su bili promašaj, a menadžerski pristup se pokazao kao očajno loš, što je kasnije overio i Đilas.

Kao zemlja, nismo tada imali izbora, kao ni on. Ja ga ne osuđujem, niti mu spočitavam bilo šta, od tadašnje konkurencije, on je bio najbolje što Srbija ima da ponudi. Politički mi se nije sviđao ni tada, ni sada. Mislio sam da je Srbiji potrebna drugačija promena, a ne ona oličena u Pitiću, Vlahoviću, Čoviću, Mihajloviću, Batić... Sad sam pogledao (greška, naravno) sastav njegove vlade, čisto da ne zaboravim nekoga, ono je strašan spisak.

Ako zaboravim posle koga je došao na vlast, ne mogu da se setim ničega čega bi se rado setio. A kako ne mogu, onda svaka čast g. Đinđiću i hvala vam bar na tome.

Erős Pista wrote:Ocigledno je da treba da postoji ova tema, jer se preliva po drugim topicima.

Evo da pocnem ja. Sto sam stariji, sve sam manje kritican prema Djindjicu, pre svega jer on zapravo nije imao nikakvu pravu moc, sto pokazuje i nacin na koji je zavrsio. Lako je iz ove perspektive podsmevati se njegovim tadasnjim stavovima, jer smo posle bitke SEKe svi generali revolucionari, njih naravno treba citati u kontekstu, kao i sve ostalo. Iz ove perspektive, najupadljiviji je, bar meni, ne cuveni pragmatizam, vec naivnost tog pragmatizma, naivnost realizma. Makijaveli kaze da je poenta njegovog pisanja da nauci dobrog coveka da bude los, ali poenta je naravno u tome da ovaj na nekom nivou ipak ostaje dobar (u suprotnom, zasto prosto ne uzeti odmah onog loseg i skratiti sebi posao). Djindjicev primer mozda pokazuje da nije moguce isvadratirati taj krug - on se uvek ponasao kao taj dobar covek koji he intelektualnim putem dosao do svog pragmatizma i koji naravno nije uspeo da parira onima kojima je to druga priroda.

Iz nekog razloga, ove godine mi posebno smeta izrugivanje Djindjicu i objasnjavanje ko je on u stvari bio. Podseca me na onu provalu kretenskog humora na Titov racun koja se odjednom rasula na sve strane pocetkom 90ih i koja je bila laugh track naseg propadanja. I taj humor je bio kretenski, izrugivanje kukavica i nikogovica nad mrtvim vukom. Ali - Tito  bar jeste bio vuk, jeste bio autoritarni vladar, jeste imao kult licnosti, zbog izrugivanja njemu se zaista moglo otici u zatvor, pa je na nekom nivou i eksplozija bogohulnog humora mogla da se razume, kako god jadan on bio. Ali kao sto rekoh, Djindjic nikada nije imao pravu moc i jedan je od retkih srpskih politicara od 90e naovamo koji je ubijen. Neko ko je "na vlasti" sastavio jedva 2 godine i ko je ubijen na pravdi boba - s tim se sprdati? Stvarno? Imam osecaj da izrugivaci za sebe misle da su hrabri saopstavaoci strasnih istina, dok su zapravo samo rezimski lesinari.

U nekom trenutku je ta sprdnja bila donekle razumljiva reakcija ne toliko na samog Djindjica, koliko na njegov karikirani kult koji su paralelno i sa razlicitim fokusima gradili DS, LDP i deo gradjanske javnosti. Recitacije i govornicka takmicenja, fraziranje i lupetanje, pravljenje mudrosti od citata koje je on sam bez sumnje smatrao samo propagandnim opstim mestima, itd. Ali svega toga odavno nema. Nakon krace nedoumice oko toga sta da radi sa secanjem na njega, naprednjacka vlast je na kraju jasno prelomila da ga baci hijenama starog rezima, da ga razvlace kako god hoce i to se i desava. Biki Srbljanovic i Mrdjanu su zapusena usta i podmirena savest malo manje nikada napravljenim spomenikom, a malo vise isplacenim honorarima i caozdravo. Milosevic heroj, Djindjic izdajnik, Vucela presudio, a za njim Bokani, Marici i ostali - to je sada ISTINA.

To sto su dojucerasnji Djindjicevi saradnici kicma novog-starog rezima samo je jos jedan dokaz njegovog naivnog pragmatizma - pa naravno da jesu. U nekom smislu to jeste i poraz njegovog pristupa politici, menadzerstva umesto aktivizma, pragmatizna umesto ideologije itd. Ali opet, lako je tome se smejati iz ove perspektive.

Posto je demitologizacija vec temeljno obavljena, mozda je sad trenutak da se krene u hladnije i nepristrasnije tumacenje njegove uloge i nasledja, ali hijensko i nju ejdz cetnicko lesinarsko kikotanje - zaboravite gospodo.

Hvala, sad ja ne moram da pišem

Talason wrote:

Erős Pista wrote:

Posto je demitologizacija vec temeljno obavljena, mozda je sad trenutak da se krene u hladnije i nepristrasnije tumacenje njegove uloge i nasledja, ali hijensko i nju ejdz cetnicko lesinarsko kikotanje - zaboravite gospodo.

Odigrao je epizodnu ulogu u trenutku kada je zemlja odavno prešla tačku bez povratka. Mislim da nasleđe, autentično njegovo, ne postoji. Timovi koje je okupio i mestimično vodio su bili promašaj, a menadžerski pristup se pokazao kao očajno loš, što je kasnije overio i Đilas.

Kao zemlja, nismo tada imali izbora, kao ni on. Ja ga ne osuđujem, niti mu spočitavam bilo šta, od tadašnje konkurencije, on je bio najbolje što Srbija ima da ponudi. Politički mi se nije sviđao ni tada, ni sada. Mislio sam da je Srbiji potrebna drugačija promena, a ne ona oličena u Pitiću, Vlahoviću, Čoviću, Mihajloviću, Batić... Sad sam pogledao (greška, naravno) sastav njegove vlade, čisto da ne zaboravim nekoga, ono je strašan spisak.

Ako zaboravim posle koga je došao na vlast, ne mogu da se setim ničega čega bi se rado setio. A kako ne mogu, onda svaka čast g. Đinđiću i hvala vam bar na tome.

Ovo je vrlo blisko mom misljenju. Prvo otkrice demitologizacije bi bilo da je njegov uticaj bio znatno manji nego sto se cinilo,a da je nasledje pre svega nasledje tog TINA pristupa koji pominjes.

Ovo za sastav vlade - da, uzas, ali to je sve posledica naivnog realizma, i naravno, jednog ispravnog uvida - da od intelektualaca nema leba. Onda je pokupio lokalne bitange, muljatore, tadasnje i buduce tajkune i krenuo s njima, racunajuci da ce private vices postati public virtues. Greska, ali je pitanhe da li je drugog puta uopste bilo.

Добар је био Ђинђић, само ови око њега нису ваљали.
Које је, убр, он окупио и поставио.

Кад год видиш такву конструкцију, знаш да нешто није у реду са првом речи

Ja o njemu nemam neki stav posto nije ni bilo prilike da se pokaze. Nije imao nikakvu ni podrsku ni vlast. Vodio je dve godine vladu od 18 stranaka. Sve pare u drzavi su drzali Milosevicevi bogatasi a svu silu Miloseviceva mafija.

Videli smo da je pokusao napraviti dil sa delovima te Miloseviceve bande ali isto tako vidimo da su ga oni i ubili. Ne znamo ni da li su u ubistvu ucestvovali i ljudi iz njegovog okruzenja. Tako da ne mozemo znati ni kakav bi bio njegov odnos prema tim ekipama da je slucajno u kasnijoj fazi stekao neku moc.

Sve u svemu, ne znam kako bih ga ocenio kad ga nisam imao prilike videi na delu. Mogu ga ocenjivati samo po zabama, satovima, nespavanju, itd.

Sto se tice price kako je Djindjiceva politika pobedila - ne slazem se, pobedila je Miloseviceva politika ali da valja skinuti odgovornost sa Slobe Slobode

Đinđiće bio dobar zato što je izmenadžerisao domaće snage i spoljnu podršku za rušenje Miloševića. To u tom trenutku niko nije ni hteo, a vrv ni mogao. I to velika istorijska zasluga. 

Sto se tice ovoga posle...mnogo je gresaka, ali iako je bio premijer, dobar deo vlasti fakticki nije imao u rukama.

et ficfirc

19, mislim da si zaboravio Demokratsku alternativu 

Ja mislim da je Milosevic sam pao. Nikom nije bio potreban a postao je i smetnja biznismenima koje je on stvorio.

A Djindjic nije imao nikakvu vlast. Jeste bio na funkciji premijera ali i to je zavisilo od raznih Covica, Mihajlovica, Perisica, itd.

Vreme je svakako bilo zrelo, ali to nije isto kao i - sam bi pao. Djindjic jeste odigrao znacajnu ulogu u tome, s tim sto da nije on, mozda bi neko drugi. Mislim da je all in all ipak bolje sto je to bio on.

Inace se slazem da nemamo dovoljno materijala da ga procenimo. De facto nije bio na vlasti.

ficfiric wrote:Ja mislim da je Milosevic sam pao. Nikom nije bio potreban a postao je i smetnja biznismenima koje je on stvorio.

A Djindjic nije imao nikakvu vlast. Jeste bio na funkciji premijera ali i to je zavisilo od raznih Covica, Mihajlovica, Perisica, itd.

Nije sam pao. Dosta stvari mu više nije išlo  na ruku, ali nije sam pao. Njegovi ljudi koji su ga ostavili na cedilu ga ne bi ostavili u drugacijim uslovima, bez izbornog rezultata i bez pola miliona na ulici. To je trebalo koordinirati, a srvari za koordinaciju je bilo pregršt.

Erős Pista wrote:Vreme je svakako bilo zrelo, ali to nije isto kao i - sam bi pao. Djindjic jeste odigrao znacajnu ulogu u tome, s tim sto da nije on, mozda bi neko drugi. Mislim da je all in all ipak bolje sto je to bio on.

Inace se slazem da nemamo dovoljno materijala da ga procenimo. De facto nije bio na vlasti.

Pitanje je ko bi bio taj drugi. U operativnom smislu tamo nije bilo nikoga ko je tako mogao da koordinira, osim, mozda, Covica, eventualno Perisica. Ali to su bile licnosti sa daleko manjom politickom tezinom. A i bolje sto nisu oni.

Ja samo vidim da je svim Milosevicevim lopovima bilo bolje nakon petog oktobra nego pre. U toku 2000. su njihova imena pocela da se povlace po raznim listama, njihovi biznisi su trpeli zato sto je Srbija bila bez struje, grejanja, hrane... I pre 5X je bilo jasno da ce i njima biti bolje kad padne Milosevic.

Jedini ko je imao razlog da se boji promena su haske musterije

Molnarova kritika je zanimljiva (i poznata), ali i pomalo naivna. Cu, postrevolucionarna vlast decizionisticka. Lol.

Solus_Rex wrote:Koliko puta je samo pokojni Prokopijević po televizijma  vapio o tome koliko se na tom pitanju razočarao o svog prijatelja kao "lažnog proroka".

A sta je mogao da radi? Da pohapsi kriminalce? S kojom policijom? Onom sto ga je ubila?

Kad su se Dusan Mihajlovic i Milan St zalili onda ne znam stvarno. O Prokopijevicu i Begovicu bolje da ni ne pocinjemo.