Религија старих Словена / старих Срба или: рехабилитација паганизма

Verterdegete wrote:Cisto ovde da iznesem svoj frust igrom SMITE, koju igram. To je MOBA ciji su glavni akteri bogovi iz raznoraznih mitologija - grcke, rimske, indijske, kineske i nordijske. Sada planiraju da dodaju i keltske. O slovenskim ni rec, iako ima djuture ljudi koji ih traze.

uskok i ajduk wrote:Без обзира што можда нисмо потомци Винчанске цивилизације, сматрам да је значајно рећи да је Европа створена једнако на овом тлу, бар исто колико и у старој Грчкој и у Риму.

sad gledam svetovidov YT kanal. Pa njemu svaki treci video ima petocifren broj viewa

plachkica wrote:...osim kao mesto za uhlebljenje podobnih i dokonih.

Jordan Rivers wrote:Uskoce, ovo ce te sigurno zanimati. 

uskok i ajduk wrote:

Jordan Rivers wrote:Uskoce, ovo ce te sigurno zanimati. 

Искрено, није моја шољица чаја.   То је неки њу ејџ на словенске теме, концепт који ми није узбудљив ни духовно, ни интелектуално.

Бојан Ђурић

Испод појаса

Руководство Месне заједнице Савинци, парчета земље око будућег аутопута на коме се налази храст стар колико и косовски мит код Срба, позвало је министарку Зорану Михајловић да дође и лично секиром посече фамозно дрво. Многима је то духовито. Мени није.

Не могу да не питам да ли би ти српски домаћини, верујем узорни људи, тако распојасано слали позиве и показивали петљу да министар није женско и не носи сукњу. Шта ће ти људи, који верују у натприродне моћи дрвета, да ураде ако министарка стварно дође? Да се подбоче, узму по пиво и гледају? Да се као тринаестогодишњаци подгуркују, док холестерол, који не стижу да контролишу зато што више брину о дрвету него о себи и свом здрављу, дивља у васкуларном систему? Да ли ће повести жене да виде како се такмиче у инаћењу са женом која представља власт? Или су за жене резервисане кућа, шпорет и помоћни послови?

Коментари

ПОЛЕМИКА Стеван Николић

Таквих храстова пуна је Србија
Поводом текста „Не сеците нам храст”, од 27. јуна.
Скоро је невероватно са којим заносом и патетиком арх. Михајло Митровић планирану сечу храста на траси ауто-пута код Савинца диже на ниво националног проблема. Он директно, као универзални стручњак, оптужује неодговорне политичаре, необразоване путаре и недоучене стручњаке из министарстава и Завода за заштиту природе, који су се уротили да посеку храст, који је ,,национални интерес Србије и народна светиња”. Све то назива вандализмом, антицивилизацијским чином и неразумним скандалом, „неколико нецивилизованих људи се одлучило да то самовољно спроведе”. Зато моли надлежне државне институције да спрече овај ,,неразумни скандал и најављену српску срамоту”. И све то поткрепљује високом функцијом председника Академије архитектуре Србије.
А ево какво решење предлаже уважени архитекта: ,,Ауто-пут код храста прекинути за око 200 метара, па два крака повезати обичним путем са ограниченом брзином, па поред храста направити одмориште и туристичку дестинацију”. Другим речима, посетиоци треба да уживају у хладу моћног храста у лепо склопљеној крлетци прашине, аутомобилске буке и гасова, што би наравно убрзавало његово сушење.
Морам подсетити шта су чињенице и решења. Прво, нема места збуњивању народа о којем говори архитекта Митровић, а друго, нема разлога да храст, кад се већ нашао на траси, буде препрека да се ремети техничко решење ауто-пута.
Суштина стручних ставова и чињеница је следећа. Храст у Савинцу није храст запис, нити је под заштитом као природна реткост. Ни већина мештана не зна да је то стабло запис, само је о томе чуло у овој кампањи, а власник стабла је од инвеститора добио солидну накнаду за сечу.
Оцене стручњака су да је храст моћно стабло, маркантних димензија и дубоке старости, али са јасним знацима сушења и пропадања. Ако би се прихватио предлог Митровића, као и ранији, невољни предлог Веље Илића (отехничкој огради и раздвајању на две траке ауто-пута), само би се драстично убрзало његово сушење. Таквом техничком изолацијом стабла променили би се микроклиматски, педолошки и хидролошки услови подземних вода његовог разгранатог кореновог система. Тиме би се смањила влажност подлоге, а повећала површинска загађења. Моћних храстова као што је савиначки пуна је Србија, али се секу за разне потребе, посебно код изградње путева, водних акумулација и других великих објеката, као и на сектору ауто-пута од Љига до Такова, али је за неке важан само овај храст. Морају се уважавати законитости савременог техничког развоја и принципи самеравања еколошких и друштвених интересанационалног, регионалног и локалног значаја, па ето и на примеру једног стабла, за које се тако патетично залаже аутор текста Митровић.
Научни саветник, директор Републичког завода за заштиту природе (у пензији)
Стеван Николић
објављено: 04.07.2015.