Home
Erős Pista
by Erős Pista Mon Mar 07, 2016 12:04 pmhttp://pescanik.net/plagijati-na-pravnom-fakultetu/Plagijati na Pravnom fakultetu
Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu nastavlja se s praksom zataškavanja, minimalizovanja i nesankcionisanja plagijatorstva, za šta je, po prirodi svoje funkcije, najodgovorniji dekan. Stanje se možda može promeniti ako se u javnosti izvrši pritisak u pravcu potrebne promene. Zato najpre treba reći o kojim se slučajevima radi. Pritom, neće biti reči o slučajevima plagijata onih koji su nas zauvek napustili, niti onih koji više nisu u radnom odnosu, iako istorija odnosa prema plagijatima na Pravnom fakultetu nije irelevantna za sadašnje stanje.
Plagijati i zataškavanje
- Posts : 81421
Join date : 2012-06-10
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
Baš me čudi da se plagira na mestu na kome je 1 Vučić postao najbolji student u pauzama uređivanja televizije na Palama, praksiranja u Londonu i dobrovoljačkog ratovanja fotkanja za Srpski Četnički Pokret.
- Posts : 336
Join date : 2014-11-05
treba otvoriti temu kad čovek ujede psa 
.
on topic, iz svoje struke znam da je zaposlenje na bgd pravnom u smislu plate vrh, odmah posle odlaska u pečalbu po arabijama. ovaj podatak ne gledam kao "virenje u tuđ novčanik", nego kao deo "poslovnog obrasca" u koji je uvezano i plagijatorstvo.
.on topic, iz svoje struke znam da je zaposlenje na bgd pravnom u smislu plate vrh, odmah posle odlaska u pečalbu po arabijama. ovaj podatak ne gledam kao "virenje u tuđ novčanik", nego kao deo "poslovnog obrasca" u koji je uvezano i plagijatorstvo.
_____
poz
www.facebook.com/kucicanamoru
- Posts : 40080
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
Па мора да се некако учини тим људима - џаба то што је лова добра ако још мора и озбиљно да се ради.
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Posts : 81421
Join date : 2012-06-10
U Danasu?
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Guest
Da. Necu da ostavljam link na to smece.
- Posts : 81421
Join date : 2012-06-10
To je problem s Danasom.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Guest
Ma jok. Pa kaze covek da nece vise da diskutuje. To je zato sto nema sta da kaze, sem ovo sto je rekao. A to sto je rekao ga legitimise.
- Posts : 7930
Join date : 2014-10-27
I on uvodi reč "mržnja" u akademski diskurs.
- Guest
Evo odgovora. Dobar!
Naravno, vise od plagijata
Naravno, vise od plagijata
- Posts : 16171
Join date : 2014-11-06
http://pescanik.net/sociolog-i-plagijat/
Vladimir Ilić
Iskustvo nam je plagijatorsko. Mlađi ljudi moraju da koriste sva sredstva da bi opstali u nemilosrdnoj borbi za preživljavanje, koja se u ljudskom društvu naziva kapitalizam. Stariji su morali da se preoblikuju, ako su hteli da prežive. Prihvatili su modele, obrasce i načine grupisanja i ponašanja svojstvene kapitalističkoj privredi.
Član sam kadrovske komisije Filozofskog fakulteta. Trebalo je da na Vidovdan (plagijatorsko korišćenje hronološke oznake koje zahteva tržište postpetooktobarske srbijanske javnosti) na toj komisiji obrazložim unapređenje dr Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Pre toga mi je stigao mejl u kojem se navodi i dokazuje da je Cvejić na stranicama svoje knjige „Socijalna ekonomija“, kojom konkuriše za zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz knjige („Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”) u kojoj ni na koji način nije pomenut i koja se na službenom sajtu Pravnog fakulteta vodi kao autorsko delo docenta Danila Vukovića.
Moje ponašanje je evazivno: ne želim da budem heroj, još manje želim da budem saučesnik u prikrivanju plagijata i time ucenjivan. Do danas mi je životni stav da se ponašam tako da mogu da prekinem svaki telefonski razgovor, makar mi se sagovornik predstavio kao policija, BIA ili državni funkcioner. Nekoliko puta sam u poslednjih 20 godina u ovakvim situacijama spuštao slušalicu.
Sada sam mogao da biram ili da uđem u situaciju pevca koji je prerano kukurikao, ili da podižem slušalicu i nastavljam razgovor i kada mi se to ne čini.
Tražio sam izlaz. Institucijama sistema ne verujem, tako da prijava plagijata nije dolazila u obzir. Prećutkivanje plagijata značilo je saučesništvo u njegovom prikrivanju: trebalo je da ja obrazložim razloge za Cvejićevo unapređenje. Da sam to učinio, bio bih kompromitovan i podložan ucenama.
Preduhitrio sam sednicu kadrovske komisije i poslao mejl Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta, na kojem radimo i Cvejić i ja, da bude razaslat na 30 adresa članova Odeljenja. Ukazao sam na preuzimanje sadržaja Vukovićevog teksta bez navođenja izvora, naveo sam dokaze o plagijatu i blago sugerisao Cvejiću da povuče knjigu, odnosno da ide na reizbor za vanrednog profesora. Reizbori ne idu na kadrovsku komisiju: više ništa ne bih imao sa plagijatom, a odgovornost bi bila isključivo na onima koji su predložili Cvejića za unapređenje, odnosno za reizbor.
Tu je počelo organizovano prikrivanje plagijata. Sekretarica moj mejl poslat u 13h nije razaslala, kao što uvek čini, na adrese članova odeljenja. Ona je tu sasvim nedužna; mogla je da ne pošalje mejl samo po direktnom naređenju upravnice Odeljenja za sociologiju, profesorke Mine Petrović (saradnice i autorke istraživačke firme Secons, u kojoj je Cvejić direktor istraživanja, a plagirani Vuković takođe istraživač i saradnik. Da dodam da je Vuković i jedan od recenzenata Cvejićeve knjige, što znači da je za objavljivanje predložio knjigu u kojoj ga autor plagira.) Ovo je bio prvi čin prikrivanja plagijata.
Videvši da je slanje obaveštenja o preuzimanju tuđih sadržaja bez navođenja izvora opstruisano, sam sam ih poslao članovima Odeljenja za sociologiju, posle isteka radog vremena, 17. juna.
Mislio sam da je stvar gotova. Odeljenje za sociologiju držalo je zakazanu vanrednu sednicu 23. juna, pošto je trebalo da raspravlja o očekivanim statutarnim promenama na Filozofskom fakultetu. Na sednici sam saznao da je Cvejić još 17. juna uveče uputio cirkularni mejl svim članovima odeljenja, osim meni (drugi čin prikrivanja plagijata), u kojem je odgovorio na navode i dokaze koje sam poslao o njegovom plagijatu Vukovića. Profesorka Marija Babović (programski direktor istraživačke firme Secons) zatražila je da mi bude pročitan mejl i da se saglasim sa Cvejićevim unapređenjem (treći čin prikrivanja plagijata). Sve moje kolege, uključujući recenzentkinju Babović i Cvejićeve predlagače za izbor u najviše zvanje, profesore Lazića i Vuletića, imali su šest dana da se upoznaju sa dokazima o plagijatu koje sam predočio i sa Cvejićevim odgovorom. Jedino je meni Cvejićev odgovor bio nepoznat: sada mi je traženo da ga saslušam, prihvatim i da na kadrovskoj komisiji glasam za Cvejićevo unapređenje. To je bio treći čin usmeren ka prikrivanju plagijata: naime, izvesno ne bih mogao da za tri minuta koliko bi trajalo čitanje mejla (svi ostali su imali šest dana za njegovo proučavanje) izvršim proveru u njemu sadržanih navoda. Stoga sam odbio da diskutujem o ovoj stvari i zatražio da mi mejl bude poslat poštom. Upravnica Odeljenja za sociologiju Mina Petrović saglasila se sa tim. Sednicu sam napustio da bih učestvovao u komisijskom ispitu zakazanom pre zakazivanja sednice. Odeljenje je donelo odluku da na kadrovskoj komisiji obavezno glasam za Cvejićevo unapređenje (četvrti čin prikrivanja plagijata i put ka mojoj doživotnoj kompromitaciji).
Ova odluka odeljenja je protiv svih propisa. Kadrovska komisija je organ Izbornog veća i Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta. Njeni članovi glasaju po vlastitom opredeljenju. Imperativni mandat ne postoji. Odluka (obmanutog) Odeljenja za sociologiju služila je tome da se na mene izvrši psihološki pritisak.
Odluka mi nije dostavljena odmah posle sednice. Upravnica odeljenja sačekala je petak posle radnog vremena da mi je dostavi. Pritom je opšte poznato da preko vikenda nemam pristup računaru. Ideja je bila da mi se ostavi samo jedan dan, ponedeljak (u utorak 28. ujutru zasedala je kadrovska komisija), da proučim navode sadržane u Cvejićevom mejlu (peti čin prikrivanja plagijata).
U ponedeljak 27. napokon sam mogao da pročitam Cvejićev odgovor na moj mejl od 17. u kojem sam naveo primere i dokaze plagiranja u njegovoj knjizi. Cvejić je u svom odgovoru obmanuo Odeljenje za sociologiju. Napisao je da niukoliko nije koristio Vukovićevu knjigu koju je plagirao, nego treću knjigu („Konkurentnost i inovativnost civilnog sektora”) koju je Secons izdao sa koautorima Danilom Vukovićem, Oliverom Vuković i Slobodanom Cvejićem. Radim vrlo brzo: otkrio sam da je od 31 sporne rečenice samo jedna preuzeta iz ove treće knjige, a da su ostale kopirane iz Vukovićeve plagirane knjige. Sve sa gramatičkim i tipografskim greškama i Vukovićevim preračunavajima tabela koje je Cvejić po sistemu copy paste preuzeo. Najveći deo Odeljenja za sociologiju je glasajući da mi se izda naredba da na kadrovskoj komisiji glasam za Cvejićevo unapređenje, bio obmanut: na sednici 23. su se oslanjali na Cvejićev mejl za koji ja nisam znao ni da postoji. Neki nisu bili obmanuti (uključujući upravnicu odeljenja i saradnicu i istraživačicu Secons Minu Petrović), nego su svesno prikrivali plagijat. Neki drugi su ili svesno prikrivali plagijat, ili su počinili nemar u obavljanju službene dužnosti kažnjivih razmera, jer su propustili da ostvare uvid u „treću knjigu“ i uvide da Cvejić nije koristio nju, nego Vukovićevu knjigu u čijem pisanju ni na koji način nije učestvovao.
***
Sažimam transkript nekih diskusija sa sednice Odeljenja za sociologiju 23. juna (kada su svi članovi Odeljenja osim mene imali uvid u Cvejićev mejl obmanjujućeg sadržaja):
Profesor Vladimir Vuletić (predlagač Cvejića za unapređenje u zvanje redovnog profesora): naglašava da je moj dopis sumnja na plagijat. Na osnovu dopisa Slobodana Cvejića uveren je da to nije slučaj. Belodano je pokazano da tu nije reč o plagijatu.
Profesor Mladen Lazić (predlagač Cvejića za unapređenje u zvanje redovnog profesora): Ko god je hteo da pogleda, za 10 minuta je mogao da utvrdi da nema ničeg spornog kod Cvejića. Priča dalje o izvorima za tabele. Nije reč o jednom autoru, nego o koautorstvu.
Profesorka Marija Babović (programski direktor Secons): Lov na veštice! Optužba, pa se vi branite! Neosnovana optužba. Tužba za klevetu bi mogla da dođe u obzir. Da se meni to desilo… šta bih ja… Može sve da se opovrgne u 5 minuta.
***
Moje istraživanje izvedeno 27. juna, kada sam pred sobom konačno imao Cvejićev mejl sa njegovim odgovorom, pokazalo je sledeće:
Sporna preklapanja se nalaze na stranama 84-87 i 91-94 kod Vukovića sa stranama 83-91 kod Cvejića.
Od spornih 30 rečenica, u tekstu Fondacije Trag (trećoj knjizi) ima svega 3 rečenice [kod Vukovića str. 87, str. 9 Fondacije Trag, kod Cvejića str. 90 i 91) i jedan grafikon kod Vukovića str. 87 (6.1), str. 10 Fondacije Trag (3.3), kod Cvejića str. 91 (3.4)]. Tabela 6.5. kod Vukovića i identična 3.5. kod Cvejića su pružile deo neophodnih podataka za grafikon 10.2. kod Fondacije Trag.
Samo se tabela 3.3. kod Cvejića (kod Vukovića tabela 6.1) javlja u izvornom obliku kao u tekstu izvora na koji se pozivaju Cvejić i Vuković: SIPRU i UNICEF – Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava (str. 10). Ipak, valja naglasiti da su podaci iz tabele 3.3. u SIPRU i UNICEF izvoru dati u tabelama 1, 2 i 3 i da se ti podaci pojavljuju kod Vukovića, a potom kod Cvejića u identičnoj svodnoj tabeli.
Ostali grafikoni i tabele obeleženi roze markerom se ne javljaju kao takvi u SIPRU i UNICEF, već su proračunati na osnovu podataka koji se nalaze u tekstu i najverovatnije prateće Excel tabele koja ide uz ovo istraživanje. To su već pomenuti grafikon 6.1. kod Vukovića – 3.4. kod Cvejića; grafikon 6.2. kod Vukovića – 3.1. kod Cvejića; tabele 6.4, 6.5. kod Vukovića – 3.4, 3.5. kod Cvejića.
Kada su u pitanju tabele 3.4. kod Cvejića, a 6.4. kod Vukovića i 3.5. kod Cvejića, a 6.5. kod Vukovića, vidi se sledeće:
To su tabele sa istim stavkama ali ih, verovatno usled nemara, Vuković različito naziva u tabelama 6.4. i 6.5, što Cvejic copy-paste preuzima u 3.4. i 3.5.
Kod Vukovića i identično kod Cvejića u prvoj tabeli je Savetovališta, a u drugoj Savetovalište. Potom Stanovanje uz podršku za mlade u prvoj tabeli, a u drugoj Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju. Potom Prihvatilište za žrtve nasilja (sigurna kuća), a u drugoj Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici (“sigurna kuća”). Dnevni boravak za decu u sukobu sa zakon, pa potom Dnevni boravak/centar za decu i mlade sa poremećajima u ponašanju; Pomoć u kući za odrasle sa invaliditetom pa u sledećoj tabeli Pomoć u kući za odrasle OSI (OSI je skraćenica za osobe sa invaliditetom); Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, pa potom Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom (OSI).
Indikativna su i sledeća pogrešna navođenja izvora i gramatičke/tipografske greške koje pravi Vuković, a koje se ponavljaju na istim mestima i u istim rečenicama kod Cvejića. Na primer, u svojoj rečenici na str. 83, drugi pasus, Cvejić piše da: „Drugi relevantni izvor… predstavlja istraživanje „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava“. U sledećem pasusu on koristi rečenicu Vukovića (str. 84) i poput njega navodi pogrešan naziv izvora „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalne samouprave“. Istu grešku pravi i u bibliografiji prilikom navođenja izvora.
Dalje, kod Vukovića na strani 91 ide rečenica: „…126 usluga koje pružaju nevladine organizacija“ (umesto organizacije). Kod Cvejića ista greška na str. 85. Vuković na str. 93 navodi: „…dnevnih boravaka za decu i mlade sa teškoćama razvoju“ (umesto sa teškoćama u razvoju). Kod Cvejića ista greška na str. 86. Vuković na str. 94 navodi: „Na dnevne boravke za deci i mlade sa teškoćama u razvoju“ (umesto za decu i mlade). Ista greška se javlja kod Cvejića na str. 87.
***
S obzirom na opstrukciju na Odeljenju za sociologiju, koje mi je, obmanuto od svoje upravnice, dalo imperativni mandat da glasam za Cvejićevo unapređenje, u tekstu Cvejićeve knjige i u tekstu plagirane Vukovićeve knjige označio sam roze markerom Vukovićeve rečenice, grafikone i tabele koje se u nepromenjenom obliku javljaju kod Cvejića. Žutim fluorescentnim markerom obeležio sam tehničke greške koje je napravio Vuković, a koje se u nepromenjenom obliku, po principu copy-paste, javljaju kod Cvejića.
Pustio sam dokaz plagijata sa objašnjenjem na listu Odeljenja za sociologiju i na listu Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta. Sada ih šaljem i Peščaniku.
Sporni deo iz knjige Danila Vukovića
Sporni deo iz knjige Slobodana Cvejića
Na sednici kadrovske komisije 28. juna podastro sam pred njene članove odštampane delove Cvejićeve i Vukovićeve knjige i dokazao plagijat.
Kadrovska komisija je posle moje intervencije odbila da plagijatora predloži za unapređenje. Ovde je zanimljivije nešto drugo. Član Kadrovske komisije, prorektor Beogradskog univerziteta, profesor Živan Lazović, čovek koji poslednjih dana ne silazi sa novinskih stubaca obrazlažući novousvojena univerzitetska pravila o plagijatima, glasao je, sa još dvojicom kolega, za Cvejićevo unapređenje, mada su mu bili predočeni dokazi o plagijatu. Razlozi su mi jasni: Lazović je Cvejićev patron, a Cvejić Lazovićev klijent i deo njegove glasačke mašine, kao i ostali učesnici u prikrivanju plagijata.
Neću da govorim o svom moralnom osećaju: kažem, kao sociolog, da me je iskustvo sa plagijatom dovelo pred sledeći izbor: ili da saučestvujem u njegovom prikrivanju, i time se izložim ucenama onih koji su za njega znali i koji su me o njemu obavestili; ili da se suočim sa opstrukcijama od strane onih koji su svesno ili zbog kažnjivog nemara u službi prikrivali plagijat.
Budući da imam čvrstu nameru da se i dalje ne odazivam na ucenjivačke telefonske pozive, napisah ovaj tekst.
Peščanik.net, 05.07.2016.
Vladimir Ilić
[size=32]Sociolog i plagijat[/size]
Iskustvo nam je plagijatorsko. Mlađi ljudi moraju da koriste sva sredstva da bi opstali u nemilosrdnoj borbi za preživljavanje, koja se u ljudskom društvu naziva kapitalizam. Stariji su morali da se preoblikuju, ako su hteli da prežive. Prihvatili su modele, obrasce i načine grupisanja i ponašanja svojstvene kapitalističkoj privredi.
Član sam kadrovske komisije Filozofskog fakulteta. Trebalo je da na Vidovdan (plagijatorsko korišćenje hronološke oznake koje zahteva tržište postpetooktobarske srbijanske javnosti) na toj komisiji obrazložim unapređenje dr Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Pre toga mi je stigao mejl u kojem se navodi i dokazuje da je Cvejić na stranicama svoje knjige „Socijalna ekonomija“, kojom konkuriše za zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz knjige („Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”) u kojoj ni na koji način nije pomenut i koja se na službenom sajtu Pravnog fakulteta vodi kao autorsko delo docenta Danila Vukovića.
Moje ponašanje je evazivno: ne želim da budem heroj, još manje želim da budem saučesnik u prikrivanju plagijata i time ucenjivan. Do danas mi je životni stav da se ponašam tako da mogu da prekinem svaki telefonski razgovor, makar mi se sagovornik predstavio kao policija, BIA ili državni funkcioner. Nekoliko puta sam u poslednjih 20 godina u ovakvim situacijama spuštao slušalicu.
Sada sam mogao da biram ili da uđem u situaciju pevca koji je prerano kukurikao, ili da podižem slušalicu i nastavljam razgovor i kada mi se to ne čini.
Tražio sam izlaz. Institucijama sistema ne verujem, tako da prijava plagijata nije dolazila u obzir. Prećutkivanje plagijata značilo je saučesništvo u njegovom prikrivanju: trebalo je da ja obrazložim razloge za Cvejićevo unapređenje. Da sam to učinio, bio bih kompromitovan i podložan ucenama.
Preduhitrio sam sednicu kadrovske komisije i poslao mejl Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta, na kojem radimo i Cvejić i ja, da bude razaslat na 30 adresa članova Odeljenja. Ukazao sam na preuzimanje sadržaja Vukovićevog teksta bez navođenja izvora, naveo sam dokaze o plagijatu i blago sugerisao Cvejiću da povuče knjigu, odnosno da ide na reizbor za vanrednog profesora. Reizbori ne idu na kadrovsku komisiju: više ništa ne bih imao sa plagijatom, a odgovornost bi bila isključivo na onima koji su predložili Cvejića za unapređenje, odnosno za reizbor.
Tu je počelo organizovano prikrivanje plagijata. Sekretarica moj mejl poslat u 13h nije razaslala, kao što uvek čini, na adrese članova odeljenja. Ona je tu sasvim nedužna; mogla je da ne pošalje mejl samo po direktnom naređenju upravnice Odeljenja za sociologiju, profesorke Mine Petrović (saradnice i autorke istraživačke firme Secons, u kojoj je Cvejić direktor istraživanja, a plagirani Vuković takođe istraživač i saradnik. Da dodam da je Vuković i jedan od recenzenata Cvejićeve knjige, što znači da je za objavljivanje predložio knjigu u kojoj ga autor plagira.) Ovo je bio prvi čin prikrivanja plagijata.
Videvši da je slanje obaveštenja o preuzimanju tuđih sadržaja bez navođenja izvora opstruisano, sam sam ih poslao članovima Odeljenja za sociologiju, posle isteka radog vremena, 17. juna.
Mislio sam da je stvar gotova. Odeljenje za sociologiju držalo je zakazanu vanrednu sednicu 23. juna, pošto je trebalo da raspravlja o očekivanim statutarnim promenama na Filozofskom fakultetu. Na sednici sam saznao da je Cvejić još 17. juna uveče uputio cirkularni mejl svim članovima odeljenja, osim meni (drugi čin prikrivanja plagijata), u kojem je odgovorio na navode i dokaze koje sam poslao o njegovom plagijatu Vukovića. Profesorka Marija Babović (programski direktor istraživačke firme Secons) zatražila je da mi bude pročitan mejl i da se saglasim sa Cvejićevim unapređenjem (treći čin prikrivanja plagijata). Sve moje kolege, uključujući recenzentkinju Babović i Cvejićeve predlagače za izbor u najviše zvanje, profesore Lazića i Vuletića, imali su šest dana da se upoznaju sa dokazima o plagijatu koje sam predočio i sa Cvejićevim odgovorom. Jedino je meni Cvejićev odgovor bio nepoznat: sada mi je traženo da ga saslušam, prihvatim i da na kadrovskoj komisiji glasam za Cvejićevo unapređenje. To je bio treći čin usmeren ka prikrivanju plagijata: naime, izvesno ne bih mogao da za tri minuta koliko bi trajalo čitanje mejla (svi ostali su imali šest dana za njegovo proučavanje) izvršim proveru u njemu sadržanih navoda. Stoga sam odbio da diskutujem o ovoj stvari i zatražio da mi mejl bude poslat poštom. Upravnica Odeljenja za sociologiju Mina Petrović saglasila se sa tim. Sednicu sam napustio da bih učestvovao u komisijskom ispitu zakazanom pre zakazivanja sednice. Odeljenje je donelo odluku da na kadrovskoj komisiji obavezno glasam za Cvejićevo unapređenje (četvrti čin prikrivanja plagijata i put ka mojoj doživotnoj kompromitaciji).
Ova odluka odeljenja je protiv svih propisa. Kadrovska komisija je organ Izbornog veća i Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta. Njeni članovi glasaju po vlastitom opredeljenju. Imperativni mandat ne postoji. Odluka (obmanutog) Odeljenja za sociologiju služila je tome da se na mene izvrši psihološki pritisak.
Odluka mi nije dostavljena odmah posle sednice. Upravnica odeljenja sačekala je petak posle radnog vremena da mi je dostavi. Pritom je opšte poznato da preko vikenda nemam pristup računaru. Ideja je bila da mi se ostavi samo jedan dan, ponedeljak (u utorak 28. ujutru zasedala je kadrovska komisija), da proučim navode sadržane u Cvejićevom mejlu (peti čin prikrivanja plagijata).
U ponedeljak 27. napokon sam mogao da pročitam Cvejićev odgovor na moj mejl od 17. u kojem sam naveo primere i dokaze plagiranja u njegovoj knjizi. Cvejić je u svom odgovoru obmanuo Odeljenje za sociologiju. Napisao je da niukoliko nije koristio Vukovićevu knjigu koju je plagirao, nego treću knjigu („Konkurentnost i inovativnost civilnog sektora”) koju je Secons izdao sa koautorima Danilom Vukovićem, Oliverom Vuković i Slobodanom Cvejićem. Radim vrlo brzo: otkrio sam da je od 31 sporne rečenice samo jedna preuzeta iz ove treće knjige, a da su ostale kopirane iz Vukovićeve plagirane knjige. Sve sa gramatičkim i tipografskim greškama i Vukovićevim preračunavajima tabela koje je Cvejić po sistemu copy paste preuzeo. Najveći deo Odeljenja za sociologiju je glasajući da mi se izda naredba da na kadrovskoj komisiji glasam za Cvejićevo unapređenje, bio obmanut: na sednici 23. su se oslanjali na Cvejićev mejl za koji ja nisam znao ni da postoji. Neki nisu bili obmanuti (uključujući upravnicu odeljenja i saradnicu i istraživačicu Secons Minu Petrović), nego su svesno prikrivali plagijat. Neki drugi su ili svesno prikrivali plagijat, ili su počinili nemar u obavljanju službene dužnosti kažnjivih razmera, jer su propustili da ostvare uvid u „treću knjigu“ i uvide da Cvejić nije koristio nju, nego Vukovićevu knjigu u čijem pisanju ni na koji način nije učestvovao.
***
Sažimam transkript nekih diskusija sa sednice Odeljenja za sociologiju 23. juna (kada su svi članovi Odeljenja osim mene imali uvid u Cvejićev mejl obmanjujućeg sadržaja):
Profesor Vladimir Vuletić (predlagač Cvejića za unapređenje u zvanje redovnog profesora): naglašava da je moj dopis sumnja na plagijat. Na osnovu dopisa Slobodana Cvejića uveren je da to nije slučaj. Belodano je pokazano da tu nije reč o plagijatu.
Profesor Mladen Lazić (predlagač Cvejića za unapređenje u zvanje redovnog profesora): Ko god je hteo da pogleda, za 10 minuta je mogao da utvrdi da nema ničeg spornog kod Cvejića. Priča dalje o izvorima za tabele. Nije reč o jednom autoru, nego o koautorstvu.
Profesorka Marija Babović (programski direktor Secons): Lov na veštice! Optužba, pa se vi branite! Neosnovana optužba. Tužba za klevetu bi mogla da dođe u obzir. Da se meni to desilo… šta bih ja… Može sve da se opovrgne u 5 minuta.
***
Moje istraživanje izvedeno 27. juna, kada sam pred sobom konačno imao Cvejićev mejl sa njegovim odgovorom, pokazalo je sledeće:
Sporna preklapanja se nalaze na stranama 84-87 i 91-94 kod Vukovića sa stranama 83-91 kod Cvejića.
Od spornih 30 rečenica, u tekstu Fondacije Trag (trećoj knjizi) ima svega 3 rečenice [kod Vukovića str. 87, str. 9 Fondacije Trag, kod Cvejića str. 90 i 91) i jedan grafikon kod Vukovića str. 87 (6.1), str. 10 Fondacije Trag (3.3), kod Cvejića str. 91 (3.4)]. Tabela 6.5. kod Vukovića i identična 3.5. kod Cvejića su pružile deo neophodnih podataka za grafikon 10.2. kod Fondacije Trag.
Samo se tabela 3.3. kod Cvejića (kod Vukovića tabela 6.1) javlja u izvornom obliku kao u tekstu izvora na koji se pozivaju Cvejić i Vuković: SIPRU i UNICEF – Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava (str. 10). Ipak, valja naglasiti da su podaci iz tabele 3.3. u SIPRU i UNICEF izvoru dati u tabelama 1, 2 i 3 i da se ti podaci pojavljuju kod Vukovića, a potom kod Cvejića u identičnoj svodnoj tabeli.
Ostali grafikoni i tabele obeleženi roze markerom se ne javljaju kao takvi u SIPRU i UNICEF, već su proračunati na osnovu podataka koji se nalaze u tekstu i najverovatnije prateće Excel tabele koja ide uz ovo istraživanje. To su već pomenuti grafikon 6.1. kod Vukovića – 3.4. kod Cvejića; grafikon 6.2. kod Vukovića – 3.1. kod Cvejića; tabele 6.4, 6.5. kod Vukovića – 3.4, 3.5. kod Cvejića.
Kada su u pitanju tabele 3.4. kod Cvejića, a 6.4. kod Vukovića i 3.5. kod Cvejića, a 6.5. kod Vukovića, vidi se sledeće:
To su tabele sa istim stavkama ali ih, verovatno usled nemara, Vuković različito naziva u tabelama 6.4. i 6.5, što Cvejic copy-paste preuzima u 3.4. i 3.5.
Kod Vukovića i identično kod Cvejića u prvoj tabeli je Savetovališta, a u drugoj Savetovalište. Potom Stanovanje uz podršku za mlade u prvoj tabeli, a u drugoj Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju. Potom Prihvatilište za žrtve nasilja (sigurna kuća), a u drugoj Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici (“sigurna kuća”). Dnevni boravak za decu u sukobu sa zakon, pa potom Dnevni boravak/centar za decu i mlade sa poremećajima u ponašanju; Pomoć u kući za odrasle sa invaliditetom pa u sledećoj tabeli Pomoć u kući za odrasle OSI (OSI je skraćenica za osobe sa invaliditetom); Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, pa potom Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom (OSI).
Indikativna su i sledeća pogrešna navođenja izvora i gramatičke/tipografske greške koje pravi Vuković, a koje se ponavljaju na istim mestima i u istim rečenicama kod Cvejića. Na primer, u svojoj rečenici na str. 83, drugi pasus, Cvejić piše da: „Drugi relevantni izvor… predstavlja istraživanje „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava“. U sledećem pasusu on koristi rečenicu Vukovića (str. 84) i poput njega navodi pogrešan naziv izvora „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalne samouprave“. Istu grešku pravi i u bibliografiji prilikom navođenja izvora.
Dalje, kod Vukovića na strani 91 ide rečenica: „…126 usluga koje pružaju nevladine organizacija“ (umesto organizacije). Kod Cvejića ista greška na str. 85. Vuković na str. 93 navodi: „…dnevnih boravaka za decu i mlade sa teškoćama razvoju“ (umesto sa teškoćama u razvoju). Kod Cvejića ista greška na str. 86. Vuković na str. 94 navodi: „Na dnevne boravke za deci i mlade sa teškoćama u razvoju“ (umesto za decu i mlade). Ista greška se javlja kod Cvejića na str. 87.
***
S obzirom na opstrukciju na Odeljenju za sociologiju, koje mi je, obmanuto od svoje upravnice, dalo imperativni mandat da glasam za Cvejićevo unapređenje, u tekstu Cvejićeve knjige i u tekstu plagirane Vukovićeve knjige označio sam roze markerom Vukovićeve rečenice, grafikone i tabele koje se u nepromenjenom obliku javljaju kod Cvejića. Žutim fluorescentnim markerom obeležio sam tehničke greške koje je napravio Vuković, a koje se u nepromenjenom obliku, po principu copy-paste, javljaju kod Cvejića.
Pustio sam dokaz plagijata sa objašnjenjem na listu Odeljenja za sociologiju i na listu Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta. Sada ih šaljem i Peščaniku.
Sporni deo iz knjige Danila Vukovića
Sporni deo iz knjige Slobodana Cvejića
Na sednici kadrovske komisije 28. juna podastro sam pred njene članove odštampane delove Cvejićeve i Vukovićeve knjige i dokazao plagijat.
Kadrovska komisija je posle moje intervencije odbila da plagijatora predloži za unapređenje. Ovde je zanimljivije nešto drugo. Član Kadrovske komisije, prorektor Beogradskog univerziteta, profesor Živan Lazović, čovek koji poslednjih dana ne silazi sa novinskih stubaca obrazlažući novousvojena univerzitetska pravila o plagijatima, glasao je, sa još dvojicom kolega, za Cvejićevo unapređenje, mada su mu bili predočeni dokazi o plagijatu. Razlozi su mi jasni: Lazović je Cvejićev patron, a Cvejić Lazovićev klijent i deo njegove glasačke mašine, kao i ostali učesnici u prikrivanju plagijata.
Neću da govorim o svom moralnom osećaju: kažem, kao sociolog, da me je iskustvo sa plagijatom dovelo pred sledeći izbor: ili da saučestvujem u njegovom prikrivanju, i time se izložim ucenama onih koji su za njega znali i koji su me o njemu obavestili; ili da se suočim sa opstrukcijama od strane onih koji su svesno ili zbog kažnjivog nemara u službi prikrivali plagijat.
Budući da imam čvrstu nameru da se i dalje ne odazivam na ucenjivačke telefonske pozive, napisah ovaj tekst.
Peščanik.net, 05.07.2016.
- Posts : 2269
Join date : 2014-11-23
jadan vlada ilic
- Posts : 6599
Join date : 2014-12-09
У књизи под насловом „Универзитетски професор Стеван Лилић као подли и прљави плагијатор“ др Шешељ доказује да је Лилић дословно „покрао и уградио“ у своју књигу „Управно право“, читаве делове књига проф. др Лазе М. Костића објављене пре Другог светског рата. Наравно, не само делове књига овог професора.
Илустрације ради, др Лаза Костић пише: „…Међу управним органима, ма на којој лествици јерархије се они налазили, постоји солидарност, постоји прилично уједначење гледишта, истим су духом задахнути, исте имају руководне мисли и једнако схватање управних циљева. Нижи управни органи су у крајњој зависности од виших. Они раде обично оно што им виши саветују и сугеришу, решавају према њиховим упутствима и циркуларима… Нормално, административни надзор, сам по себи, није задовољавао. Требало је онда заштиту тражити на другом месту, од других органа власти.“
То, дакле, пише проф. Лаза М. Костић.
А ево шта пише у Лилићевом оригиналном раду:
„…међу управним органима, на ма којој лествици хијерархије се они налазили, постоји прилично уједначење гледишта, истим су духом задахнути, имају исте руководне мисли и једнако схватају управне циљеве. Нижи управни органи су у крајњој зависности од виших; они раде обично оно што им виши саветују и сугеришу, решавају према њиховим упутствима и циркуларима. Нормално, административна контрола, сама по себи, није задовољавала. Требало је онда тражити заштиту на другом месту, код других органа и код других власти.“
_____
"Mogu li ja da kažem ili ćete Vi da vodite intervju sami sa sobom? Samo kad bih mogla da kažem nešto… Prvo, uvek smo govorili našim građanima da ne možemo i nećemo da gledamo na EU kao na ćup sa novcem. Da bolji kvalitet života, radna mesta i bolje plate moraju doći od nas samih i snage naše ekonomije. Želimo da budemo deo EU jer je to mirovni projekat i jer delimo vrednosti sa EU." - Ana Brnabić
- Posts : 1902
Join date : 2014-11-06
Age : 33
Location : Beograd
Vlada Ilić je ponovo zapenio i još jednom se izblamirao.
http://pescanik.net/sociolog-i-plagijat/
Jasno, kao i prošlih puta (na Peščaniku stoje raniji članci Ilića, uglavnom denuncijacije - klevete - studenata koji su mu se zamerili, saradnika koji su mu se zamerili itd itd) radi se prosto o tome da se Iliću Cvejić zamerio, a pošto ne može ništa drugo da uradi on po starom, osuđuje na Peščaniku, pokušava nevešto da mu smesti plagijat.
SeConS na svom FB-u zatim objavljuje:
Svako sa gramom mozga shvatiće da ovde Cvejić citira *sopstveno* istraživanje iz knjige koja je *kolektivni rad* a ne autorsko delo Danila Vukovića. Drugim rečima, Ilić ga je optužio da je plagirao sam sebe. A zašto?
Cvejić se usprotivio Radonjićevom izboru u zvanje.
Ja ne znam dokle će ovaj čovek više da se blamira.
http://pescanik.net/sociolog-i-plagijat/
Član sam kadrovske komisije Filozofskog fakulteta. Trebalo je da na Vidovdan na toj komisiji obrazložim unapređenje dr Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Pre toga mi je stigao mejl u kojem se navodi i dokazuje da je Cvejić na stranicama svoje knjige „Socijalna ekonomija“, kojom konkuriše za zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz [/size]knjige („Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”) u kojoj ni na koji način nije pomenut i koja se na službenom sajtu Pravnog fakulteta vodi kao [/size]autorsko delo docenta Danila Vukovića.[/size]
Jasno, kao i prošlih puta (na Peščaniku stoje raniji članci Ilića, uglavnom denuncijacije - klevete - studenata koji su mu se zamerili, saradnika koji su mu se zamerili itd itd) radi se prosto o tome da se Iliću Cvejić zamerio, a pošto ne može ništa drugo da uradi on po starom, osuđuje na Peščaniku, pokušava nevešto da mu smesti plagijat.
SeConS na svom FB-u zatim objavljuje:
Povodom autorskog teksta koji je objavljen na jednom mediju 05.07.2016. godine, SeConS je prvobitno doneo odluku da neće polemisati u javnosti na taj način. Zbog interesovanja naših prijatelja, saradnika i zainteresovane javnosti odlučili smo da ipak objavimo činjenice koje opovrgavaju netačnosti iznesene u pomenutom autorskom tekstu, a na kojima se temelje ostale optužbe autora.
Naime, reč je o tekstu u kojem je objavljena informacija da je knjiga „Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”, kako je u tekstu navedeno, “autorsko delo docenta Danila Vukovića”. SeConS želi da ukaže na netačnost ove tvrdnje i predoči činjenice koje su lako proverljive. Autor pomenute studije je SeConS, što se može videti iz podataka o katalogizaciji publikacije (dostupno na linku:http://www.secons.net/admin/app/webroot/files/publications/ASBBaselineStudyCSF-SRB.pdf) Drugim rečima, ne postoji individualno autorstvo nad knjigom, već je pomenutu knjigu pisala grupa autora koje je angažovao SeConS, što je jasno navedeno u njenom uvodu (str. 7). Prof. dr Slobodan Cvejić je, kao i docent dr Danilo Vuković, bio jedan od istraživača na projektu i jedan od autora studije.
Svako sa gramom mozga shvatiće da ovde Cvejić citira *sopstveno* istraživanje iz knjige koja je *kolektivni rad* a ne autorsko delo Danila Vukovića. Drugim rečima, Ilić ga je optužio da je plagirao sam sebe. A zašto?
Cvejić se usprotivio Radonjićevom izboru u zvanje.
Ja ne znam dokle će ovaj čovek više da se blamira.
_____
The Politically Correct anti-racism depends on what it fights (or pretends to)—on the first-level racism itself, thus parasitizing its opponent: The PC anti-racism is sustained by the surplus-enjoyment which emerges when the PC-subject triumphantly reveals the hidden racist bias on an apparently neutral statement or gesture.
- Posts : 6735
Join date : 2012-02-11
fernoux-h wrote:
Svako sa gramom mozga shvatiće da ovde Cvejić citira *sopstveno* istraživanje iz knjige koja je *kolektivni rad* a ne autorsko delo Danila Vukovića. Drugim rečima, Ilić ga je optužio da je plagirao sam sebe.
Ne citira nego prepisuje, sto spada u plagiranje posto delo nije samo njegovo. Cak i da on jeste jedini autor, prepisavanje ranijeg teksta u novoj publikaciji, a bez navodjenja izvora, je problematicno.
Ukoliko se utvrdi da je profesor Beogradskog univerziteta plagirao ili autoplagirao svoj doktorski rad, biće mu poništena diploma, uzeto zvanje i posao – suština je dokumenta koji je posle više od pola godine usaglašavanja, juče usvojio Senat Univerziteta u Beogradu.
...
U članu 21 Kodeksa se navodi i da nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje i autoplagiranje. To se odnosi na sve pisane radove i izveštaje nastavnog i naučnog osoblja i studenata (seminarski, diplomski ili završni rad, master, specijalistički i magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima).
...
Autoplagiranje je ponovno objavljivanje svog ranije objavljenog rada ili u drugu svrhu iskorišćenog rada kao novogi autentičnog.
http://www.politika.rs/sr/clanak/357745/Plagijatori-ostaju-bez-zvanja-i-zaposlenja
_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.
My Moon Che Gavara.
- Posts : 1902
Join date : 2014-11-06
Age : 33
Location : Beograd
Ama izvor je naveden.
_____
The Politically Correct anti-racism depends on what it fights (or pretends to)—on the first-level racism itself, thus parasitizing its opponent: The PC anti-racism is sustained by the surplus-enjoyment which emerges when the PC-subject triumphantly reveals the hidden racist bias on an apparently neutral statement or gesture.
- Posts : 1180
Join date : 2014-10-29
Location : Beograd
fernoux-h wrote:Vlada Ilić je ponovo zapenio i još jednom se izblamirao.
http://pescanik.net/sociolog-i-plagijat/
Član sam kadrovske komisije Filozofskog fakulteta. Trebalo je da na Vidovdan na toj komisiji obrazložim unapređenje dr Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Pre toga mi je stigao mejl u kojem se navodi i dokazuje da je Cvejić na stranicama svoje knjige „Socijalna ekonomija“, kojom konkuriše za zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz [/size]knjige („Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”) u kojoj ni na koji način nije pomenut i koja se na službenom sajtu Pravnog fakulteta vodi kao [/size]autorsko delo docenta Danila Vukovića.[/size]
Jasno, kao i prošlih puta (na Peščaniku stoje raniji članci Ilića, uglavnom denuncijacije - klevete - studenata koji su mu se zamerili, saradnika koji su mu se zamerili itd itd) radi se prosto o tome da se Iliću Cvejić zamerio, a pošto ne može ništa drugo da uradi on po starom, osuđuje na Peščaniku, pokušava nevešto da mu smesti plagijat.
SeConS na svom FB-u zatim objavljuje:
Povodom autorskog teksta koji je objavljen na jednom mediju 05.07.2016. godine, SeConS je prvobitno doneo odluku da neće polemisati u javnosti na taj način. Zbog interesovanja naših prijatelja, saradnika i zainteresovane javnosti odlučili smo da ipak objavimo činjenice koje opovrgavaju netačnosti iznesene u pomenutom autorskom tekstu, a na kojima se temelje ostale optužbe autora.
Naime, reč je o tekstu u kojem je objavljena informacija da je knjiga „Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”, kako je u tekstu navedeno, “autorsko delo docenta Danila Vukovića”. SeConS želi da ukaže na netačnost ove tvrdnje i predoči činjenice koje su lako proverljive. Autor pomenute studije je SeConS, što se može videti iz podataka o katalogizaciji publikacije (dostupno na linku:http://www.secons.net/admin/app/webroot/files/publications/ASBBaselineStudyCSF-SRB.pdf) Drugim rečima, ne postoji individualno autorstvo nad knjigom, već je pomenutu knjigu pisala grupa autora koje je angažovao SeConS, što je jasno navedeno u njenom uvodu (str. 7). Prof. dr Slobodan Cvejić je, kao i docent dr Danilo Vuković, bio jedan od istraživača na projektu i jedan od autora studije.
Svako sa gramom mozga shvatiće da ovde Cvejić citira *sopstveno* istraživanje iz knjige koja je *kolektivni rad* a ne autorsko delo Danila Vukovića. Drugim rečima, Ilić ga je optužio da je plagirao sam sebe. A zašto?
Cvejić se usprotivio Radonjićevom izboru u zvanje.
Ja ne znam dokle će ovaj čovek više da se blamira.
Na stranu Ilićeva motivacija, argumenti su mu sasvim opravdani. Autor je u obavezi da navede izvor informacije, nezavisno od toga da li se radi o njegovoj ili tuđoj publikaciji.
- Posts : 18350
Join date : 2014-12-12
Meni je nešto drugo upečatljivo, potpuno periferna stvar. Profesor univerziteta nema pristup kompjuteru preko vikenda.
- Posts : 40080
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
beatakeshi wrote:Meni je nešto drugo upečatljivo, potpuno periferna stvar. Profesor univerziteta nema pristup kompjuteru preko vikenda.
Па дошао сам и ја у ту фазу... али намерно.
Тј не баш до рачунара, то ни не гасим, али гасим скајпета и не читам имејлове.
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Posts : 81421
Join date : 2012-06-10
[size=43]http://www.politika.rs/scc/clanak/358712/Pogledi/NATO-na-krilima-bregzita[/size][size=41]AddThis Sharing Buttons[/size][size=41]ПОГЛЕДИ[/size][size=41]НАТО на крилима „брегзита“[/size]
[size=41]Уколико дође до растакања ЕУ, као једини интегративни фактор у Европи остаће западна војна алијанса[/size][size=41]Аутор: Владимир Вулетићпетак, 08.07.2016. у 08:15[/size][size=41]Излазак Велике Британије из ЕУ могао би представљати епохалан догађај. Мада то буди асоцијације на отцепљење Словеније од СФРЈ, треба имати у виду да је глобални контекст сада другачији. У то време економија је цветала, а нови светски поредак био је референтни политички оквир. Русија је била на коленима, а Кина се тек помаљала као див на хоризонту. Данашњи свет је, осим с глобалном економском кризом, суочен и са захтевима за очување тј. прерасподелу глобалне политичке моћи.[/size]
[size=41]Као реакција на „брегзит”, у ЕУ ће истовремено ојачати два противречна процеса. С једне стране, еврофедералисти вршиће притисак ка дубљој и чвршћој интеграцији ЕУ. С друге стране, јачаће захтеви за новим референдумима.[/size]
[size=41]У том смислу, може се очекивати да ће према чланицама, али и ка земљама кандидатима, јачати притисци за строжим праћењем политика Брисела. То значи да ће и ка Србији расти притисак за стриктнијим придржавањем курса ЕУ. То, међутим, не би требало значајније да утиче на политику Београда.[/size]
[size=41]Србија је показала да се не понаша као Буриданов магарац, који се опредељује час за једну, час за другу страну, већ се труди да води балансирану политику између Москве и Брисела, одолевајући успешно Сцили и Харибди. Успех те политике за сада је очигледан и уколико не дође до суштинских промена, већ само до очекиваног повећања притиска, не треба сумњати да таква политика и у будућности може бити успешна.[/size]
[size=41]Проблеми за Србију могу, међутим, настати ако центрифугалне силе у Европи ојачају и ако се „егзит” процес настави. Ускоро ћемо видети шта ће се догодити на поновљеним председничким изборима у Аустрији. Мада они ни у којем случају неће бити, краткорочно гледано, пресудни, њихов резултат биће рани сигнал у којем правцу земље ЕУ стреме након „брегзита”.[/size]
[size=41]Уколико ЕУ, у годинама које долазе, не успе да се одупре центрифугалним силама, питање проширења доћи ће у трећи план, а маневарски простор Србије биће знатно сужен. То, међутим, не значи да би тада једина алтернатива била ослањање на Исток.[/size]
[size=41]Управо супротно. Уколико дође до растакања ЕУ, као једини интегративни фактор у Европи остаће НАТО. Доминантан утицај САД на НАТО тада ће постати још јачи. У том случају може се очекивати повратак хладноратовске политике, с том разликом што с друге стране неће бити Варшавског пакта.[/size]
[size=41]Србија би се тако могла наћи пред врло искључивим избором који не оставља много простора за маневрисање. Управо је то разлог због кога, у крајњој линији, Србија има снажан интерес да подржава постојећу архитектуру политичких односа у којој ЕУ има значајну улогу. Сви који се радују „брегзиту” и слабљењу ЕУ пропуштају да примете неминовност надолазећег избора и последице које би он могао да има.[/size]
[size=41]Како ће се Србија у том случају понашати зависи, с једне стране, од укупних међународних односа и геостратешког опредељења земаља у окружењу. С друге стране, то ће зависити од расподеле политичке моћи у Србији. Симултано буђење „балканског пролећа” у земљама региона и појачани притисци на Владу Србије с различитих страна свакако се не могу разумети ван поменутог контекста.[/size]
[size=41]У Србији, руска мека моћ игра на карту бриге о заштити српских националних интереса у мери која неретко прераста, ако већ и не противречи стварним интересима Србије. Америчка мека моћ оваплоћује се у наводној заштити и промоцији вредности демократије, слободе медија, и вредности отвореног друштва у мери у којој неретко више угрожавају те вредности него што их штите.[/size]
[size=41]У оба случаја циљ је запоседање или обезбеђивање одлучујућег утицаја у државним и друштвеним институцијама. Добра ствар је што су балканске земље, за разлику од афричких и блискоисточних земаља, показале виши степен консолидованости демократије па су ванредни парламентарни избори или, као у Србији, већ одржани, или се, као у већини земаља региона, ускоро очекују. Грађани Балкана научили су лекцију, па су, уместо у уличним сукобима, битне политичке одлуке донели на изборима.[/size]
[size=41]То, наравно, не значи да ће притисци престати. Напротив, подземна борба за запоседање сваке иоле важне установе наставиће се свим средствима. Кад је о недржавним институцијама реч, посебно осетљива места представљају медији и факултети. Никога не треба да изненади ако се на универзитету појаве нове, било стварне или измишљене, афере око плагијата. Притисци на медије биће још снажнији. Све то ће као оквир и оправдање имати наводно неповерење у постојеће институције, било у њихов наводно „недовољно демократски” или „недовољно изражени” патриотски карактер.[/size]
[size=50]
[/size]
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 40080
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
Цела та чорба да би се унапред одбранио следећи ухваћени плагијатор? Јеботе.
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Posts : 18350
Join date : 2014-12-12
vuletić wrote:A dobro je poznato da je Vladimiru Iliću nadimak Lenjin.
- Posts : 81421
Join date : 2012-06-10
Ne sledeci. Pogledaj Ilicev tekst. Pominje se i Vuletic.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Guest
Utisak mi je da imamo na delu veliko širenje reči poput "evrofederalisti", "neizabrane briselske birokrate" i sličnih termina iz redova EU-skeptika iz država članica, koji se sada ovde preuzimaju jer obogaćuju anti-EU narativ sadržajem koji više nije samo "srpski" (Kosovo, bombardovanje itd) a čime on dobija poseban sloj legitimnosti.
"Ne volim EU zato što brinem za Evropu i evropsku demokratiju a ne zato što sam usidren u nacionalnom resentimanu"
Coming out party, samo pod maskama.
edit - Nevezano za Vuletićev tekst osim šlagvorta sa "evrofederalistima" jer se tekst bavi odbranom svog lika i dela, ostalo je nebitno.
"Ne volim EU zato što brinem za Evropu i evropsku demokratiju a ne zato što sam usidren u nacionalnom resentimanu"
Coming out party, samo pod maskama.
edit - Nevezano za Vuletićev tekst osim šlagvorta sa "evrofederalistima" jer se tekst bavi odbranom svog lika i dela, ostalo je nebitno.
Similar topics
|
|
|