Home
by Nektivni Ugnelj Tue Mar 24, 2020 1:58 pmPrvo ce nekakvi lekovi. Lekovi i jako brzi testovi. I drasticno povecanje kapaciteta. Onda moze lagani povratak u zivot. Jun-jul, tako nesto
Virus
- Guest
kuku wrote:sta mislite kad se vracamo na (priblizno) staro? maj? jun?
Možda, al 2021, ili kad krene masovna vakcinacija.
Ovo trenutno - kraj aprila, maj. Onda pažnja na ponavljanje virusa, gde će život biti kao normalan ali ne baš, razviće se protokoli brze reakcije (brzo testiranje, izolacija područja), brzo aktiviranje karantina itd. Uslužni sektor neće preživeti u dosadašnjem obliku, to ima xyz trasa slomova i razvoja.
A imaćemo sve ovo isto i još duže na jesen/zimu, tj biće potrebno biološko čudo da toga ne bude.
- Guest
Zvanično: Odgođene Olimpijske igre u Tokiju
- Posts : 5853
Join date : 2012-02-10
Plasim se da ce to biti malo duze. I kad prikoci treba mesec dva probe da ne dodje drugi talas. A da ne bi dosao moraju se zadrzati ove mere.
Oboleli se nece oporaviti brzo - ja kad sam imao zap pluca bolovao sam 4 meseca, jedva sam isao
Oboleli se nece oporaviti brzo - ja kad sam imao zap pluca bolovao sam 4 meseca, jedva sam isao
- Posts : 52531
Join date : 2017-11-16
Ne mogu ove mere da stoje godinu dana. Nemoguce.
- Posts : 16550
Join date : 2014-11-06
rujević za vajs
Korona virus ubija ljude. Politika izolacije takođe.
Jedno nepopularno pitanje će ubrzo postati sve relevantnije: šta nanosi veću štetu?
Ako imate mazohističke sklonosti, ovih dana postoji savršen recept da prizovete na sebe gnev epskih razmera i za pet minuta budete proglašeni nečovekom ili čak ubicom. Samo treba da pitate – koliko nas, kao društvo i pojedince, koštaju mere kojima se većina država bori protiv korona-virusa? I koliko možemo to da izdržimo? Kada posledice borbe protiv virusa postaju veće od posledica samog virusa?
Ovde neki nestrpljivi čitalac već besno pravednički udara u tastaturu da priupita autora kakav je to čovek i da li mu je važnije da srče espreso po baštama kafića nego da spreči da virus ubije naše bake i deke?
Sve je to odviše ljudski, tako se osećamo dok nas sve odvaljuje koktel straha i empatije, neizvesnosti i poricanja, međusobnog bodrenja i defetizma. Dok se na smenu sa terasa peva Bella Ciao, a onda, pred praznim rafovima u dućanima, tripuju scene iz filmova sa najezdom zombija u kojima većina ljudi gleda samo svoju guzicu. Doslovno.
Nemački psihijatar i istraživač straha Borvin Bandelov kaže da takav koktel, taj osećaj vanrednosti, obično traje četiri sedmice. U tom vremenu je gotovo nemoguće da društvo na novi rizik primeni merila koja primenjuje na ostale rizike.
„Precenjuje se statistička opasnost da se strada od ovog virusa, kada pomislite da 9.000 ljudi (u Nemačkoj) svake godine strada u nesrećama u svom domaćinstvu. Na to ne mislite kada ujutru sednete da ogulite krompir. Ljudi skijaju i svakog dana se voze auto-putem jer to drže za uračunljiv rizik, za razliku od virusa“, kaže Bandelov.
Ako ovo čitaš, sva je prilika da nisi neki usamljeni gorštak, te da životom u društvu pristaješ na razne rizike. Kad sedneš u automobil, ta vožnja te ne košta samo koliko koštaju benzin, amortizacija, putarina, nego si upravo otkucao karticu pristajući na maleni, ali postojeći rizik da u toj vožnji pogineš ili budeš osakaćen(a).
Može li se onda reći da smo, kao društvo, spremni da brz transport od tačke A do tačke B platimo određenim brojem ljudskih života? Da, može se reći.
Šta je drukčije kod virusa? Esejisti i statističari Nasim Nikolas Taleb i Džozef Norman pišu da je kod virusa, za razliku od primera sa automobilom, pojedinačni rizik mali, ali je rizik po društvo veliki. „U takvim uslovima je sebično, čak psihopatski postupati u skladu sa onim što se naziva racionalnim ponašanjem" tvrde u svom zajedničkom radu. Drugim rečima, socijalno ponašanje je preko noći postalo asocijalno i iza svakog ćoška vrebaju moralne osude za one koji se ne pridržavaju teško shvatljivih, ponekad i protivrečnih uputstava.
Do sutra bismo mogli da se gađamo pedigreima uglednih epidemiologa čije se brojke ne podudaraju, koji su osuđeni da rade sa podacima koje imaju, a nemaju ih mnogo. S obzirom na veliki broj neotkrivenih slučajeva zaraze, stručnjaci sada procenjuju da bi novi virus mogao da bude koban – osobito za stare i hronično bolesne – u 0,3 do 0,7 odsto slučajeva.
U pokušaju da i laicima dokažu koliko je stvar ozbiljna, crtaju grafikon tako prost da i ja znam da ga nažvrljam.
Cilj je da se pokaže kako nam treba sabijanje krivulje (flatten the curve). Da se, dakle, što više ljudi zarazi kako bi stekli imunitet, ali da se to dešava što sporije kako lekari ne bi morali da se bave trijažom poput one u filmu „Ja, robot“ gde se pomaže onima koji imaju solidne šanse, a drugi se puštaju da umru. Prema raznim računicama će to sabijanje trajati između šest meseci i dve godine.
Vratimo se sada našem pitanju. Jedan od mazohista spremnih da istrpi gnev je recimo Jakob Augštajn, poznati nemački levičarski publicista. On se poslužio slikom u kojoj je društvo zgrada, a virus požar u liftu te zgrade:
„Taj grafikon mi je jasan, to svako razume, čak i ja koji sam uvek bio loš u matematici. Ali vidim da se vremenska osa izdužava nadesno i pitam se, a na to nema odgovora: drugari, koliko vi hoćete da sabijete ti krivulju? Dok se cela kuća ne sruši?“
Augštajn kaže da tu nije reč o nekoj fiktivnoj recesiji ili padu vrednosti na berzi – reč je o ljudskim egzistencijama. Berlinski marksistički list Junge velt doneo je naslov: „Rizična grupa – radnici“.
Ko previše bleji na Tviteru ili sluša smatranja sa televizije mogao bi da nasedne na distorziju. Naime, mišljenja koja ćete tamo videti i čuti mahom dolaze od pripadnika home office kaste, onih koji o sebi ne misle kao prekarijatu mada to uglavnom jesu, a ovih dana rade i iz karantina. Oni bi poslednji osetili posledice ekonomskog sloma.
Već danas se u Srbiji desetine hiljada ljudi pita od čega će živeti kad ih krupni kapitalisti pošalju na prinudne odmore ili im podele otkaze, dok sitni preduzetnici, od vlasnika ćevabdžinica do taksista, mogu polako da zatvaraju radnju. Zaposleni na neodređeno vreme su prvi na udaru, bilo da je poslodavac privatni ili "javni", kao što su na svojoj koži već osetili lični pratioci dece sa posebnim potrebama u Beogradu.
Nemačko društvo epidemiologa, premda podržava ideju sabijanja krivulje, upozorava da izolacija nosi rizike po ekonomiju, socijalni život i zdravlje. Naročito se ističu psihičke tegobe, pogubne posledice po depresivne osobe zatvorene u četiri zida, posebno ako su same, posebno ako su stare.
U porodicama u vreme izolacije raste rizik od porodičnog nasilja. Škola ili vrtić, kao mesta gde deca iz disfunkcionalnih porodica makar deo dana imaju utočište, sada ne postoje. Nasilnici i žrtve na malom prostoru, cele dane, a živci su sve tanji. Neka istraživanja iz Kine kažu da je tokom izolacije utrostručen broj slučajeva porodičnog nasilja.
Koliko nedelja, meseci ili godina bez društvenog života može da prođe pre nego što taj život bude trajno mrtav? Hoćemo li kroz devet meseci videti demografsku rupu u broju novorođenih? Jer, teško da je ovo oko nas podsticajno okruženje za pravljenje beba.
To su pitanja bez kraja. Nema digitrona koji može da izračuna rizike od virusa i uporedi ih sa rizicima izolacije, ali se bez dvojbe može očekivati da, kako prva panika popušta, a ljudi u stanovima postanu sve više kao vukovi u kavezima, ova pitanja budu sve češće postavljana. „Raste svest da je i politika koja naizgled nema alternativu povezana sa ogromnim rizicima“, kaže Tomas Štraubhar, ekonomista sa Univerziteta u Hamburgu.
On kaže da će „korona-kriza prerasti u ekonomsku, a zatim u društvenu“. I postavlja još jedno pitanje – zar neće i te dodatne krize na kraju oslabiti zdravstveni sistem?
Džon Joanidis, profesor epidemiologije i statistike na Univerzitetu Stanford, doterao je pitanje do kraja: u najcrnjem scenariju korona-virus bi odneo 40 miliona života, slično kao i Španska groznica, s tim što bi ovde umirali „ljudi sa ograničenim očekivanim životnim vekom“ dok su pre sto godina masovno umirali i mladi.
„Samo bi nam ostala nada da će se život nastaviti, baš kao i 1918. Nasuprot tome, uz lockdown od nekoliko meseci ili godina, život u velikoj meri prestaje, kratkoročne i dugoročne posledice su potpuno nepoznate i mogle bi da ugroze ne milione, nego milijarde života“, piše Joanidis.
U toj jednačini sa previše nepoznatih javljaju se glasovi koji se zalažu za neku vrstu kompromisa između politike izolacije i sticanja imuniteta krda. Kažu da bi valjalo pozatvarati stare i bolesne u kuće dok se mi ostali lepo ne zarazimo i ne postanemo otporni, pa onda njih neće imati ko da zarazi. Usput, sačuvaćemo ekonomiju i, u velikoj meri, društveni život.
Među evropskim zemljama se na tom kursu drži još samo Holandija čijim vlastima kritičari prebacuju da sticanje kolektivnog imuniteta nije dokazano. Kinezi jesu testirali neka četiri majmuna i utvrdili da se ne može dvaput zaraziti korona-virusom, ali su isto tako imali ljude koji su se ipak dvaput zarazili.
Moć iza logike izolacije, koja sada prevladava, sastoji se u sledećem: možda ne znamo dovoljno, možda tapkamo u mraku, možda i preterujemo, ali ako su načelne pretpostavke o ponašanju virusa tačne – onda mora da se dela odmah po svaku cenu.
Kako za magazin The Atlantic piše Jan Bogost: „Ovo radimo u nadi da ćemo kasnije, možda i uskoro, pogledati unazad i ismevati preteranost mera. Poenta preterane reakcije je upravo u preterivanju – reagovati preterano, ali sa razlogom. Ako se sada osećate makar malo budalasto, onda radite nešto kako treba.“
Međutim sve je izvesnije da će društvene, ekonomske, možda i zdravstvene posledice izolacije biti ispostavljene dobrano pre nego što izolacija urodi plodom pa stignemo sve u miru da analiziramo. I pre nego što stigne vakcina. Ljudi koji donose odluke će morati da zapuše nos i na tasove stave zlo koje nosi virus i zlo koje nosi izolacija.
Nikome normalnom nije važnije srkanje espresa u bašti kafića od života baka i deka. Ali niko normalan ne želi ni da kafedžijina deca nemaju šta da jedu, zar ne?
Korona virus ubija ljude. Politika izolacije takođe.
Jedno nepopularno pitanje će ubrzo postati sve relevantnije: šta nanosi veću štetu?
Ako imate mazohističke sklonosti, ovih dana postoji savršen recept da prizovete na sebe gnev epskih razmera i za pet minuta budete proglašeni nečovekom ili čak ubicom. Samo treba da pitate – koliko nas, kao društvo i pojedince, koštaju mere kojima se većina država bori protiv korona-virusa? I koliko možemo to da izdržimo? Kada posledice borbe protiv virusa postaju veće od posledica samog virusa?
Ovde neki nestrpljivi čitalac već besno pravednički udara u tastaturu da priupita autora kakav je to čovek i da li mu je važnije da srče espreso po baštama kafića nego da spreči da virus ubije naše bake i deke?
Sve je to odviše ljudski, tako se osećamo dok nas sve odvaljuje koktel straha i empatije, neizvesnosti i poricanja, međusobnog bodrenja i defetizma. Dok se na smenu sa terasa peva Bella Ciao, a onda, pred praznim rafovima u dućanima, tripuju scene iz filmova sa najezdom zombija u kojima većina ljudi gleda samo svoju guzicu. Doslovno.
Nemački psihijatar i istraživač straha Borvin Bandelov kaže da takav koktel, taj osećaj vanrednosti, obično traje četiri sedmice. U tom vremenu je gotovo nemoguće da društvo na novi rizik primeni merila koja primenjuje na ostale rizike.
„Precenjuje se statistička opasnost da se strada od ovog virusa, kada pomislite da 9.000 ljudi (u Nemačkoj) svake godine strada u nesrećama u svom domaćinstvu. Na to ne mislite kada ujutru sednete da ogulite krompir. Ljudi skijaju i svakog dana se voze auto-putem jer to drže za uračunljiv rizik, za razliku od virusa“, kaže Bandelov.
Ako ovo čitaš, sva je prilika da nisi neki usamljeni gorštak, te da životom u društvu pristaješ na razne rizike. Kad sedneš u automobil, ta vožnja te ne košta samo koliko koštaju benzin, amortizacija, putarina, nego si upravo otkucao karticu pristajući na maleni, ali postojeći rizik da u toj vožnji pogineš ili budeš osakaćen(a).
Može li se onda reći da smo, kao društvo, spremni da brz transport od tačke A do tačke B platimo određenim brojem ljudskih života? Da, može se reći.
Šta je drukčije kod virusa? Esejisti i statističari Nasim Nikolas Taleb i Džozef Norman pišu da je kod virusa, za razliku od primera sa automobilom, pojedinačni rizik mali, ali je rizik po društvo veliki. „U takvim uslovima je sebično, čak psihopatski postupati u skladu sa onim što se naziva racionalnim ponašanjem" tvrde u svom zajedničkom radu. Drugim rečima, socijalno ponašanje je preko noći postalo asocijalno i iza svakog ćoška vrebaju moralne osude za one koji se ne pridržavaju teško shvatljivih, ponekad i protivrečnih uputstava.
Do sutra bismo mogli da se gađamo pedigreima uglednih epidemiologa čije se brojke ne podudaraju, koji su osuđeni da rade sa podacima koje imaju, a nemaju ih mnogo. S obzirom na veliki broj neotkrivenih slučajeva zaraze, stručnjaci sada procenjuju da bi novi virus mogao da bude koban – osobito za stare i hronično bolesne – u 0,3 do 0,7 odsto slučajeva.
U pokušaju da i laicima dokažu koliko je stvar ozbiljna, crtaju grafikon tako prost da i ja znam da ga nažvrljam.
Cilj je da se pokaže kako nam treba sabijanje krivulje (flatten the curve). Da se, dakle, što više ljudi zarazi kako bi stekli imunitet, ali da se to dešava što sporije kako lekari ne bi morali da se bave trijažom poput one u filmu „Ja, robot“ gde se pomaže onima koji imaju solidne šanse, a drugi se puštaju da umru. Prema raznim računicama će to sabijanje trajati između šest meseci i dve godine.
Vratimo se sada našem pitanju. Jedan od mazohista spremnih da istrpi gnev je recimo Jakob Augštajn, poznati nemački levičarski publicista. On se poslužio slikom u kojoj je društvo zgrada, a virus požar u liftu te zgrade:
„Taj grafikon mi je jasan, to svako razume, čak i ja koji sam uvek bio loš u matematici. Ali vidim da se vremenska osa izdužava nadesno i pitam se, a na to nema odgovora: drugari, koliko vi hoćete da sabijete ti krivulju? Dok se cela kuća ne sruši?“
Augštajn kaže da tu nije reč o nekoj fiktivnoj recesiji ili padu vrednosti na berzi – reč je o ljudskim egzistencijama. Berlinski marksistički list Junge velt doneo je naslov: „Rizična grupa – radnici“.
Ko previše bleji na Tviteru ili sluša smatranja sa televizije mogao bi da nasedne na distorziju. Naime, mišljenja koja ćete tamo videti i čuti mahom dolaze od pripadnika home office kaste, onih koji o sebi ne misle kao prekarijatu mada to uglavnom jesu, a ovih dana rade i iz karantina. Oni bi poslednji osetili posledice ekonomskog sloma.
Već danas se u Srbiji desetine hiljada ljudi pita od čega će živeti kad ih krupni kapitalisti pošalju na prinudne odmore ili im podele otkaze, dok sitni preduzetnici, od vlasnika ćevabdžinica do taksista, mogu polako da zatvaraju radnju. Zaposleni na neodređeno vreme su prvi na udaru, bilo da je poslodavac privatni ili "javni", kao što su na svojoj koži već osetili lični pratioci dece sa posebnim potrebama u Beogradu.
Nemačko društvo epidemiologa, premda podržava ideju sabijanja krivulje, upozorava da izolacija nosi rizike po ekonomiju, socijalni život i zdravlje. Naročito se ističu psihičke tegobe, pogubne posledice po depresivne osobe zatvorene u četiri zida, posebno ako su same, posebno ako su stare.
U porodicama u vreme izolacije raste rizik od porodičnog nasilja. Škola ili vrtić, kao mesta gde deca iz disfunkcionalnih porodica makar deo dana imaju utočište, sada ne postoje. Nasilnici i žrtve na malom prostoru, cele dane, a živci su sve tanji. Neka istraživanja iz Kine kažu da je tokom izolacije utrostručen broj slučajeva porodičnog nasilja.
Koliko nedelja, meseci ili godina bez društvenog života može da prođe pre nego što taj život bude trajno mrtav? Hoćemo li kroz devet meseci videti demografsku rupu u broju novorođenih? Jer, teško da je ovo oko nas podsticajno okruženje za pravljenje beba.
To su pitanja bez kraja. Nema digitrona koji može da izračuna rizike od virusa i uporedi ih sa rizicima izolacije, ali se bez dvojbe može očekivati da, kako prva panika popušta, a ljudi u stanovima postanu sve više kao vukovi u kavezima, ova pitanja budu sve češće postavljana. „Raste svest da je i politika koja naizgled nema alternativu povezana sa ogromnim rizicima“, kaže Tomas Štraubhar, ekonomista sa Univerziteta u Hamburgu.
On kaže da će „korona-kriza prerasti u ekonomsku, a zatim u društvenu“. I postavlja još jedno pitanje – zar neće i te dodatne krize na kraju oslabiti zdravstveni sistem?
Džon Joanidis, profesor epidemiologije i statistike na Univerzitetu Stanford, doterao je pitanje do kraja: u najcrnjem scenariju korona-virus bi odneo 40 miliona života, slično kao i Španska groznica, s tim što bi ovde umirali „ljudi sa ograničenim očekivanim životnim vekom“ dok su pre sto godina masovno umirali i mladi.
„Samo bi nam ostala nada da će se život nastaviti, baš kao i 1918. Nasuprot tome, uz lockdown od nekoliko meseci ili godina, život u velikoj meri prestaje, kratkoročne i dugoročne posledice su potpuno nepoznate i mogle bi da ugroze ne milione, nego milijarde života“, piše Joanidis.
U toj jednačini sa previše nepoznatih javljaju se glasovi koji se zalažu za neku vrstu kompromisa između politike izolacije i sticanja imuniteta krda. Kažu da bi valjalo pozatvarati stare i bolesne u kuće dok se mi ostali lepo ne zarazimo i ne postanemo otporni, pa onda njih neće imati ko da zarazi. Usput, sačuvaćemo ekonomiju i, u velikoj meri, društveni život.
Među evropskim zemljama se na tom kursu drži još samo Holandija čijim vlastima kritičari prebacuju da sticanje kolektivnog imuniteta nije dokazano. Kinezi jesu testirali neka četiri majmuna i utvrdili da se ne može dvaput zaraziti korona-virusom, ali su isto tako imali ljude koji su se ipak dvaput zarazili.
Moć iza logike izolacije, koja sada prevladava, sastoji se u sledećem: možda ne znamo dovoljno, možda tapkamo u mraku, možda i preterujemo, ali ako su načelne pretpostavke o ponašanju virusa tačne – onda mora da se dela odmah po svaku cenu.
Kako za magazin The Atlantic piše Jan Bogost: „Ovo radimo u nadi da ćemo kasnije, možda i uskoro, pogledati unazad i ismevati preteranost mera. Poenta preterane reakcije je upravo u preterivanju – reagovati preterano, ali sa razlogom. Ako se sada osećate makar malo budalasto, onda radite nešto kako treba.“
Međutim sve je izvesnije da će društvene, ekonomske, možda i zdravstvene posledice izolacije biti ispostavljene dobrano pre nego što izolacija urodi plodom pa stignemo sve u miru da analiziramo. I pre nego što stigne vakcina. Ljudi koji donose odluke će morati da zapuše nos i na tasove stave zlo koje nosi virus i zlo koje nosi izolacija.
Nikome normalnom nije važnije srkanje espresa u bašti kafića od života baka i deka. Ali niko normalan ne želi ni da kafedžijina deca nemaju šta da jedu, zar ne?
- Guest
Mór Thököly wrote:Ne mogu ove mere da stoje godinu dana. Nemoguce.
Ove mere ne. Ali mogu da se periodično ponavljaju, po potrebi: da se "ventili" odvrću i zavrću. Proradiće protokoli za skraćenje i ublažavanje toka bolesti. Medicinski sistem će biti spremniji. Ljudi će se navići koliko-toliko. Kada virus ponovo dođe na jesen (ne sumnjam ni ja da će se vratiti, bilo bi jako opasno misliti da neće), bićemo dosta spremniji.
Postoji i dovoljno novca i u deviznim rezervama i u mogućnosti "zdravog" zaduživanja da se hibernira ekonomski i socijalni sistem na 6 meseci-1 godinu.
Ono, preživećemo nekako. Jednom ćemo ponovo normalno prelaziti granicu, leteti avionom, ići i na more i gledati koncerte. Ali - nećemo skoro.
- Guest
Коментаришем списанија Рујевићева.
Мени је увек тужна та вештачка дилема - да умру старији или да сви помремо од глади.
Зашто му је толико важна одбрана постојећег система, који не може самом себи да дозволи годишњи одмор од 2 до 3 месеца? Колико је рањив и лош систем који то не може да приушти? Где су нестали сви ти вишкови вредности које смо стварали деценијама после великог рата? Да ли му и на тренутак пада на памет колико смо сви до грла у прекаријату, када систем нема резерве да се избори са оваквом пошасти? И онда се закуца у зачараном кругу баке деке или ГЛАД омг.
Мени је увек тужна та вештачка дилема - да умру старији или да сви помремо од глади.
Зашто му је толико важна одбрана постојећег система, који не може самом себи да дозволи годишњи одмор од 2 до 3 месеца? Колико је рањив и лош систем који то не може да приушти? Где су нестали сви ти вишкови вредности које смо стварали деценијама после великог рата? Да ли му и на тренутак пада на памет колико смо сви до грла у прекаријату, када систем нема резерве да се избори са оваквом пошасти? И онда се закуца у зачараном кругу баке деке или ГЛАД омг.
- Guest
Svi viškovi vrednosti su potrošeni, sve je u dugu, sve počiva na marginama koje ne priznaju mogućnost vanrednih okolnosti.
- Guest
Halászlé wrote:Mór Thököly wrote:Ne mogu ove mere da stoje godinu dana. Nemoguce.
Ove mere ne. Ali mogu da se periodično ponavljaju, po potrebi: da se "ventili" odvrću i zavrću. Proradiće protokoli za skraćenje i ublažavanje toka bolesti. Medicinski sistem će biti spremniji. Ljudi će se navići koliko-toliko. Kada virus ponovo dođe na jesen (ne sumnjam ni ja da će se vratiti, bilo bi jako opasno misliti da neće), bićemo dosta spremniji.
Postoji i dovoljno novca i u deviznim rezervama i u mogućnosti "zdravog" zaduživanja da se hibernira ekonomski i socijalni sistem na 6 meseci-1 godinu.
Ono, preživećemo nekako. Jednom ćemo ponovo normalno prelaziti granicu, leteti avionom, ići i na more i gledati koncerte. Ali - nećemo skoro.
Хоћемо, тамо негде лета господњег 2022.
- Posts : 13817
Join date : 2016-02-01
Ovo je najgora pandemija koja je zadesila čovečanstvo u poslednjih sto godina, ako iko misli drugačije nek se zapita zbog koje još bolesti su u celom svetu istovremeno odlagane olimpijske igre, otkazivana Evrovizija, fudbalska prvenstva i druga takmičenja, sajmovi, masovno zatvarane granice, ukidan avionski i javni prevoz, uvođena ograničenja kretanja...
Evo kako stoji ovaj koronavirus u poređenju sa SARS-om i svinjskim gripom na 74. dan epidemije.
Slučajevi:
Smrti:
https://covid19info.live/ (kliknuti na Show more graphs)
O "niskoj" zaraznosti svedoči činjenica da su u Južnoj Koreji dokumentovali prenos tokom jednominutne vožnje liftom.
Kineske fabrike ne mogu da naprave dovoljno respiratora (na engl: ventilators), bukirane su najmanje do maja (https://www.straitstimes.com/business/companies-markets/factories-in-china-work-247-to-build-ventilators-for-italy-us) a štetočinska budaletina priča da oni ne treba da se nabavljaju i da oni koji se stave na respirator imaju goru prognozu.
Takođe štetočina priča da provizorne bolnice nisu potrebne i da su opasne (bilo ih je čak 16 u Vuhanu) pošto valjda prosečan stanovnik svake zemlje zna kako da se ne zarazi i ume i ima materijala da savršeno sprovodi mere zaštite i dezinfekcije ako mu je ukućanin zaražen i nalazi se u kućnoj izolaciji, naravno pritom i ima uslove da ne bude s njim u istoj prostoriji. Dakle, Kinezi, koji su se najbrže skoro potpuno izborili s virusom su ozbiljni nemači pojma.
Evo kako stoji ovaj koronavirus u poređenju sa SARS-om i svinjskim gripom na 74. dan epidemije.
Slučajevi:
Smrti:
https://covid19info.live/ (kliknuti na Show more graphs)
O "niskoj" zaraznosti svedoči činjenica da su u Južnoj Koreji dokumentovali prenos tokom jednominutne vožnje liftom.
http://www.donga.com/en/article/all/20200229/1992687/1/First-case-of-COVID-19-transmission-inside-an-elevatorThe novel coronavirus, COVID-19, has been transmitted inside an elevator, marking the first such case in South Korea.
A 41-year-old female working for the Seongdong District Office was confirmed to have been infected with COVID-19 after being in an elevator with a minister of Myeongseong Church, COVID-19 patient, at Prior Palace Apartment in Seoul at around 8 a.m. on Feb. 18, according to Gangdong District, Seoul on Friday. The two were in the elevator together for about a minute without wearing masks. Also in the elevator were the woman’s two children, who wore masks and were tested negative.
Health authorities checked the CCTV footage of the apartment during their epidemiology investigation and found out that the woman contacted with the minister inside an elevator. “It is difficult to confirm if the minister coughed in the elevator,” a Gangdong official said. “The woman doesn’t go to the Myeongseong Church and didn’t know that she was in the elevator with the minister.” The minister is a curate for the Myeongseong Church, which has about 80,000 devotees. He attended a service with some 2,000 devotees on Feb. 16 before he was confirmed to have COVID-19 on Feb. 25.
Kineske fabrike ne mogu da naprave dovoljno respiratora (na engl: ventilators), bukirane su najmanje do maja (https://www.straitstimes.com/business/companies-markets/factories-in-china-work-247-to-build-ventilators-for-italy-us) a štetočinska budaletina priča da oni ne treba da se nabavljaju i da oni koji se stave na respirator imaju goru prognozu.
Takođe štetočina priča da provizorne bolnice nisu potrebne i da su opasne (bilo ih je čak 16 u Vuhanu) pošto valjda prosečan stanovnik svake zemlje zna kako da se ne zarazi i ume i ima materijala da savršeno sprovodi mere zaštite i dezinfekcije ako mu je ukućanin zaražen i nalazi se u kućnoj izolaciji, naravno pritom i ima uslove da ne bude s njim u istoj prostoriji. Dakle, Kinezi, koji su se najbrže skoro potpuno izborili s virusom su ozbiljni nemači pojma.
- Posts : 8696
Join date : 2016-10-04
Рујевић се залаже за ограничени лапот, само за старе и болесне.
- Posts : 52531
Join date : 2017-11-16
Halászlé wrote:Mór Thököly wrote:Ne mogu ove mere da stoje godinu dana. Nemoguce.
Ove mere ne. Ali mogu da se periodično ponavljaju, po potrebi: da se "ventili" odvrću i zavrću. Proradiće protokoli za skraćenje i ublažavanje toka bolesti. Medicinski sistem će biti spremniji. Ljudi će se navići koliko-toliko. Kada virus ponovo dođe na jesen (ne sumnjam ni ja da će se vratiti, bilo bi jako opasno misliti da neće), bićemo dosta spremniji.
Postoji i dovoljno novca i u deviznim rezervama i u mogućnosti "zdravog" zaduživanja da se hibernira ekonomski i socijalni sistem na 6 meseci-1 godinu.
Ono, preživećemo nekako. Jednom ćemo ponovo normalno prelaziti granicu, leteti avionom, ići i na more i gledati koncerte. Ali - nećemo skoro.
Kraj leta pocetkom jeseni. Nije tu u pitanju Srbija, ako svega toga me bude godinu dana desice se padovi ekonomija od 20%. Jebes virus, ljudi ce ginuti u ratovima. Mislim, ono sto se najvise potcenjuje od svih je koliki je ovo bezbednosni rizik. Ogroman
- Posts : 5853
Join date : 2012-02-10
http://rs.n1info.com/Svet/a581228/Spanski-vojnici-nasli-napustene-ljude-u-starackim-domovima-neki-od-njih-i-mrtvi.html
To je ta linija olakšica
To je ta linija olakšica
- Guest
Halászlé wrote:Mór Thököly wrote:Ne mogu ove mere da stoje godinu dana. Nemoguce.
Ove mere ne. Ali mogu da se periodično ponavljaju, po potrebi: da se "ventili" odvrću i zavrću. Proradiće protokoli za skraćenje i ublažavanje toka bolesti. Medicinski sistem će biti spremniji. Ljudi će se navići koliko-toliko. Kada virus ponovo dođe na jesen (ne sumnjam ni ja da će se vratiti, bilo bi jako opasno misliti da neće), bićemo dosta spremniji.
Postoji i dovoljno novca i u deviznim rezervama i u mogućnosti "zdravog" zaduživanja da se hibernira ekonomski i socijalni sistem na 6 meseci-1 godinu.
Ono, preživećemo nekako. Jednom ćemo ponovo normalno prelaziti granicu, leteti avionom, ići i na more i gledati koncerte. Ali - nećemo skoro.
Pa to.
- Guest
Halászlé wrote:Svi viškovi vrednosti su potrošeni, sve je u dugu, sve počiva na marginama koje ne priznaju mogućnost vanrednih okolnosti.
Да, али вредности постоје, оне су ту, реалне. Имаш лекара који је коштао, али он је ту, реалан, а његова цена може да буде тржишна, а може да буде договорна. Тако је и са свим осталим. Данас сам гледао списак материјала које производимо за ИЦУ, као и за неке повезане примене у медицини. По једном комаду процењујем да је сва пластика (кућиште, црева, део за утурање, дизвинеш), не више од 15 евра. При садашњим ценама, у којима је и профит произвођача. Оно остало исто кошта, а кошта и сама израда, али за мене је поента то да нешто може да се направи за 1000 и за 50000 евра, а добар пример су они Италијани који 3Д штампали вентиле, па ће сад да фасују тужбу. Јебем ли га, ја сам мало накарадан по овим питањима, кило витамина Ц је било пар долара, кило парацетамола слично, а те фабрике су зарађивале. Можда је у праву онај што ме оптужује за стаљинизам.
- Guest
sve tačno ali moraće nacionalizacije, centralno planiranje, tankie porn. jednostavno nema druge.
- Guest
Talason wrote:Коментаришем списанија Рујевићева.
Мени је увек тужна та вештачка дилема - да умру старији или да сви помремо од глади.
Зашто му је толико важна одбрана постојећег система, који не може самом себи да дозволи годишњи одмор од 2 до 3 месеца? Колико је рањив и лош систем који то не може да приушти? Где су нестали сви ти вишкови вредности које смо стварали деценијама после великог рата? Да ли му и на тренутак пада на памет колико смо сви до грла у прекаријату, када систем нема резерве да се избори са оваквом пошасти? И онда се закуца у зачараном кругу баке деке или ГЛАД омг.
Možda mu nije loše a i neizdravo miksuje lično i političko? Ne znam.
- Posts : 13817
Join date : 2016-02-01
plachkica wrote:Nemačko društvo epidemiologa, premda podržava ideju sabijanja krivulje
Jeftin Rujevićev spin, nemačko društvo epidemiologa traži potpuno suzbijanje epidemije, a ne sabijanje krive ispod kapaciteta zdravstvenog sistema i puštanje da se pre ili kasnije ogroman deo stanovištva zarazi.
Smradina odvratna.
- Posts : 35771
Join date : 2012-02-10
Putnici iz Pariza smešteni u nehigijenskim uslovima, sukobili se sa vojskom i policijom
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=612
Oko stotinu srpskih državljana koji su sinoć sa pariskog aerodroma Šarl de Gol prebačeni u Srbiju trenutno se nalaze u centru za izbeglice na Paliću u nehigijenskim uslovima. „Nemamo gde ruke da operemo, nemamo maske, oni nas žrtvuju ovde“. Došlo je do sukoba sa vojskom i policijom.Putnici iz Pariza sinoć su sleteli na aerodrom u Beogradu posle čega su podeljeni u dve grupe – njih 50 smešteno je u hotel u Rakovici, dok je njih 90 prevezeno u Suboticu. Na aerodromu im, kako kažu, nije obavljen nikakav lekarski pregled.
„Nas je sinoć na aerodromu sačekala policija, rečeno nam je da idemo i kući. Dali su nam papir koji smo potpisali gde piše karantin 28 dana. Stavili su nas u autobus i dovezli u centar za izbeglice na samoj granici pored Subotice. Rekli su nam da ćemo tu sačekati istek policijskog časa, da će nam uraditi pregled i posle odvesti kućama, međutim, tu su nam saopštili da ovde ostajemo neodređeno“, kaže za KRIK Branko Karaklić iz Bajine Bašte.
„Nas je u spavaonicama 40, nemamo tuš, nemamo gde ruke da operemo, na dušecima su tragovi krvi. Nisu nam dali sredstva za dezinfekciju, maske, niti rukavice.”
Kaže da su svi putnici u jednom trenutku sa koferima izašli napolje, polomili kapiju i da je zamalo došlo do tuče između njih i pripadnika policije i vojske.
„Shvatamo da smo rizična grupa, pristajemo na samoizolaciju, ali virus se pobeđuje jakim imunitetom, mi smo svi iscrpljeni, dali su nam hleb i paštetu da jedemo. Oni nas žrtvuju ovde, ako je samo jedan od nas zaražen virusom, imamo svi“, kaže Karaklić.
Ostatak putnika sa ovog leta je u hotelu „Slodes“ u Rakovici. Oni sa kojima su razgovarali novinari KRIK-a kažu da su u četvorokrevetnim sobama i da su uslovi pristojni, ali da im niko nije rekao do kada će tu ostati.
Niko od putnika sa kojima su novinari KRIK-a pričali ne zna zbog čega su jedni završili u Beogradu, a drugi u Subotici.
Iz Ministarstva odbrane kažu za KRIK da sve odluke donosi krizni štab i da nemaju informacije ko je odlučio da putnike iz Pariza smesti u vojni objekat. Iz Ministarstva zdravlja poručili su novinarima da pitanja pošalju mejlom.
Putnici koji su se vratili iz Dohe, deluje, imali su više sreće.
Oni su u Beograd stigli svega nekoliko sati pre putnika iz Pariza i svi su autobusima prevezeni do svojih kuća gde su stavljeni u izolaciju. Građani koji nisu iz Beograda, čekali su do prestanka policijskog časa, još nekih osam sati po sletanju, a potom su odvedeni na adrese prebivališta.
_____
★
Uprava napolje!
- Posts : 52531
Join date : 2017-11-16
rumbeando wrote:plachkica wrote:Nemačko društvo epidemiologa, premda podržava ideju sabijanja krivulje
Jeftin Rujevićev spin, nemačko društvo epidemiologa traži potpuno suzbijanje epidemije, a ne sabijanje krive ispod kapaciteta zdravstvenog sistema i puštanje da se pre ili kasnije ogroman deo stanovištva zarazi.
Smradina odvratna.
Tako je, potpuno suzbijanje je jedini lek. I to mora da se uradi sto pre koliko god da kosta u ova 3-4 meseca. Svet ima snage za jedan izvanredan napor, 2-3 nema sanse, bice katastrofalnih posledica.
- Posts : 13817
Join date : 2016-02-01
Malo utisaka sa infektivne:
Stiglo ćebe... fina doktorka i sestre...
— BiznisLab A.N. (@biznislab) March 24, 2020
Moja poruka vlasti i opoziciji pre nego što sam otpušten sa Infektivne klinike kao negativan: pic.twitter.com/o4wiR69iyR
— Stefan Petrović (Dečko iz publike) (@petrovicadete) March 18, 2020
Last edited by rumbeando on Tue Mar 24, 2020 3:12 pm; edited 2 times in total
- Posts : 11338
Join date : 2014-10-28
još 54 pozitivnih, ukupno 301
_____
most of us probably not getting better
but not getting better together
- Posts : 11763
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
Glavni češki epidemiolog je objavio da se neće ići na istrjebljenje virusa, jer ekonomija, nego na ravnanje krivulje. Odmah poslije uskrsa se planira postepeno vraćanje na normalu. Prvo širenje slobode kretanja, pa otvaranje zatvorenih radnji, pa na kraju škole i masovna okupljanja. Ali postupat će se u skladu s razvitkom situacije. Ako bude loša, nema labavljenja.
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 52531
Join date : 2017-11-16
Ferenc Puskás wrote:Glavni češki epidemiolog je objavio da se neće ići na istrjebljenje virusa, jer ekonomija, nego na ravnanje krivulje. Odmah poslije uskrsa se planira postepeno vraćanje na normalu. Prvo širenje slobode kretanja, pa otvaranje zatvorenih radnji, pa na kraju škole i masovna okupljanja. Ali postupat će se u skladu s razvitkom situacije. Ako bude loša, nema labavljenja.
Realno, mislim da je to lose. Virus mora da se unisti, taman se testirali milioni.