Oskar

Bas se radujem sto je Everything Everywhere All at Once ispao favorit. Ubedljivo najbolji film koji sam gledao prosle godine.

Не слажем се, заборављиво и суштински површно ђубре од чије визуелности се добија епи напад.

Смешна и дрвена глума осталих чини да се Џејми Ли Кертис истиче.

Epi napad se dobija od treperenja svetla kao u diskoteci. Ja sam gledao do pola (ostatak cu za vikend) i nisam to primetio.

Pogledao sam do pola sata pred kraj. Zaključio sam da me ne zanima da saznam kako će se rešiti problemi ove kineske porodice i multisvemira, i batalio gledanje. Kako je ovaj film dobio osamsto petsto nominacija za Oskara je iznenadjenje u rangu kako je Donald Tramp pobedio na izborima 2016. Znam, znam, rivali su bili slabiji, itd itd, ali lebtejebo, film što vreme odmače postaje sve komplikovaniji, a emocionalna investicija u protagoniste je nula jer film nikako da se odluči da li je komedija ili tragedija. Recept za katastrofu, a ipak…

Plus jean, a nije da ne volim mindfuckove kao Tenet ili kineski sf, kao 3-bodies

To je zato sto nemate pojma.

meni je ovo bas solidan zanrovski film. ne znam sta su oni kojima se ne dopada ocekivali. 

s druge strane ne volim tenet a ni 3 bodies problem.

Retko se slažem sa Erešom oko igranih sadržaja ali i meni je to jedan od boljih filmova prošle godine. Međutim tempo je tako furiozan da treba biti u posebnom raspoloženju za njega.

Mislim da je taj furiozni tempo jedna od stvari koje pomažu da film bude ipak nešto više od solidnog žanra. Hoću reći, postoji jedan element forme koji na prvu pruža otpor laganom gledanju, film zahteva da se nekako attune-ješ s njim, da prihvatiš neku drugačiju perspektivu, što prosečni žanrovski filmovi ne zahtevaju.

Mene je taj furiozni tempo podsetio na Čestertovog Čoveka koji je bio četvrtak, ali i na Flena O'Brajana. Od filmskih uzora, pada mi na pamet Jacob's Ladder, mada taj film ima drugačiji i mračniji ton. Možda i Memento.

Memento je pomalo odbojan film, ali jako dobar. Voliš ga, ali ga pomalo mrziš. Prema ovom filmu sam indifirentan, zato ga nisam odgledao do kraja. Moguće je da će ovaj film biti kao Birdman, ili ga mnogo voliš (ja!) ili si u fazonu miči mi ovu glupost.

Ja sam u ovom drugom fazonu Ali se slažem da i taj film ima furiozan tempo koji je pomenuo Bili.

Memento jeste odbojan u smislu da proizvodi izvestan osećaj dezorijentacije, koji klasični žanrovski narativi tipično ne izazivaju. Sličan osećaj proizvodi i ovaj film.

Ali ako ti nešto znači - ovaj film naprosto mora da se pogleda u celini, jer ima payoff. (Za razliku od Teneta, ali slično Mementu). Dakle, ako nisi relativno pažljivo odgledao ceo film, naprosto mu nisi dao fer šansu.

Pa mene je odbilo to što u drugom delu filma kreće još veća komplikacija, a sve je to ukockano banalno, kroz odnos majke i ćerke. Trigerovao me je momenat kada ćerka krene da vrti nešto u ruci, a predmet koji se vrti se menja metodom slučajnog uzorka. Dakle, ti multisvemiri su istovremeno i povezani medjusobno, i potpuno slučajni. I sad imaš the best of the both worlds, možeš da kažeš “sve to ima svoje”, a možeš i da kažeš “svet je jedna velika slučajnost”. Ovo prvo sam već video u “Cloud Atlas”, a ovo drugo prosto nije za film, jer ako kreneš tako ne možeš da ga uhvatiš ni za glavu ni za rep.

Pogledaj film do kraja.

Aj daj mi link na PM ako imaš, putovao sam pa sam gledao u avionu i neću skoro opet.

Film mi počinje kao zabavna besmislica da bi se posle pola sata pretvorio u rediteljsku egzibiciju.
Pošto mi nije ni za diplomski ni za posao, prekinuo sam gledanje.
Nolanova egzibicija mi je bila zanimljiva do kraja, ova nije i to bi bilo to.

Od Oscara imam za prijavit da sam gledala Decision to leave, jako sam htjela da mi se svidi al više udav nego gušt.

Jedini film koji ima kandidata (glavna muška), a koji sam gledao je Aftersun i naravno - preporučujem ga.

Erős Pista wrote:Mislim da je taj furiozni tempo jedna od stvari koje pomažu da film bude ipak nešto više od solidnog žanra. Hoću reći, postoji jedan element forme koji na prvu pruža otpor laganom gledanju, film zahteva da se nekako attune-ješ s njim, da prihvatiš neku drugačiju perspektivu, što prosečni žanrovski filmovi ne zahtevaju.

Mene je taj furiozni tempo podsetio na Čestertovog Čoveka koji je bio četvrtak, ali i na Flena O'Brajana. Od filmskih uzora, pada mi na pamet Jacob's Ladder, mada taj film ima drugačiji i mračniji ton. Možda i Memento.

Screen International: How did you both first meet, and what did you see in each other that made you realise you’d be good collaborators?

Colin Farrell: We first met in New York, at the Chelsea Hotel. Brendan wrote an extraordinary script, adapting Flann O’Brien’s At Swim-Two-Birds, that he had no business having the ability to write… Jeez, I was just thinking actually, B, Everything Everywhere All At Once has a touch of the Flann O’Brien to it.

Brendan Gleeson: [laughs] I know!

https://www.screendaily.com/features/in-conversation-brendan-gleeson-and-colin-farrell-talk-the-banshees-of-inisherin-and-being-kindred-souls/5177397.article

Notxor wrote:Jedini film koji ima kandidata (glavna muška), a koji sam gledao je Aftersun i naravno - preporučujem ga.

Tek sad sam pogledao Kermodovu kritiku.
Izgleda da ili trailer ili marketing nije dobro urađen pa ljudi ne znaju kakav ih film čeka.
Koristim priliku da ga ponovo preporučim a ovo je i kritika.

A Elvis?

Nisam gledao.

mnogo zajeban kraj filma

Erős Pista wrote:To je zato sto nemate pojma.

Meni je EEAAL fenomenalan feel good film, koji cu pogledati ponovo na svakih 6 meseci or so. Ali taj feel good/payoff momenat se bukvalno desava u poslednjih pola sata filma, pocinje sa onim monologom Waimonda.

EEAAO dobio vec dva Oskara, oba za sporedne uloge. Dzejmi Li i ovaj lik sto glumi muza u filmu.

Idemo dalje! DO POBEDE!

Erős Pista wrote:Bas se radujem sto je Everything Everywhere All at Once ispao favorit. Ubedljivo najbolji film koji sam gledao prosle godine.

Sad nešto gledam, pa ovo je tačno i u mom slučaju, ali samo zato što je sve ostalo što sam gledao katastrofa u rasponu od flopova tipa The Fabelmans i Avatar 2 do možda najgoreg filma u istoriji kinematografije (kojeg sam imao nesreću da vidim, celog), Wrong Place. Naravno, ovo ako se izuzmu briljantni muzički filmovi Moonage Daydream i This Much I Know To Be True. Inače, EEAAO uopšte nije film za mene, jednostavno mi ne leži.

EDIT. The Banshees of Inisherin je dobar, zaboravih.