Klimatske promene u Srbiji i okolini

Nakon serije klimatskih izazvanih nesreca u Srbiji i okruzenju mislim da bi trebalo otvoriti ovu temu.

Srbija se susrece sa dve klimatske promene i nece nuzno samo biti lose.
U predvidjanjima meteorologa i drugih strucnjaka za klimatske promene postoje dva scenarija do 2100. Prvi je RCP 4.5, koji podrazumeva stabilizaciju klimatskih promena nakon 2050 zbog smanjenja zagadjenja. I drgudi scenario RCP 8.5 kod kojeg nema stabilzacija promena i smanjenja zagadjenja.
Na osnovu ta dva uslova prave se modeli.

Karakteristike za Srbiju kod oba modela su:

1) Povecanje prosecne temeprature, pri cemu prosecne najvise vise skoce od prosecno najnizih
2) Vrlo slicna ili cak veca kolicina padavine ali neravnomerano rasporednjeih u Srbiji u prostoru i vremenu

Odatle dolaze najveci rizici za privredu, ljude, biljni i zivotinjski svet.

Temperatura

Zavisno od RCP 4.5 ili RCP 8.5 uslova temepratura treba da skoci 1.5 Celzjusa do 2.5 do 2050 i 2-4.5 Celzijusa 2100 u odnosu na period 1985-2005.
Jul i Avgust ce postati izuzetno susni i vreli.



Ipak treba istaci da ce van perioda Jun-Septembar temperatura postati prijatnija bez mnogo snega, ako ga uopste bude ispod 1 000m nadmorske visine. Cak se pretpostavlja da ce vetrovi oslabiti. Tako da se moze desiti da van nekih 4 meseca leta, bude toplija ili hladnija varijanta proleca. Ovo ce imati velikih posledica na poljprivedu i planiranje setve i zetve, zdravlje ljudi tokom leta(povecanja smrtnost i smanjivanje produktivnosti tokom Jula i Avgusta) su samo neki od problema sa kojima ce se susresti Srbija, problemi sa vodosnadbevanjem od Kragujevca pa juzno tokom leta.

Padavine

Nasuprot misljenju da povecanje prosecne temperature dovodi do smanjenja padavine to u Srbiji nece biti slucaj, narocito za severne oblasti. Vojvodinu ocekuje veca kolicina padavine nego li do sada. Razlog je taj sto se Srbija nalazi tacno u medjuoblasti izmedju suvog Mediteraskog sirenja sa juga i povecane kisne obasti na severu Evrope.
Medjutim, nedostatk vode od Kragujvca pa juzno se ocekuje. To je dodatni problem za Srbiju jer u tim oblastima nema velikih recnih tokova kao na severu poput Dunava, Save ili Tise.
Drugi problem sa padavinama ce biti kolicina u vremenu. Padavine ce biti redje ali ce biti mnogo obilnije u jedinici vremena.
To moze da stvori ozbiljne probleme u brdsko-planinskim oblastima Srbije zbog bujicnih potpka, reka koje prati erozija zemlje. Nesto slicno smo videli skoro u BiH ali i 2014 u Srbiji.
Moram reci da Srbija po tom pitanju jos dobro stoji u proseku sto se tice okruzenja. BiH i CG su posebno ugrozene a i delovi Hrvatske.




Povecanje kisnih padavina i povecanje temperature moze dovesti do novih bolesti npr. komarci koji prenose tzv. Tropske bolesti.
Poljoprivreda ce morati da menja vremenska okvire setve i zetve ili uzgajanja povrca i voca, sorte, to narocito vazi za juzno od Beograda. Na severu postoje velike reke i kanali i uz dobro navodnjavanje se moze problem susa tokom leta resiti. Ali bi bilo bolje to izbeci kada se vec moze.

Uticaj na privredu ce biti veci, ne samo poljoprivredu.
Produktivnost ljudi tokom Jula i Avgusta ako nisu u klimatizovanim prostorima bice znacajno smanjena ili ce se radno vreme morati pomerati za neki polunocni rad, tipa 19h-03h tokom Jula i Avgusta.
Uticaj na hidroakumulacije takodje ce biti znacajna smanjenim dotokm manje vode u iste.
Vetar bi trebalo da oslabi tako da vetrenjaci nece proizvoditi toliko struje.
Sa druge strane, solarni potencijal ce se povecati.
Smrtnost ljudi tokom Jula i Avgusta ce se povecati ali ostatak godine moze biti vrlo prijatan, skoro pa savrsen.
Zimski turizma mora da racuna na manje ili znacajno manje snega na planinama.

Па гледам док идем на башту, већ су се прилагодили поприлично, ево кукуруз (шта је остало од њега) су скидали цео месец раније него што је било нормално, а и сунцокрет.

А то за заливање, то помаже донекле. Преко некле се биљка напросто спржи, џаба заливаш. Ове године смо парадајза имали само овде у авлији, јер расте у хладу између три огромна дрвета. На башти ништа.

Рано воће нам је родило одлично, трешње нарочито. Кајсија, бресква, јабуке тек тек, шљиве ништа. Дуње издржале до кише, не баш сва дрвета, па и у том смањеном броју добациле до рода из 2022. (2023. је наишла нека болештина и све су се смежурале на грани).

Jul i avgust ove godine su zaista bili obeleženi promenom antropoloških obrazaca - tj. "napolje" se pretvorilo u neprijateljsku sredinu i izlazak je, za osetljiva lica, podrazumevao planiranje i pripremu, odlagao se ili izbegavao. To će tako biti sve češće i pretpostavljam da ćemo usvojiti, u granicama mogućnosti, mediteransko/pustinjski model življenja gde se u određeno doba dana prosto ne izlazi izvan klimatizovanih prostorija, a tamo gde je moguće u to vreme se odmara.

Što se biljnog sveta tiče, ono što je meni najvažnije, a to je vinsko grožđe - slabo trpi navodnjavanje i u velikom je problemu poslednjih godina, a ove godine nije dostiglo potrebnu fenolnu zrelost i potrebni su mađioničari a ne enolozi da u ovoj berbi naprave dobro vino. Grožđu su potrebne sveže noći a ne da raste u ekspres loncu. I da - navodnjavanje pomaže do izvesne mere, a onda kreće toplotni stres koji razara biljku nezavisno od bilo kakvih primenjenih mera.

Adaptacije u obrascima setvi i žetvi, o kojima pišeš, jesu neophodne, ali bi bilo od ogromne koristi da se uspostavi nekakva stabilnost i predvidljivost vremenskih obrazaca, prosto da bi ljudi znali šta da rade: proleće počne u februaru, a onda udari mraz u maju i sve pobije. Ove godine, eto, imali smo mnogo sreće sa mrazom, ali jedan nepredvidljiv faktor brzo je pokvaren drugim nepredvidljivim faktorom - predugim, pretoplim periodima bez kiša. Nažalost, od te stabilnosti nema ništa, ovako dinamične i brze promene onemogućavaju pravljenje bilo kakvog "godišnjeg almanaha".

Prosto, agrotehničke mere moraće se planirati u realnom vremenu, i sada se uspostavljaju sistemi koji to omogućavaju, kombinujući hiperlokalno praćenje meteoroloških parametara, i stavljenje dobijenih podataka u širi prognostički, statistički i biološki kontekst, tako da čovek može da reaguje sad za sad. A za zaista skupe zasade, tu je i praćenje same biljke putem kamera, dronova itd.  

Usudio bih se da kažem da je u toku agrarna revolucija jer se stvari menjaju iz sezone u sezonu, od sortimenata do agrotehničkih mera do izazova za ratare, klimatskih i bioloških. Verovatno će nas odvesti u pravcu dosta drugačijeg agrara, tehnološki usavršenog do SF nivoa, i pre svega adaptabilnog i fleksibilnog, sa naravno ozbiljnim posledicama po tržište - stvari koje su nam sada obične postaće ozbiljan luksuz. 

Odlična tema btw, treba razmišljati o ovim stvarima, razgovarati, klimatske promene će nam svima dotaknuti živote na neočekivane načine.

Prvi put u histroiji povijesti komad zemlje koji pripada Selimbašićima nije obrađen. Rođak ga je, uz moje odobrenje,  ogradio električnim pastirom i na njemu su njegove ovce provele ljeto i još uvijek su tu, i dok ovo tipkam. Odustali smo jer je obrada na način na koji smo to mi radili, a radili smo po starinski, bez gredica i najlona, sadnja starih vrsta  u pripremljenu i stajnjakom nađubrenu zemlju. Ne živim od poljoprivrede, radili smo to u velikoj mjeri iz ćejfa, a iz ćejfa se na komadu posavske zemlje čuda mogu da odgoje.

Zadnja decenija u sektoru agrara kod Selimbašića izgledala je ovako:

2014. proljetne polave su već u maju nagrdile skoro sve u vrtu, na kraju je jedino luk ispao OK. sve ostalo je podbacilo, paradajz od silne vlage korozirao već sredinom juna, sa već formiranim plodovima.

2015. malo bolja situacija sa vremenom ali je u komšiluku hektar krompira nakon samoubistva vlasnika ostao bez kontrole pa su se nakotile krompirove zlastice u tolikoj mjeri da su na par km kvadratnih izjele sve nakon što su se razišle sa izjedenog krompira. Prvo su pojele preostali krompir, zatim patlidžane, paradajz, a nakon toga sve ostalo što je bilo jestivo.

2016. Fina godina, prava prijašnja, sve rodilo, krompir oko rekorda, i prinosom i kvalitetom. Zadnja godina u kojoj sam uspio da nekih pet kg trešnjevca u zrnu sačuvam za zimu, uglavnom se konzumira kao boranija ali je tad rodio kao ne(i)kad i plodio do prvog mraza. Haman slutio da mu je to zadnje pa dao sve od sebe.

2017. Suša i vreline, sa dva kratka spasonosna talasa osvježenja, taman da preživi paprika, paradajz i patlidžžan. Bilo je tako vrelih dana da se sa dvadesetak metar udaljenosti osjetio miris paprike, onaj koji se osjeti pola minuta nakon što je baciš na vrelu ploču ili žar.


2018. Ljeto podnošljivo, sve je bilo OK. do polovine jula ali onda smo upoznali kako izgleda invazija smrdibuba. Dok smo skapirali o čemu se radi, sve je već bilo ili skroz ili u velikoj mjeri uništeno, isisano. Najgore su prošli paradajz i grah.


2019. Slična kao i prethodna, grad je udario pogano ali je bilo i priličnog opopravka, borba sa smrdibubama se intenzivirala pa je nešto i preživjelo.

2020. Pandemijska godina, nisam radio neko vrijeme pa sam em više vremena imao za zajebanciju po bašt, em je to bila zadnja godina koja je bila normalna, sve je bilo super, i pod zemljom i na zemlji, Čak je nešto trešnjevca koji sam sadio uz kukuruz uspjelo. Zadnju berbu paprika, patlidžana i desetak komada blijedo-crvenog paradajza sam obavio predveče tridesetog novembra, sutradan je udario prvi mraz.

2021. Vrijeme slično devetnaestoj, smrdibube u rojevima napale, pojavile si se i prve sumnje u smisao daljeg rada. Nastavili smo samo iz razloga što nam je bilo nezamislivo da odustanemo.

2022. Vrelo ljeto, suša, zalijem grah noću, ujutro se zeleni i iscvate, već oko podne svjetovi otpadaju od vreline, tad sam prvi put obratio pažnju koliko je tanka peteljka grahovog cvijeta, dlaka. Odgojio sam peruansku jagodu, luk, začinske trave i nešto krompira. Ostalo su isisale smrdibube.

2023. Savršeno pripremljen teren, izabrane najbolje sadnice povrća, najbolja sjemena, a onda krajem marta kreću kiše koje su trajale do polovine juna. Ništa nije uspjelo, samo se dio luka u jesen regenirsao pa je bilo mladog luka sve do polovine novembra.


2024. u januaru se navlači stajnjak i kreće oranje, tad je donesena odluka da se više ne zajebavamo s tim. Žao mi je, fali ali zaista nema smisla. Kod jarana u plasteniku spržene paprike i fenomenalni paradajz, temperatura ispod najlona je bila debelo preko četrdeset, džaba hladovina ogromnbog jasena i džaba dva sloja zaštitne mreže.


Ovo je prva godina u kojoj nisam uspio ni da kupim boraniju trešnjevca, nisam pojeo bosanac kukuruz, nisam išćejfio paprike i patlidžane, ma, nisam ništa išćejfio. Krompir i luk su uglavnom uspjeli jer najbitnije u njihovom razvoju se dogodilo prije nego su vreline krenule. Ostalo kaputt.


Vremena kada sam ulazio u baštu i gizdavo hodai sa đevšđirom u rukama birajući povrće za sataraš, pa izabreem četrnaest vrsta, defintivno su prošla.

[bacanje rovca]
a sta ako bude...



[/bacanje rovca]

Jel ovo Petričić?

ficfiric wrote:[bacanje rovca]
a sta ako bude...



[/bacanje rovca]

Nije, prije toga su bile sušne '00. '03. '07. '11. i '12. i vlažnoplavne '01, '05. i '10. Dvijetisućita je godina od koje ozbiljno pratim vremenska gibanja.

Požegača/mađarica je izumrla kod mene na lokalu. Sjećam se stotina hektara zadružnih i desetina hektara privatnih voćnjaka zasađenih požegačom. Imam još uvijek tri u međi, uplave krajem jula, jestive su polovinom avgusta. Plod sitniji za min. tećinu,toliko je siromašnija i struktura ali ukus, čak mi se čini i malo pojačanim, i dalje je tu. Inače su kasna sorta, na granama si mogao da nađeš prezrelu ali poželjno jestivu požegaču sve do prvih jakih mrazeva. Sad pčetkom septembra nema više plodova na stablu.


Mikavičku ću nekad da guglam.

Nektivni Ugnelj wrote:Rekla mi danas prijateljica iz Thessalonikija da kiša nije padala mesec i po dana. Kao nešto je malo kanpnulo par puta, ali kiša kao kiša nije padala.

Колико је то далеко од Солуна?

Sedam somuna.

Sox wrote:Nakon serije klimatskih izazvanih nesreca u Srbiji i okruzenju mislim da bi trebalo otvoriti ovu temu.

Srbija se susrece sa dve klimatske promene i nece nuzno samo biti lose.
U predvidjanjima meteorologa i drugih strucnjaka za klimatske promene postoje dva scenarija do 2100. Prvi je RCP 4.5, koji podrazumeva stabilizaciju klimatskih promena nakon 2050 zbog smanjenja zagadjenja. I drgudi scenario RCP 8.5 kod kojeg nema stabilzacija promena i smanjenja zagadjenja.
Na osnovu ta dva uslova prave se modeli.

Karakteristike za Srbiju kod oba modela su:

1) Povecanje prosecne temeprature, pri cemu prosecne najvise vise skoce od prosecno najnizih
2) Vrlo slicna ili cak veca kolicina padavine ali neravnomerano rasporednjeih u Srbiji u prostoru i vremenu

Odatle dolaze najveci rizici za privredu, ljude, biljni i zivotinjski svet.

Temperatura

Zavisno od RCP 4.5 ili RCP 8.5 uslova temepratura treba da skoci 1.5 Celzjusa do 2.5 do 2050 i 2-4.5 Celzijusa 2100 u odnosu na period 1985-2005.
Jul i Avgust ce postati izuzetno susni i vreli.



Ipak treba istaci da ce van perioda Jun-Septembar temperatura postati prijatnija bez mnogo snega, ako ga uopste bude ispod 1 000m nadmorske visine. Cak se pretpostavlja da ce vetrovi oslabiti. Tako da se moze desiti da van nekih 4 meseca leta, bude toplija ili hladnija varijanta proleca. Ovo ce imati velikih posledica na poljprivedu i planiranje setve i zetve, zdravlje ljudi tokom leta(povecanja smrtnost i smanjivanje produktivnosti tokom Jula i Avgusta) su samo neki od problema sa kojima ce se susresti Srbija, problemi sa vodosnadbevanjem od Kragujevca pa juzno tokom leta.

Padavine

Nasuprot misljenju da povecanje prosecne temperature dovodi do smanjenja padavine to u Srbiji nece biti slucaj, narocito za severne oblasti. Vojvodinu ocekuje veca kolicina padavine nego li do sada. Razlog je taj sto se Srbija nalazi tacno u medjuoblasti izmedju suvog Mediteraskog sirenja sa juga i povecane kisne obasti na severu Evrope.
Medjutim, nedostatk vode od Kragujvca pa juzno se ocekuje. To je dodatni problem za Srbiju jer u tim oblastima nema velikih recnih tokova kao na severu poput Dunava, Save ili Tise.
Drugi problem sa padavinama ce biti kolicina u vremenu. Padavine ce biti redje ali ce biti mnogo obilnije u jedinici vremena.
To moze da stvori ozbiljne probleme u brdsko-planinskim oblastima Srbije zbog bujicnih potpka, reka koje prati erozija zemlje. Nesto slicno smo videli skoro u BiH ali i 2014 u Srbiji.
Moram reci da Srbija po tom pitanju jos dobro stoji u proseku sto se tice okruzenja. BiH i CG su posebno ugrozene a i delovi Hrvatske.




Povecanje kisnih padavina i povecanje temperature moze dovesti do novih bolesti npr. komarci koji prenose tzv. Tropske bolesti.
Poljoprivreda ce morati da menja vremenska okvire setve i zetve ili uzgajanja povrca i voca, sorte, to narocito vazi za juzno od Beograda. Na severu postoje velike reke i kanali i uz dobro navodnjavanje se moze problem susa tokom leta resiti. Ali bi bilo bolje to izbeci kada se vec moze.

Uticaj na privredu ce biti veci, ne samo poljoprivredu.
Produktivnost ljudi tokom Jula i Avgusta ako nisu u klimatizovanim prostorima bice znacajno smanjena ili ce se radno vreme morati pomerati za neki polunocni rad, tipa 19h-03h tokom Jula i Avgusta.
Uticaj na hidroakumulacije takodje ce biti znacajna smanjenim dotokm manje vode u iste.
Vetar bi trebalo da oslabi tako da vetrenjaci nece proizvoditi toliko struje.
Sa druge strane, solarni potencijal ce se povecati.
Smrtnost ljudi tokom Jula i Avgusta ce se povecati ali ostatak godine moze biti vrlo prijatan, skoro pa savrsen.
Zimski turizma mora da racuna na manje ili znacajno manje snega na planinama.

dakle balard potopljeni svet

Open Letter by Climate Scientists
to the Nordic Council of Ministers
Reykjavik, October 2024
We, the undersigned, are scientists working in the field of climate research and feel it is
urgent to draw the attention of the Nordic Council of Ministers to the serious risk of a
major ocean circulation change in the Atlantic. A string of scientific studies in the past few
years suggests that this risk has so far been greatly underestimated. Such an ocean
circulation change would have devastating and irreversible impacts especially for Nordic
countries, but also for other parts of the world.

There’s a spot on the shoreline from where Azamat Sarsenbayev used to jump into the brackish, blue-green Caspian Sea. Only a decade later, it now overlooks bare, stony ground stretching toward the horizon.
The water has receded far and fast from the coastal city of Aktau in Kazakhstan, where the eco-activist has lived his whole life. “It is very difficult to watch,” he said.
More than 1,000 miles to the south, near the Iranian city of Rasht, Khashayar Javanmardi is alarmed. The sea here is choked by pollution.
“I cannot swim anymore … the water changed,” said the photographer, who has traveled the Caspian’s southern shore, documenting its decline.
Both men feel intimately connected to the water they grew up alongside. Both are terrified for its future.

The port city of Aktau, Kazakhstan, located on the Caspian Sea coast on September 1, 2024.

Nevreme u Spaniji je primer onoga sto ce se desavati.
Nema kise a onda se sruci ogromna kolicina kise koja izazove poplave i bujice, narocito je problematicno u brdsko-planinskim oblastima Srbije ali ne samo tamo.

Pa da, i mi smo u tom obrascu, godina ne važi za sušnu ali ima jako duge sušne periode (sada smo valjda u najdužem).