Niš kao takav

ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Српско, а није национално
Зашто после свих покушаја да Гимназија „Светозар Марковић” у Нишу, у којој се школује изузетно велики број талентованих и на светском нивоу успешних ђака, никако да добије статус установе од националног значаја

Ниш – И почетак ове 2015. године у Нишу и Србији обележили су својим изванредним успехом на међународној научној сцени талентовани и ученици надалеко познате нишке Гимназије „Светозар Марковић”. Са Олимпијаде младих, одржане у Казахстану, ђаци ове нишке средње школе вратили су се с прегршт признања и медаља. И као и увек у неколико последњих деценија, осветлали су образ на такмичењу и на најбољи могући начин представили своју земљу.
С престижног такмичења младих из математике, физике и информатике, одржаног средином јануара ове године, ученици који наставу похађају у специјалним одељењима за таленте у овој нишкој гимназији донеле су пет медаља – по једну златну и сребрну и три бронзане. А знање које су показали на олимпијади донело је екипи из Ниша у конкуренцији чак 60 екипа високо осмо место. Колико је ово изузетан успех говори податак да је екипа Природно-математичке гимназије у Београду, јединствене школе у Србији, на истој смотри знања у Казахстану била иза нишких талената, на десетом месту.
Анђели Шарковић, освајачу златне медаље, Марку Станковићу, који је освојио сребрну, и освајачима бронзаних одличја Душану Живановићу, Николи Спасићи и Немањи Мадићу, као Ирени Ђорђевић и Станиславу Тодоровићу, који су са олимпијаде донели плакете за успешан наступ и високи резултат који су постигли на такмичењу, а који су стално у друштву директорке школе Олге Драгојловић и професора математике Милоша Милосављевића, који је водио екипу у Казахстану, последњих дана на сваком кораку указује се част и уручују похвале и признања за изузетан успех.
Олга Драгојловић непрестано истиче и да је садашњи професор ових талената, који је с колегама у школи припремао ученике за ово последње такмичење, бивши ђак ове гимназије. Рекла је средином претходне седмице на пријему код председника Скупштине града Ниша проф. др Милета Илића и да су у последњих неколико година талентовани за природне науке у овој гимназији освојили преко стотину најсјајнијих одличја широм света, као и да су некадашњи ђаци гимназије сада признати научни радници и универзитетски професори не само у нашој земљи, већ широм планете. Али, и да пред свако путовање талената ван Србије муку муче како би обезбедили средства за одлазак и представљали Србију на највећим скуповима знања и науке. Тако је било и пред одлазак за Казахстан, када се до последњег часа није знало да ли ће се успети у намери да се новац за пут обезбеди.
Наметнуло се, по ко зна који пут питање из којих разлога и зашто Гимназија „Светозар Марковић” у Нишу никако да добије статус образовне установе од националног значаја. Тај и такав статус у Србији има пет школа, али не и нишка гимназија. Због тога је у Нишу на предлог председника градског парламента проф. Илића поново покренута иницијатива да ова школа ипак добије другачији третман код Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а подршку и помоћ школи обећао је и градоначелник проф. др Зоран Перишић. Ако ни због чега другог, како рече Олга Драгојловић, сигурно је да би бар тај проблем обезбеђења финансијских средстава другачије био решен. Држава би тиме што би стала иза талената из Ниша отклонила стално присутну и велику неизвесност хоће ли или не учествовати и представљати Србију на светским и европским првенствима, олимпијадама и другим фестивалима науке и знања.
Нема никаквих дилема да је и по успесима на међународним такмичењима и организацији рада – у школи у сваком разреду постоји најмање по једно специјализовано одељење за таленте и у њој се поред редовне и специјализоване наставе за највеће таленте рад са ученицима успешно реализује и на страним језицима, ова нишка гимназија одавно завредела национални статус.
То што су таленти и школа нишки морало би да значи и да су и српски, односно национални, зар не?
Тома Тодоровић
објављено: 26.01.2015.

10:22, 09.02.2015.
Perišić tražio brisanje svih snimaka "kolegijuma" Veća
Autor Predrag Blagojević Izvor Južne vesti | Niš

Zoran Perišić
Nakon što su Južne vesti objavile snimke na kojima se čuje kako najviši gradski funkcioneri dogovaraju štelovanje uslova tendera za gradski prevoz, gradonačelnik Niša Zoran Perišić je naložio da cela arhiva zvaničnih snimaka bude obrisana.
U odgovoru koji je Južnim vestima dostavila sekretar Gradskog veća Nađa Marković piše da ne postoji nijedan audio zapis sa sednice takozvanog "kolegijuma" Veća, jer se ti skupovi i ne snimaju.
Međutim, odgovarajući na pitanje novinara otkud se na gradskom sajtu pojavio snimak sa jedne od tih sednica, koji je objavljen kao reakcija na informacije o nameštanju tendera za gradski prevoz, gradonačelnik Zoran Perišić rekao je da je tada snimano "po njegovom nalogu".

Ja sam dao nalog da se snima ta sednica. Pošto je tema bila škakljiva i pošto ima takvih kolegijuma neki od njih se snimaju. Možda 5 posto se snima. I ako procenimo da se snimak treba sačuvati, onda se nareže na disk. U protivnom se briše - kaže Perišić.

Ipak, gradonačelnik je dodao da je nakon "incidenta" odlučio da sve obriše.

Nakon toga, pošto sam video gde to vodi, dao sam nalog da se svi obrišu - kaže Perišić.

Podsetimo, Južne vesti su krajem septembra objavile audio-snimke na kojima se čuju najviši gradski funkcioneri, među njima i gradonačelnik Perišić, kako na sastanku kolegijuma Gradskog veća "šteluju" kriterijume tendera za nove gradske prevoznike prilagođavajući ih Niš-ekspresu i Aerodromu.
Gradonačelnik je potvrdio autentičnost snimaka, ali odbio da ih komentariše.
Zbog celog skandala je Dragan Dobrašinović, kog je republička Uprava za javne nabavke kao "građanskog nadzornika" zadužila da kontroliše ceo tender, zatražio njegovo poništavanje i protiv gradonačelnika Zorana Perišića i izvršnog direktora Direkcije za javni prevoz Nenada Stankovića podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Tužilaštvo je ekspresno pokrenulo istragu i prema saznanjima Južnih vesti policija je već pregledala deo dokumentacije iz Direkcije, a neki od glavnih aktera skandala su već jednom saslušani u Beogradu.

---

Direkcija: Netačne tvrdnje o saslušavanju

Nakon objavljivanja ovog teksta iz Direkcije za javni prevoz je stigao dopis u kome piše da po prijavi građanskog nadzornika policija nije oduzela nijedan deo dokumentacije, kao i da nijedan službenik tog preduzeća nije saslušavan

Vladimir Djordjevic @EmirZolja  ·  Feb 8
Božidar Đelić u EI Niš.

Piše: HIP HOP GRUPA, NIŠ
Cap Ca Rap
Autori/ke: Janko Vučić, Sava Sulejmanović, Aleksandra Usković, Arslan Maksud, Albert Alija, Senjur Asanović, Herman Jašarević i Marko Anđelković, aka Naopak Ništarija
 

---

https://www.youtube.com/watch?v=kf9jxUWHAsM

---

Sava:

* Naselje Zvezda - kontekst nastanka pesme

Od 3. juna 2014., romsko naselje Crvena Zvezda u Nišu nije imalo struju. Sto dana sto porodica i dvestapedesetoro dece živelo je u mraku.

Radnici EDB-a došli su u naselje, pod izgovorom da je neko prijavio kvar. Stanovnici su im omogućili pristup brojilima, a oni su isključili struju, bez ikakve opomene. Satima su ljudi čekali da se kvar popravi, a onda su saznali da su isključeni zbog dugovanja za struju.

Naselje Crvena Zvezda je nastalo 60-tih prošlog veka, kao socijalno stanovanje. Porodice su u Crvenu Zvezdu doseljene posle poplava, kada su dobile i ugovore o korišćenju socijalnih stanova, montažnih kuća. Posle toga, svi su ih zaboravili. Nikada nisu dobili priliku da svoje ugovore o korišćenju pretvore u ugovore o vlasništvu, kao što smo mi, gadže, to uradili 90-tih. Nije bilo ni pomoći ni podsticaja, već su se porodice snalazile kako su umele i znale. Kad bi se porodica uvećala ili nastala nova, ljudi su dograđivali. Tako sada u naselju svoje kuće ima oko sto porodica.

Međutim, u naselju je samo 27 zasebnih brojila, prvobitno postavljenih na socijalnim stanovima. Postoje još 2 zajednička brojila koja očitavaju potrošnju čitavog naselja i nalaze se na banderama. Sve kuće u naselju imale su struju do isključenja i bile su legalno povezane. Njihovo dugovanje od januara do kraja maja 2014. iznosi oko 9.000.000 dinara. To znači da je svako domaćinstvo opterećeno dugovanjem od 18.000 dinara mesečno. Kako je to moguće?

Nepravednim obračunom koji proizilazi iz činjenice da kada dva brojila očitavaju potrošnju za sto porodica, onda je cena struje uvek u višoj tarifi, a isto je i sa kamatom. Računi za struju glase na Naselje Crvena Zvezda, tako da nijedna porodica ne može da ostvari pravo na popust za korisnike socijalne pomoći.

Stanovnici naselja izabrali su svoje predstavnike i tražili da ih prime predstavnici lokalnih vlasti i elektrodistribucije. Do sastanaka je došlo. Ali nikakvog pomaka nije bilo. Direktor elektrodistribucije upućuje ih na novoformirano javno preduzeće, EPS Snabdevanje, čije je sedište u Beogradu i tvrdi da bez njihovog naloga ne može da im se vrati struja. Istovremeno traže postavljanje kontrolnih brojila, tako da se jasno vidi koliko je koje domaćinstvo potrošilo, pa da se buduća potrošnja može naplatiti tačno od onih koji su struju potrošili, ali i da svi korisnici socijalne pomoći mogu ostvariti svoja prava po pitanju popusta za struju.

Nakon više sastanaka, stanovnici naselja uplaćuju 100.000 dinara, a elektrodistribucija uključuje struju u naselju. Porodice imaju struju 10-ak dana. Nakon, toga, struja je ponovo isključena, a od stanovnika naselja elektrodistribucija traži prvo uplatu od 400.000, a zatim 700.000 dinara. Stanovnici naselja nemaju taj novac, a više i ne veruju u prazna obećanja, jer ne postoji nikakva garancija da struja neće biti ponovo isključena i kad bi uplatili ovu sumu.

Na jednom od poslednjih sastanaka, jedan od zvaničnika elektrodistribucije saopštava predstavnicima Naselja Crvena Zvezda da struju ne mogu uključiti zbog pritisaka vlasnika AD Ćele Kula iz Niša, na čijem zemljištu se nalazi deo naselja (nakon što je gradsko zemljište dato na korišćenje ovoj firmi). Naime, ova firma privatizovana je, svi radnici otpušteni, a proizvodnja građevinskog materijala prestala. AD Ćele Kula nije Luka Beograd, ali je zemljište očigledno zanimljivo, a postaće još zanimljivije ako i kada se izmesti pruga koja se nalazi u blizini.

Ljudi, žene i deca u naselju žive u nehumanim uslovima, pod stalnim stresom i u strahu. Tri meseca bez struje naterale su porodice da potraže bolji život u zemljama Evropske unije. Među onima koji su napustili naselje, zbog nemogućih uslova za život, nalazi se i dvoje srednjoškolaca, koji su među prvim stanovnicima naselja koju su upisali srednju školu. Ako se trajno rešenje ne nađe, za njima će poći još neki srednjoškolci i tako izgubiti svaku šansu da poprave svoje životne prilike.

Pričam vam o Zvezdi*, ovo je put šesti,

od smrada ostaćete bez svesti.

Opština Palilula bila je da snima,

misle da je veliki problem kad se pokvari klima.

Ne znaju kako ovde mož’ da bude leti,

jer kad upekne sunce – sve se oseti.

Žena sa mužem se svađa i kad ostanu sami,

ona skuplja stvari i kaže da vratiće se mami.

---

I’m telling you about Zvezda for the sixth time,

You will faint because of the smell.

Palilula Municipality came to record,

They think the air conditioner breaking down is a big problem.

They don’t know how it can be here in the summer,

Because the sunshine causes the smell.

The wife and husband are arguing and when they stay alone

She is collecting her stuff and says she is going back to her mum.

---

Vakerav tu menge tari Zvezda,

kava si drom shofto,

taro mel ka peren ko nesvest.

Opština Palilula sine te sniminen,

mislinen kaj si baro problemi kana pokvarinolpe i klima.

Nadjanen sar si kate kana si o milaj,

kana thatarol o kam sa kandhol.

Romni romeja marolpe i kana achoven korkore,

oj lol pe sheja i penhol kaj kadjal ke pi dhaj.

---

 

Senjur:

Klinci se igraju, pa se posvađaju.

Ti česti sukobi me više ne iznenađuju.

Upadnu ludaci, pa nastane katastrofa,

Svađa ljudi ispod istog krova, svakome fali lova.

Tu je glavni problem, pa se razmišljam:

Da li treba da ostanem ili možda da odem.

Svako sanja geto snove, svako bi da bude poznat,

Trbuhom za kruhom i pravac Deutschland.

---

The kids are playing and then arguing,

These frequent clashes do not surprise me any longer.

The lunatics bust in and the catastrophe starts,

The argument of the people living under the same roof, nobody has got enough money.

That’s the main problem, so I am thinking:

Should I stay or should I maybe go?

Everybody dreams the ghetto dreams, everybody wants to be famous,

Directly to Deutschland to make a living.

---

Chave khelenpe, pa marempe

gola česta maripha na iznenadninenma.

aven o dile, pa avol katastrofa,

chinga o roma talo isto krovo, svakonese trubun pare.

Gova si baro problem, pa razmislinav:

Da li te achovav ili te djav.

Svakono suno ko geto suno, svako bi teavol poznato.

zbog o bokhalipe – pravac Deutschland.

---

 

Albert:

Ki Nemacka me djava o papiri te kerava,

Cap-carap te kerava,

Mo sprat me te vazdava.

Ki romani mahala mo gypsy style sikavava,

Cap-carap te kerava, najema mahana.

Zivinava ki jek romani mahala,

O djubre taro sao strane cistinena o gadje

Ali sae djabe mora cap-carap te kerav

O djubre cistinav

Em mo sprat me te vazdav

---

 

I am going to Germany, to sort out the papers,

And to nick,

My flat to build,

In the Roma settlement to show off my Gypsy style,

To nick, as I don’t have a problem with it.

I live in a Roma settlement,

The garbage is everywhere, the Gadje are cleaning,

But there is no use, I have to nick,

Pick up the garbage and build my flat.

---

U Nemačku idem, papire da sredim,

Cap – carap da radim,

Moj sprat da izgradim.

U romskoj mahali moj gypsy style da pokažem,

Cap – carap da radim, s tim nemam problema.

Živim u romskoj mahali,

Đubre sa svih strana, Gadže čiste,

Ali sve je džabe, moram cap – carap da radim.

Đubre čistim

I svoj sprat gradim.

---

 

Refren

Hey, you, what’s that sound?

Hajde dođi i probaj da sa nama provedeš dan.

Nemoj da se kurčiš i skloni taj gun!

Bolje da prepoznaš pravi ciganski underground.

---

Hey, you, what’s that sound?

Come and try to spend a day with us.

Don’t show off and put away the gun!

You’d better recognise the real Gypsy underground.

---

Hey, you, what’s that sound?

Hajde ava i probin amenca te provodine o dive.

Ma te kurčinetut i cid o pištolji!

Bolje tuke te prepoznaije pravo romano underground.

---

Bruci:

Prolazim sa ulice, gledam sa strane

kako bacaju banane, neki likovi se gade.

Staju kola, izbacuju vreće,

Ceo grad ovde dolazi da baca smeće.

Prolazim niz ulicu, špartam po kvartu,

panduri traže ličnu kartu u klizećem startu.

Crn kao Rom, a ne kao Bantu,

sreću vidim u skanku koji gori u blantu.

---

I am passing by, looking from aside,

They’re throwing away the bananas, some are sick.

The car is stopping and the sacks are thrown out.

The whole city comes here to throw away the garbage.

I am going down the street, crossing the block,

The cops are running to demand an ID.

Black as a Rom, not as a Bantu,

I find happiness in skunk burning in the blunt.

---

Nakav tari ulica, dikhav pi strana

sar bacinen banana, nesave gadje gadinenpe.

Achon o vrda (drama), chuden o gono.

Celo foro kate avel te chudel gunoj.

Nakav tari ulica, phirav po krajo,

Chohane roden i lično karta sar dile.

Khalo sar Rom, a na sar bantu,

bahtalipe di khav ko skank so phabol ko blant.

---

Janko:

Neću i ne želim više ovo da trpim. Svaki dan se krpim, samo nešto mutim.

Zapaliću daleko gde odlaze drugi.

Još jedan sam u nizu za vizu, pa ludim.

Crn sam, imam osećaj – mrze me svi.

Mračne strance, dvorske lude pune tuge sret’o bi’,

Muzika mi je ljubav, s njom svuda kren’o bi’,

Kao čarolijom, muzikom ja sam svetao lik.

---

I will not and cannot take this anymore,

I make ends meet every day; I am gypping all the time.

I’ll dart far away from here, where the others are going.

I’m one more in a visa queue, going nuts.

I’m black and have a feeling everybody hates me.

I’d meet dark strangers, jesters full of sorrow,

Music is my love, I’d go with it everywhere.

Like magic, music makes me bright.

---

 

Namanghav više kava te trpinav.

Svako dive krpinama, samo nešto mutinav.

Ka phabarav dur kaj djan aver.

Još jek sem ko nizo – bashi viza dilinkherav.

Khalo sem, osetinav da mrzinen ma sare.

Darutne avertne, dile taro dvor kaj si tuzne mangav te dhikav.

Ghili si mo vilo, lasa bi svuda djava.

Sari magija, ghiljasa me sem svetimo manush.

---

Izvođači Cap ca rapa u Beogradu u CZKD-u: Janko Vučić i Sava Sulejmanović; Foto: Srđan Veljović

---

Arslan:

018 reprezent amaro foro

Juzno prugasto, ama bas tuzno.

Niko nadjanel sar ka avel baso 5 bers

Dekada romani akaja amari.

Sare kerena razlika baso Roma, penena

Cap-carap kerena, mislinena o Roma

Samo baso coribe on stvorime.

Ama nane adjahar, on mora te radinen,

Tumare caven te parvaren,

Se asavko zivoti vodinen, aver

Pravilija olenge nane, understand,

Roma tane odova na garaven

---

‘018’ represents our city,

On the south railway and very sad.

Nobody knows what our Roma Decade

Will look like in 5 years.

Nobody treats Roma equally,

They say the Roma nick

And are made for nicking only.

But, that’s not true. They have to work

And feed their children.

They are living this life,

As there are no other rules for them, understand.

They are Roma and they do not hide it.

---

018 predstavlja naš grad,

Južnoprugast i mnogo tužan.

Niko ne zna kakva će da bude za 5 godina

Ova naša Dekada Roma.

Svi prave razliku prema Romima, kažu

Da rade cap-carap, misle da su Romi

Samo za krađu stvoreni.

Ali nije tako, oni moraju da rade,

Svoju decu da hrane,

Ovakav život vode, druga

Pravila za njih ne postoje, understand,

Romi su i to ne kriju.

---

Aleksandra:

Izađem napolje da nagazim ulicu,

Vidim – malog dečaka vode u bolnicu.

Šta je?! Nečija baba baje, pa se posle kaje,

dok deca broje zalogaje.

Đubretari dolaze stalno da čiste

i opet bude đubre, pa mi kaži realno:

da li je to stvarno normalno?!

You don’t know shit about me, bukvalno!

Da, ja živim ovde i šta ti imaš s tim?

Ti samo prođeš da prošetaš skupe pantalone

koje te čine nervoznim u rano poslepodne.

Prepotentan si, jer ti one stežu prepone.

---

I get out in the street,

I see a little boy being taken to hospital.

What?! Somebody’s granny is casting spells and then repents,

While the kids count the bites.

The garbage men always come to clean,

But the garbage is here again, so be realistic and tell me:

Is it really normal?

You don’t know shit about me, literally!

Yes, I live here and what’s your problem?

You only walk by in your expensive trousers

Which make you nervous in early afternoon,

You are stuck-up, as the trousers grab your crouch.

---

I kljovav avri te gazinav ulica,

dikhav tikhne chave igaren ki bolnica.

Sosine?! Nesavi baba bajini, pa posle kajnelpe,

dok chave brojnen bukhe.

Gunojdzije aven stalno te chistinen i opet avol o gunoj, pa vaker mange realno:

da li sig ova chache normalno?

You don’t know shit about me, bukvalno!

Va, me zhivinam kate i so tu mange?

Tu samo nakhe te shetine te skupe pantalone

save kherentut nervozno u rano sabajle.

Prepotentno sijan, jer on stegninen te pele.

---

Refren

Hey, you, what’s that sound?

Hajde dođi i probaj da sa nama provedeš dan!

Nemoj da se kurčiš i skloni taj gun,

Bolje da prepoznaš pravi ciganski underground!

---

Hey, you, what’s that sound?

Come and try to spend a day with us.

Don’t show off and put away the gun!

You’d better recognise the real Gypsy underground.

---

Hey, you, what’s that sound?

Hajde ava i probin amenca te provodine o dive.

Ma te kurčinetut i cid o pištolji!

Bolje tuke te prepoznaije pravo romano underground.

---

http://www.czkd.org/category/projekat/studije-konteksta/

Objavljeno: utorak, 10. mart 2015.
Aktuelno / Društvo
Predavanje o Komunistima u logoru na Crvenom krstu! – Da li su i Ravnogorci organizovali junački beg?

Retka je prilika da se čuje uverljiva, istraživačka priča o velikom i nadasve junačkom begu logoraša s Crvenog krsta u Nišu za vreme Drugog svetskog rata. Nišlije će takvoj prilici moći da prisustvuju danas u Projekcionoj sali u logoru na Crvenom krstu gde će predavanje držati Aleksandar Dinčić, istoričar Narodnog muzeja, a povodom 70 godina od pobede nad nacizmom.

Samo predavanje nosi naziv “Pripadnici KPJ u logoru na Crvenom krstu“, a počinje od 17 časova. Intrigantnost samog naziva daje objašnjenje u pozivu, da će biti reči o tome kako su nacisti tretirali Rome, Jevreje, ali i pripadnike Ravnogorskog pokreta (Četnike), a dugo se krilo da su i vojnici ovog pokreta bili zatočeni u logoru. Oni se, doduše, u pozivu nazivaju pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Nadamo se da će na predavanju biti reči i o samom organizovanju bega preko žica logora (pobeglo 105 ljudi). U Nišu se već dugo spominje (ali nikada zvanično) da je to organizovao Branko Bjegović, ali uz pomoć izvesnog Vukašina, pripadnika Ravnogorskog pokreta ili je Bjegović pomagao njemu? Bez obzira što mnogi kažu da se Drugi svetski rat još samo u Srbiji nije završio (jer su prepucavanja još uvek strasna) vredno je saznati taj delić niške istorije pogotovu što se ovaj čin smatra prvim logoraškim organizovanim begom u porobljenoj Evropi.
Pojedinci se nadaju da će na predavanju biti reči i o samom uzroku otvranja logora u Nišu septembra meseca 1941. godine, a znajući da je Niš do 2. avgusta bio miran gradić gde su učestvovale cirkuske trupe i odigravale se fudbalske utakmice. Tog 2. avgusta je Prokupčanin Aleksandar Vojinović bacio bombu u Hotel „Park“ i ubio 33 Nemca te da li postoji uzročno-posledična veza s obzirom da je odmah posle mesec dana otvoren logor?

Otkrivamo: Albanci kupuju nekretnine u Nišu preko posrednika, ali…


Gradjanin: Milorad Doderović
Policija će se ovih dana svakako baviti istragom o tome ko stoji iza letka „Stop albanizaciji Niša“ koji je osvanuo u nekoliko ulica užeg gradskog jezgra, ali bi čini mi se mnogo važniji bio odgovor na pitanje ima li istine u onome što se tvrdi i pomenutom letku. Velikoalbanske ambicije prema jugu Srbije sve do Niša inače nisu nepoznate.
Svidjalo se to Srbima ili ne, ali činjenica je da ono što bi Srbin bio spreman da uradi za pare, Albanac ne bi nikako. Znajući ovu osobinu Srba Albanci je već decenijama vrlo vešto koriste i nalaze na stotine načina da dokažu onu narodu da para vrti gde burgija neće.Inače, naivno i smešno mi je delovala tvrdnja ministra Stefanovića da je oko 60 hiljada Albanaca sa Kosova podnelo zahtev za dobijanje srpskih pasoša  znak njihove „lojalnosti“ prema državi Srbiji.
Iz pomenutog letka koji je „uznemirio“ Nišlije vrlo je karakteristično upozorenje o time kako su Albanci sa Kosova kupili i još kupuju veliki broj stanova i stambenih jedinica u gradu na Nišavi. I od vrlo ugledih advokata sam čuo da je to tačno, ali da je samo brojka već kupljenih stanova nepoznata, mada neki tvrde da se već radi o stotinama, ako ne i hiljadama stanova ili kuća.Oni objašnjavaju i „tehnologiju“ te kupovine.
- Nađe Albanac Srbina koji  sa njim sklopi i sudski overi ugovor o pozajmici u visini vrednosti nameračenog stana, a oroči se vreme za vrađanje pozajmice. Onda Srbin kupi stan pozajmljenim parama.Kada rok za vraćanje pozajmice  istekne, Albanac tuži Srbina, on pred sudom izjavi da ne može da mu vrati pare i onda se dug sudskim putem naplati preuzimanjem stana ili kuđe.Srbi koji su posrednici u ovoj ujdurmi naravno bivaju nagrađivani solidnom sumom, vele advokati.
Mnogi u našem gradu tvrde da ovakvi dilovi već godinama vrlo dobro funkcionišu. Moj kolega iz Užica Zoran Šaponjićje je  bio čak i životno ugrožen kada je pre nekoliko godina obelodanio aferu o skrivenom učešću albanskog kapitala sa Kosova u kupovini placeva, kuća, vikendica i drugih nekretnina na Zlatiboru, naročito u opštini Čajetina. I kad to znamo, kako onda ne verovati da se nešto slično dežava i u drugim gradovima i delovima Srbije, a naročito na područjima koja su ucrtana u kartu Velike Albanije koju je iznad stadiona u Beogradu nosio i vijorio onaj čuveni dron.U Srbiji je inače gotovo običaj da se niko, od državnog vrha, pa do organa lokalnih samouprava niko ne raspituje za poreklo para onih koji su već pokupovali gotovo se što valja, od silnih oranica u Vojvodini, pa do najboljih fabrika u proces privatizacije. Nije slučajno nastao i vic:“Kosaovo je Srbija, a sve ostalo je Delta“!
Jedan ugledni kosovski Albanac mi je inače pored poznate parole koju su forsirale mnoge garniture srpskih  političara i stranaka „Kosovo je Srbija“, malo u šali ali čini mi se više u zbilji rekao da će možda uskoro doći vreme kada će postati aktuelna parola „Srbija je Kosovo“!

Sud ponovio: Vukovićev izbor je nezakonit
Autor P. Blagojević, J. Canić Izvor Južne vesti | Niš

Izbor direktora pozorišta - priča bez kraja; Ivan Vuković
Viši sud u Nišu je ponovo presudio da se poništava konkurs na kome je Ivan Vuković izabran za prvog čoveka niškog teatra.
Sudija Milena Jovanović je odbacila sve primedbe predstavnika Grada Niša, zaključijući da su oni "bez uticaja na drugačiju odluku".
Time su zapravo otklonjeni "propusti" na koje je prethodno ukazao Apelacioni sud i zbog kojih je ovo suđenje i bilo ponovljeno.
Ipak, presuda Višeg suda nije pravosnažna i Grad Niš ima pravo žalbe.
Podsetimo, januara 2014. godine, neposredno nakon što je Skupština Grada izabrala Vukovića, jedan od kandidata na tom konkursu Miroljub Jovanović je podneo tužbu, tražeći poništenje konkursa.
Krajem juna je Viši sud prihvatio Jovanovićeve primedbe i presudio da je Vuković izabran nezakonito i poništio konkurs.
U žalbi na tu presudu su predstavnici Grada Niša kao jedine primedbe naveli da je tužba kasno podneta, ali i tvrdili da ni sam Jovanović nije ispunjavao uslove za izbor, čime, po njihovom tumačenju, nije ni imao pravo da tuži.
Apelacioni sud je krajem novembra poništio prvostepenu presudu i Višem sudu naložio ponovo proveri činjenice.

---

Sporno od početka

Skupština Grada Niša je 30. novembra 2013. godine izabrala Ivana Vukovića za upravnika Narodnog pozorišta nakon veoma spornog konkursa.
Kako su Južne vesti ukazivale, Vuković ne ispunjava jedan od osnovnih kriterijuma koje predviđa Statut pozorišta - da upravnik mora da ima završen fakultet i "najmanje 5 godina radnog iskustva u struci". 
Problem je što je Vuković diplomirao svega godinu dana ranije, dok mu je jedino radno mesto pre toga bila funkcija v.d. upravnika Pozorišta.
Ipak, on se "branio" tvrdnjom da "iskustvo u struci" nije isto što i radni staž, a kao argument koristio i dopis Udruženja dramskih umetnika Srbije koje potvrđuje da je Vuković režirao predstave još tokom studija.
Ni zaključak Ministarstva rada da Vuković ne ispunjava uslove, odnosno da je za tu funkciju neophodno radno iskustvo sa završenim fakultetom, vladajućoj većini nije bilo dovoljan.
Inače, Vuković se u javnosti od samog početka dovodio u vezu sa Srpskom naprednom strankom, a dodatnu kontroverzu predstavlja i sporni konkurs na kome je Vuković februara 2014. godine izabran i za docenta na Fakultetu umetnosti u Nišu.
Prema nepotvrđenim informacijama Vuković trenutno pola radnog vremena provodi kao upravnik Narodnog pozorišta, a drugu polovinu kao predavač na fakultetu.
​Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Unapređenje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama koji Program UN za razvoj (UNDP) sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Švedske (SIDA) bavi se podrškom istraživačkim novinarima i neprofitnim organizacijama u “potrazi za informacijama” o potrošnji javnih sredstava u Republici Srbiji. Svi stavovi i mišljenja proistekli u tekstovima istraživačkih novinara ne predstavljaju nužno stavove UNDP ili Vlade Švedske.

18:15, 21.03.2015.
Novo rukovodstvo Pokreta socijalista u Nišu
Autor A. S. Izvor Južne vesti | Niš

Vulin predstavio niški deo Pokreta socijalista
Rade Rajković, direktor Studentskog centra Niš, novi je predsednik Gradskog odbora Pokreta socijalista, odlučeno je danas na Izbornoj konferenciji.
U prepunoj sali niškog Narodnog pozorišta formirano je potpuno novo niško rukovodstvo stranke koju predvodi Aleksandar Vulin, ministar za rad i socijalnu politiku u Vladi Srbije.

Rajković predvodi niški odbor
Pored Rajkovića, koji je u vreme svog višegodišnjeg direktorskog mandata najbliži bio SPS-u, u samom vrhu stranke u Nišu kao potpredsednici Glavnog odbora su Aleksandar Mitić, Igor Stojkov i Bratislav Milenković.
Od poznatijih imena u Glavnom odboru su i istoričar Nebojša Ozimić, ali i poznati niški rukometaš Bojan Mirković.