Pošljednji put u pozorište (ned' Bog da je pošljednji)

U junu sam u proleterskoj Slaviji pogledao 2 od poslednjih 5 nastupa Ejdusa.
Hipertenzija
I
Hor bečkih dečaka.
Šteta što ih više neće biti.
U istom teatru se prikazuje i rani Ejkbornov komad, ne mogu da se setim: Katarina Gojković se vratila uz imperije zla i igra buduću taštu iako ne može da bude tašta a Šepetkovski prvi put igra simpatičnu ulogu,, muža Katarininog i obožavaoca piletine.
I pogledajte omhenog Đorđa Davida u predstavi Svi geri u istom teatru.

Korekcija: predstava u kojoj igra David zove se Sex Bomb. A ne Svingeri (to je predstava po tekstu tragača Milinkovića). Ni Svingeri nisu težak krš, a Sex Bomb je rimejk, u kom igraju i 2 voditeljke Slagalice.
Inače predstave nije bilo poslednja 2 meseca.

Korekcija br. 2
Rekoh da je Hor bečkih dečaka zamro s odlaskom Ejdusa, ali sad vidim da je jedno izvođenje zakazano u novembru. Biće to izazov. Goran Sultanović je moj tiket.

U Narodnom pozorištu za v.d. upravnicu postaljena Ivana Vujić, klon Borke Pavićević (ostavljena u njenoj bašti u korpi pored patuljka), a Dejan Savić "razrešen na lični zahtev". Da li se pozorište rešilo dugogodipnjeg neumornog smetala na duži rok, ili će on ipak pronaći način da se vrati u omiljenu mu instituciju, "pokazaće vreme", iako "samo to nemamo", vele komentatori, dok se iz žablje perspektive čini da nema ni ostalog.

Kada je umro Josif Tatić, u hadersfildu ga nekoliko puta zamenio Ejdus, dok  predstava (prerano) nije
eutanizovana.

Kad je umro Ejdus, uskaču tri glumca u tri predstave.

I tako, idu dani.
Ako ste zaista zaljubljeni u Đorđa Davida kao u vračarsku varijantu Travolte iz Borče grede, a od decembarskih obaveza ste propustil ida ga pogledate u predsatvei Sex Bob u Slaviji, onda evo nove prilike u januaru. Dan 17.

U predatvi Hor bečkih dečaka, Ejdusa je ekspresno zamenio Pele. Čak i na plakatu. Pomalo neukusno (ali to je samo moj utisak).

Takođe, kome je do plemenite, veličanstvene mizogino orijentisane mizantropije - u istom teatru, znači Slaviji, preporučujem Zijaha Sokolovića s monodramom CabaRes CabaRei. Dva sata i frtalj bacačem plamena po govnima.

A za bake - Cacijev spomenar, on uvek pozove neku penzinerku da se popne na scenu i da joj pokloni knjigu, a babac stidan, kao prima nagradu za 5-icu u lotou na malim ekranima.

Još uvek na terenu bulevarskog pozorišta, Akademija 28 nudi gomilu šmirantskih kerebečenja s Kalinićem i kompanijom, čak su neke tekstove pisali tipovi kao sin Dunje Lango i muža joj Puletića, a posle izbacivanja it Zvezdara Teatra, Akademija je udomila i poluhit "Veliki talas" s Tanjom Bošković.

Kada je reč o "ozbiljnijim" predstavama, tu je "Draga Jelena" na novoj sceni na Krstu, velo pitak Bulgakov "Zojkin stan" s Anom Sofrenovič čiji tužan pogled pokazuje da i dalje pati od depresije (ili, pak, misli da je predstava sranje), te Šuplji kamen na sceni A. Popović u Vuku, a ni Iluzije na sceni Kult istog teatra nisu neozbiljne.

Sezone se u bgd pozorištima završavaju sve ranije, a počinju sve kasnije.

Iz završenog polugodušta treba spomenuti jubilej - 25 godina vodvilja "Ljubavno pismo" u Ateljeu. Tek mesec dana pred jubilej došlo je do prve (!!) personalne promene: Gordana Kičića je zamenio Ivan Mihailović. I ne samo da se ozmena nije osetila, već sam stekao utisak da ostatku ansambla to izuzetno prija. Čak je i po defaultu apolitični Zeremski počeo da ekstemporira i da ubacuje aluzije na politiku "Praviš kuhinju na vodi?" veli on "svojoj ženi" Jagodi (Gorica Popović) kada joj je "pukla cev u kuhinji".

Pogledao sam i "Pet sezona pretužne Knjige o Milutinu" i "Ovaj će biti drugačiji". Milutin je bolji nego što sam očekivao, posle smušenih prikaza: u stvari, predstavu sam više osećao nego razume(va)o, gledao sam je stomakom: fascinirao me je protok vremena, imam osećaj da sam pročitao roman posle gledanja predstave. Ne kažem da sam sve ukapirao, naprotiv, ali hvatao sam se za proplamsaje verbalnog teatra. Onaj štos sa "muvom" koja reaguje na udarce muhomlatom je fenomenalan, kao i scena s rediteljem i ono kada debelom, korumpiranom upravniku ispada jugoslovenska zastava iz trbušine - to je genijalno (pod uslovom da sam ukapirao kako valja). 

"Ovaj će bii drugačiji" je ženska predstava, od dramaturginje do rediteljke, a bilo je mnogo glumica i u publici 25. maja, pa čak i Zeremski koji je vodio neko društvo, puna sala, a na putu do pozorišta čujem bosančerose i luzere kako idu na drugi jedan "ivent", naime koncert lažnog dr-a Karajlića na Tašu. Prošao sam pored te gungule kao pored turskog groblja.

Ako da Bog, novepredsatve u oktjabriju.

Vox Dei u opštini Stari Grad - gledao sam jednu majsku predstavu. Branka Mihajlovič umorana u dugački perjani mantil kao u vreću za spavanje, ofarbana u zift crno, u komotnim pantalonama i udobim eskimkama, ostareli Miodrag Maticki, ostareli članovi Građanskog saveza, zavereenička atmosfrera, ali pretpostavljam ipak opuštenija od premijere. Za uspomenu sam poneo čauru satrtnog pištolja plašljivca koji je korišćen na sceni - ušao čovek u fantomki i pucao na nas i glumce. Jedna baba stisnutih usana je napustila predstavu.

I u novoj sezoni:

Nova sezona se kao i uvek sporo zahuktava..Fensi pozorišta čekaju do oktobra, glumci tezgare i snimaju filmove i serije za jesen. Ali, Boško Buha, večernja scena (još u egzilu u Vuku dok se ne završi renoviranje) ima "Krčmaricu mandolinu" s Katarinom Žutić 22.IX a "Gospođu ministarku" s Goranom Jevftićem 29. IX. Bravo.

dali su se u marketing po gspu

Još dva pozprišta - tradicionalno - sezonu počinju u septembru, i to su bulevarska pozorišta: Slavija i Akademija 28. Pod "bulevarskim" ne mislim ništa loše, predstave su po pravilu komedije i namenjene publici koja bi da se "malo zabavi", ali većinom nisu gore, te predstave, od tzv. ozbiljnih pregnuća u Ateljeu, JDP-u, BDP-u, koji u stvari ne smeju da se bave ovom našom situacijom, već beže u opšta mesta i "klasiku", koja se skine posle sezonu-dve. 
Znači  po 2-3 pristojne "brodvejske" koemdije mogu da se vide na obe scene, dok ozbiiljnjakovići ne zarade neku paru na serijama do oktobra. 
Inače su mi se prošle sezone u našem teatru često priviđale reklame kada bih prepoznao glasove glumaca na sceni. (Male su "osnovice" glumačkih plata.)

I - ono što me mnogo raduje - predstava "Ljubavno pismo" nastavlja da živi i krajem septembra će biti ponovo izvedena u Ateljeu 212, koji ipak polako kreće polovinom meseca. Ima već i prvih otkaza, ali valjda to neće da desetkuje čitav septembar.

gledao pre neki dan serbedziju u ko se boji virdzinije vulf?