Dolazi sa Yuga

otto katz wrote:Kad Isus opet dođe imat će šta vidjet. Sveti Petar ostavio jednu crkvu, a sad ih ima 100. Živ nisam da čujem šta li će im reći.

Creepy Uncle wrote:Da budemo pošteni pravi pogrom nastupio je tek početkom šezdesetih. Kad sam bio na Gokčeadi tamo je još uvek bilo korodiranih i zaraslih automobila iz tog vremena!

otto katz wrote:Kad Isus opet dođe imat će šta vidjet. Sveti Petar ostavio jednu crkvu, a sad ih ima 100. Živ nisam da čujem šta li će im reći.

Аутокефалност "Украјинске православне цркве" као ново америчко оружје за одвајање Кијева од Москве 

Лоренцо Вита    
петак, 12. октобар 2018.

Сједињене Државе стално мисле на Украјину. Није тајна да су учиниле све како би је одвојили од Русије. И није тајна да сада желе да то учине на такав начин да се она више никада не врати у орбиту Москве. Како би постигао такав исход, Вашингтон је од пре неког времена покренуо низ иницијатива које су усмерене ка Кијеву.

Пре свега, постоји политичка подршка за украјинску ствар у грађанском рату на истоку земље. После је изостало признавање референдума око припајања Крима. Током година, побољшани су такође војни односи између САД и Украјине, са испорукама оружја, војним саветницима, и са сталним присуством америчке флоте у Црном мору. Све то, заједно са проширивањем НАТО-а и ЕУ на исток, ставило је до знања да се Вашингтон никада неће повући са украјинског фронта, који се сматра за прави правцати калауз како би се развргла веза између Русије и источне Европе, али и између Русије и Црног мора.

Али, на америчкој страни постоји идеја да је потребно нешто више. Не вреди да се прекину само политичке везе – приступ мора да буде и културолошки. То је разлог зашто се политика Вашингтона усмерава на више нивоа. Један од тих нивоа је и религиозни.

Окршај између Москве, Кијева и Константинопоља

Ових дана, Сједињене Државе су јавно изразиле своју подршку скорашњој одлуци васељенског патријарха Вартоломеја у Константинопољу, да додели аутокефалност Украјинској православној цркви. Реч је о важној одлуци која је већ створила велику напетост између Московске патријаршије која још има власт над украјинском црквом и оне у Константинопољу.

Како је подсетио Фајненшал Тајмс, Руска православна црква, која је одржала један умерен став током ратног сукоба, прекинула је дипломатске односе са Константинопољем као одговор на одлуку Вартоломеја. Руски патријарх Кирил изјавио је да ће због тога престати да спомиње Вартоломеја у молитвама. Реч је о сукобу који се од сакралног брзо претворио у профани, будући да сукоб између цркви неизбежно постаје политички и стратешки окршај.

Због тога је Вашингтон ушао агресивно у тему која се чини удаљена светлосним годинама од америчке политике. Тешко је било поверовати да је амерички Стејт Дипартмент заинтересован за томос патријаршије у Константинопољу који додељује аутокефалност једној цркви на истоку Европе. Али, у Украјини, ситуација је другачија. Такав потез могао би да прекине традиционалну повезаност са Москвом, једну врсту пупчане везе која спаја Кијев са судбином Руса.

Портпарол Стејт Дипартмента Хедер Наверт (Heather Nauert) рекла је, да САД подржавају слободу групација да ,,руководе својом религијом према њиховим уверењима, и да слободно практикују своју веру без уплитања Владе“. „Сједињене Државе“, наставила је гласноговорница, „уважавају способност украјинских православних великодостојника и верника да функционишу аутокефално према њиховим убеђењима. Поштујемо васељенску патријаршију као глас религијске толеранције и међуверског дијалога“, додала је, подсетивши на непоколебљиву подршку Вашингтона украјинском суверенитету у односу на руску политику.

Удар на руски утицај

Са америчког становишта, очигледно је да одлука о давању потпуне независности украјинској цркви у односу на патријаршију у Москви служи дефинитивном раздвајању две земље. То је разлог због којег украјински председник Петро Порошенко потпуно подржава курс који је заузео примас украјинске православне цркве у Кијеву Филарет који је, ваља се подсетити, подржао украјинске националистичке покрете и који је имао активну улогу у протестима на Мајдану, као и у подршци групама које су желеле да ударе на везе са Русијом.

Разлог је у томе што је значај Московске патријаршије увек био веома јак. Протеклих година, руска црква је више пута оптуживана да је једна врста културне продужене руке Владимира Путина зарад ширења властитог утицаја. Ове оптужбе нису међутим увек издржале суочавање са чињеницама – доказ је управо Крим. Када је руски председник дефинисао полуострво као руско брдо Храма (узвишење у Јерусалиму – свето место за хришћане, муслимане и јевреје), патријарх Кирил није хтео да улази у дебату, скоро повлачећи једну врсту границе између политике и религије коју није било неопходно прелазити. Ипак, јасно је, да је значај патријаршије секундаран у односу на политичко вођство руског лидера.

Мотиви Вартоломејовог избора

Овај изазов Путину, ако је користан Украјинцима и Американцима, чини се да не носи у стварности неку конкретну корист за патријаршију у Константинопољу која се увек чинила суштински незаинтересована за руску политику. Управо због овог разлога, Вартоломејова одлука пре и изнад свега треба да буде стављена у контекст политике православне цркве.

Папа Фрања и васељенски патријарх Вартоломеј I

Чињеницу да је Вартоломеј баш у овом периоду желео да пригрли један тако проукрајински курс, према неким аналитичарима, не треба толико тражити у прозападњачкој логици, колико у истинској жељи патријаршије у Константинопољу да увећа властити утицај у европском православљу. Патријаршија у Москви је често сматрана за de facto лидера, са политичког становишта, православног света источне Европе. И овај избор Константинопоља треба тумачити у светлу Вартоломејеве воље да иступи ван зидина старе царске престонице.

Са Реџепом Тајипом Ердоганом који је поново утемељио Турску везујући је за ислам, и са Русијом која је изузетно активна на целом источном фронту, чини се да је патријаршија (у Истанбулу, прим. преводиоца) све више изолована. Због тога би могла да одлучи да инвестира у украјинску аутокефалност. Ова инвестиција, међутим, носи ризик да још више подигне напетости у региону којем је потребно све сем доливања уља на ватру.

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/autokefalnost-ukrajinske-pravoslavne-crkve-kao-novo-americko-oruzje-za-odvajanje-kijeva-od-moskve.html

…
Као и у вези са Косовом и Метохијом, и у овом контексту је светосавски завет јасан. Као и пре 800 година, и сада је Православље у опасности због слабости Цариграда и његове сада невидљиве окупације. И данас, као и пре 800 година, наша црква нема други избор него да спасе Православље, независно од Цариграда. Наш пут је Христов, а Он нам каже: „Ја сам пут, истина и живот!“ Овим речима се водио и Св. Сава када је одвео Србе у црквену самосталност и тако спасао не само њих, него и васељенско Православље. Из тих разлога га славе сви православни, поготово сви словенски православци.

Зато, када се надвијају црни облаци над Србијом и Православљем, следимо једини истинити пут, пут Христов, пут Св. Саве и Св. Кнеза Лазара, јер само тај пут нема алтернативу, јер Светосавље нема алтернативу!

…

https://stanjestvari.com/2018/10/16/kolundzic-svetosavlje-nema-alternativu/

…
Ми смо данас позвани да се определимо да ли смо уз Москву или уз Цариград, а и московски и цариградски патријарх признају римског папу као свог брата у Христу, и као епископа Рима, и раде на уједињењу двају цркава. Обојица исповедају постојање више цркава осим Православне. Обојица су екуменисти. Наш патријарх и већина наших епископа такође. Наша Црква ће стати уз Москву зато што имамо проблем са Македонијом и Црном Гором. Да ли се овде заиста ради о теологији или је у питању чиста политика? Спор између ове две Цркве требало би да разреши црквени сабор, али видели смо како је прошао и на шта је личио дуго припремани сабор који је одржан на Криту 2016.

…

https://stanjestvari.com/2018/10/15/teologija-ili-politika/

Creepy Uncle wrote:Redoran na PPP lepo sažima  a ja kradem post. Dobro je ocenio sudbonosnu prirodu saopštenja RPC.


Ukratko: Vaseljenski Patrijarh što sedi u Stambolu, poništio je svoju odluku iz 17. veka kojom je Kijevska patrijaršija stavljena pod jurisdikciju Moskovske. Time je de fakto otpočeo proces davanja autokefalnosti Kijevskoj patrijaršiji.
 
Sad, da li je patrijarh ovo mogao da uradi bez saglasnosti svih drugih patrijaršija, to će bolje znati neko ko se razume u pravoslavne kanone. Ono što znamo je da je Moskovska patrijaršija u ponedeljak objavila da prekida svoje jedinstvo sa Vaseljenskom patrijaršijom. To bi značilo da Ruska PC smatra da Vaseljenska patrijaršija više nije deo pravoslavnog sveta, to jest, da je raskolnička i odmetnička.
 
Nisam ekspert za organizovanu religiju ali meni ovo deluje kao ozbiljan rusvaj i fakat najveći raspad sistema nakon Velike šizme iz 11. veka (sa tom razlikom da je ovog puta u pitanju unutarpravoslavni problem).
 
U političkom smislu, ovo je posledica šizofrene situacije koja se provlačila stotinama godina nakon gubitka Carigrada, gde je Vaseljenska patrijaršija glumila nekakvo koordinaciono telo pravoslavnog sveta iako iza te koordinacije nije stajala nikakva realna moć (patrijaršija se nalazi na nehrišćanskom tlu, ima otprilike dvocifren broj vernika i postoji tek simbolično). Nasuprot tome stajala je Moskovska patrijaršija kao najveća pojedinačna pravoslavna zajednica sa jasnom i opipljivom realnom moći. Tako su se oni više od 500 godina tiho nadigravali oko toga gde zapravo stoluje Treći Rim (ili četvrti, peti, bemliga više koji) i sada su rukavice skinute. Sve pravoslavne patrijaršije će vrlo verovatno doći u situaciju da moraju da odaberu kome će se prikloniti. Ne verujem da je bilo kakva medijacija moguća niti da bilo ko ima autoritet da se postavi kao medijator između ova dva entiteta.

Kondo wrote:A da mnogo sam ja strejt za ovaj lingo....

Apropo podele pravoslavnog sveta, realno je tu sve na Grcima. Niko ne mrzi NATO kao oni, više i od Rusa, a opet se bojim da će njihovom sinodu sipati piće u drogu da ih ošamute i dobiju željeni rezultat.

Gargantua wrote:Ovde imamo više tema:

- teško je sporiti razvojni put pomesnih crkava na nacionalnom principu, s obzirom na dominantni razvoj pravoslavlja kroz istoriju. U tom smislu, nekakva glavna, dominantna ukrajinska crkva (patrijaršija) jeste smisleno ishodište. Kad, kako itd - nemam pojma. CPC i MPC verovatno pripadaju istoj političkoj logici.

- na tu dugoročnu i političko-kanonsku priču su se sad nakačili Ameri da podrže Porošenka na izborima sledeće godine; Poroš je potpuno "preoteo" tu priču u Ukrajini, i Ameri imaju jasan, opipljiv cilj zarad kojeg koriste celu priču.

- čini mi se da je Fanar slupao previše jaja zbog nekog tankog omleta za sebe.

- na kraju, možda ovo pre svega govori o tužnoj poziciji Fanara, ne verujem da bi čisto svojom voljom išli ovako đonom umesto da dugoročno cinculiraju spram Moskve i ostalih crkava. Ok za agendu na dugi rok, ali se upliću u teme koje nisu baš njihove i mislim da su rizici dramatično veći od koristi.

KinderLad wrote:Nije znao da odgovori na Sintagmu iz 1855   ili nije hteo 

A i Sudzukov, Sadzakov se dobro spremio na internetu za ovo gostovanje, svaka cast 


"Verski analitičar" 

Руска православна црква цариградског патријарха Вартоломеја сматра расколником, саопштио је шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион.

Према његовим ријечима, својом одлуком да започне процес признавања аутокефалности неканонске цркве у Украјини Вартоломеј је „признао расколнике (…) и сам се прикључио расколу“, преноси Спутњик.
Иларион је навео да Руска православна црква не признаје Вартоломејеве одлуке.

„И никако не можемо да признамо то право које је он незаконито присвојио, да лично усваја молбе помијесних православних цркава, да упада на канонску територију православних цркава, да се понаша као разбојник, да ствара некакве своје структуре без знања цркава“, изјавио је митрополит.

Иларион је нагласио да Цариградска патријаршија нема право да поништава документе који су „више од 300 година свједочили о некој црквеној реалности, а који су сачувани до данас“.

Руска православна црква цариградског патријарха Вартоломеја сматра расколником