virus zapadnog nila - kod nas i u svetu, pbp

ontheotherhand wrote:

xie saike wrote:u srbiji nije tako, o cemu pricas covece kakvi obrazovani ljudi jbt, osim tri db govneta koja kombinuju dverastvo sa prevarama kako bi nepismenima uvaljivali koloidno srebro u bulju

Gari, verovatnoća da na Starom Gradu žive krezube neobrazovane budale je vrlo mala. Ili su za tebe i to  pećinski delovi grada kako si nazvao naselja ka/na periferiji?

Приказани резултати ММР вакцинације по општинама (табеле 12 и 12а) показују да

je 69 општинa (60%) у централном делу Србије имало обухват испод 95% планиране
популације и 25 општина (56%) на територији Војводине. Најнижи обухват на нивоу
општина бележе Стари Град (35,3%) и Апатин (66%).

http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Godisnji%20izvestaj%20imunizacija%202016.pdf

Utvara wrote:Odvratne su mi bile priče o južnoameričkim bogataškim soliterima, opasanih bodljikavom žicom i čuvarima, a to se polako događa u Srbiji. Ne smeš da se zatekneš uveče u A Bloku i ovim novim naseljima, čuvari zovu policiju itd.

lalinea wrote:beogradske instagram mame

1088 wrote:ima ovde nešto i do tog koncepta samodovoljnih naselja i onoj rečenici koju doslovno opetuju svi stanovnici istih - tu sve imam, ne treba mi nigde da idem.

Proteklih meseci vakcinacija je akutna tema u Srbiji: aktuelizovale su je kampanje protivnika vakcinacije, a ozbiljna rasprava manjka ‒ teško je razabrati argumente i stručnjake od nadrilekara. U relativno kratkom vremenskom roku pojavio se ozbiljan broj sajtova i grupa na društvenim mrežama, i ako je suditi po reakcijama, dovoljno veliki ‒ možda čak i kritično veliki ‒ broj građana pokazuje skeptičnost prema vakcinaciji i duboko nepoverenje prema sistemu zdravstvene zaštite. Mediji koji su se dosad bavili ovom temom bacili su se ravno na drobljenje argumentacije skeptika, tretirajući njihov stav tek kao nešto više od sujeverja, bez ambicije da se identifikuju uzroci skepse, pa su se time svrstali među one strateške pristupe koji leče simptome a zanemaruju uzroke.

Ali u kontekstu u kojem je većina medija privatizovana sasvim je očekivano da će se ti strukturni uzroci prećutati, jer je projekat restauracije kapitalizma ključan za razumevanje fenomena vakcinacijskih skeptika. Farmaceutske kompanije ne proizvode lekove ukoliko nisu profitabilni, bolesti koje ne pogađaju razvijena društva nalaze se na margini medicinskih istraživanja, za prepisani lek nikada ne znate da li vam ga prepisuje doktor ili maloprodajni agent farmaceutske kompanije, a savremeni oblici governmentalitija (kao mehanizma prilagođavanja ljudi globalnom kapitalu) obilato se koriste teško shvatljivom premedikalizacijom stanovništva. Poverenje građana u zdravstveni sistem sistematski se urušava projektovanjem „korupcije“ ili „neefikasnosti“ u njemu[1] , a kako je to ključni element u procesu imunizacije (jer dovoljno velika margina obesmišljava napore), jedan efikasni mehanizam borbe protiv opasnih bolesti sada preti da zataji.

Građani se sigurno sećaju kontroverzi oko pandemije svinjskog gripa, koji je veličanstveno diskreditovao globalni sistem zdravstvene zaštite.[2] U većini država projekat su pratili i relativno mali odziv građana i korupcijski skandali, pa je kod nas svakako ostao zapamćen onaj s tenderom za nabavku vakcina koji je dodeljen firmi jednog srpskog tajkuna. I ovde se proces privatizacije pokazao kao ključni faktor izazivanja krize jer je u okviru pretprivatizacione destrukcije Institut za imunologiju „Torlak“ temeljno uništen, pa od njegove negdašnje globalne slave i sposobnosti da odgovori na potrebe društva nije ostalo ništa. Naravno, sada kada mu je cena oborena, pojavljuje se kupac od kojeg se ne očekuje ni filantropski pristup ni briga za opšte dobro. Društvo će ostati bez jednog veoma bitnog mehanizama zdravstvene zaštite, vakcine ćemo nabavljati po tržišnoj ceni, dakle samo ukoliko budemo imali novca da ih platimo. I pošto „Torlak“ nije jedini primer ‒ naprotiv ‒ evidentno je da klizimo ka ekonomizaciji zdravstvenog sistema, komodifikaciji zdravlja i institucionalizaciji tržišta kao jedinog načina na koji se ono može obezbediti. Politika isterivanja zdravstva na tržište, reklamirana svojevremeno kao mehanizam poboljšanja kvaliteta zdravstvenog sistema, ispostavlja se kao katastrofalna agenda. Unapred znamo da će ona ići naruku krupnom kapitalu, ali se mora podsetiti i da ćemo cenu platiti svi zajedno, kada neka zaista bitna kampanja za vakcinaciju ne bude uspešna ili kada stanovništvo bude masovno skeptično.[3]

http://www.masina.rs/?p=934