oktobar u beogradu

dakle, os postaje bijenale. zasto i kako? da li je to uvod u konzervativizaciju i neku novu 'normalnost' ove institucije ili je samo bedan pokusaj stednje na ubogoj crkavici za umetnost?

da li je ovo deo fajgeljizacije DSS i nova kulturna politika ili zapravo nema razlike od SNS akrobata kojima je u UO MSUB sedeo i dejan djoric, kalajic iz paretra?

enihau, trac kaze da je promena izglasana bez konsultacije (ili cak kurtoaznog objasnjenja) sa aktuelnim UO oktobarca, kojim inace predsedava muceni scepanovic, kratkotrajni direktor MSUB.

Ako Fajgelj ne dođe za sledećeg direktora, ne priznajem im patriotizam!

sada irwin da stavi fajgelja na svoju mapu neo-avangardi u istocnoj evropi!

Култура
Октобарски салон убудуће сваке друге године

Град донео одлуку „због уштеда и поправљања квалитета”, док Миа Давид, директорка Културног центра, сматра да некоме смета међународни карактер Салона
Посетиоци испред рада Душице Дражић на овогодишњем Октобарском салону (Фото З. Кршљанин)

Октобарски салон у Београду, највећа манифестација савремене уметности у Србији и једна од највећих у региону, убудуће ће бити одржаван сваке друге године, одлучила је Скупштина града Београда.

Секретар за културу Београда Владан Вукосављевић рекао је на седници градског парламента да ће се бијеналним одржавањем Октобарског салона остварити одређене уштеде, али и битно поправити квалитетте културне манифестације.

На наше питање како ће се уштедети, Вукосављевић за „Политику” објашњава да ће Октобарски салон добити 50 одсто више новца у односу на годишњу суму и то годину дана унапред. Дакле, уместо да се сваке године даје на пример 17 милиона динара, сада ће буџет бијеналног салона бити на пример 25,5 милиона, уместо 34 милиона колико би износио да се одржава сваке године.

– Одлуку су донели одборници Скупштине града уз претходне консултације са људима из струке – каже Владан Вукосављевић одбијајући да каже ко су стручњаци са којима се консултовао.

– Сматрамо да би концепција требало да се учврсти, јер манифестација лута у домену квалитета. Одлука о промени можда није популарна, али хајде да видимо да ли смо били у праву, када се деси нови Октобарски салон 2016. године и даље. Никоме не смета што је Салон био међународни, свакако да ће бити места и за неке значајне иностране уметнике на будућим салонима – каже за „Политику” Владан Вукосављевић.

За Миу Давид, директорку Културног центра Београда, институције која је главни организатор Салона, ова вест је изненађење:

– Ово није добра одлука из два разлога. Први је што се руши континуитет манифестације која траје 55 година, а друго, из искуства знам да када се једном нека манифестација избаци из буџета, тешко се после враћа. Ако је неко хтео да преиспитује квалитет, зашто прво није преиспитао Бемус или Белеф? Све ми ово личи на враћање Салона на стару концепцију, када је био искључиво изложба локалног карактера, односно, јасно је да некоме смета међународни карактер Салона. Град је без консултовања чланова одбора Октобарског салона донео одлуку да се одржава сваке друге године. И не знамо по чијим то критеријумима квалитет треба поправити – пита Миа Давид.

Раде Лепосавић, историчар уметности, такође, сматра да је одлука донета „испод жита”, те да се раније у стручним круговима неформално разговарало да Салон наизменично буде домаћи и међународни.

Град је за овогодишњи Октобарски салон обезбедио 17,2 милиона динара – као и 2013. године, а Министарство културе и информисања Србије, како је раније саопштено, помаже са три милиона. Октобарски салон основан је 1960. године као локална ревијална изложба, а од 2004. добија међународни карактер. Свака нова изложба Октобарског салона из године у годину актуелизовала је питања о томе какав нам је Салон потребан, да ли су још увек присутна концепцијска лутања, колико је шансе дато нашим, а колико интернационалним уметницима да покажу своје стваралаштво. У досадашњим размишљањима на ову тему чуло се и то, да политичке елите можда не желе да разумеју савремену уметност и културу те да им смета оно што не разумеју.

Историчар уметности Саша Јањић каже да је одлука о бијеналном одржавању Салона лоша, зато што се руши нешто што траје више од пет деценија, и да ће тако бити онемогућено да се прикаже оно што је заиста најсвежија, најскорија продукција, што је заправо основни концепт манифестације. Такође, сматра Јањић, данас се бијенала у свету гасе, и ова одлука је, ако ништа друго – закаснела.

– С друге стране, постоје мали проблеми у концепцији Октобарског салона зато што се приказује само мањи део домаће сцене, а опет не долазе нам ни иностране звезде. Салон је имао смисла у првим годинама свог међународног опредељења када су овде били гласовити кустоси попут Анде Ротенберг, Ренеа Блока, Лорана Хеђија…

– Октобарски салон више не постоји – каже Ђорђе Кадијевић. – Постоји само име које нема никакве везе са оснивачким концептом по коме је ово била изложба врхунског стваралаштва у домену визуелних уметности Србије у току једне године. Овај салон то није, то је квазиевропска ревија у којој се више експонирају селектори и кустоси него сами аутори. Тако да сам потпуно равнодушан према томе да ли ће Октобарски салон уопште да постоји или не. Ако се иде на две године, немам ништа против. Мој предлог је да се Октобарски салон врати изворним принципима – каже Кадијевић.

Одбор Октобарског салона огласиће се данас званичним саопштењем поводом најновије одлуке Секретаријата за културу.
Марија Ђорђевић
објављено: 28.10.2014.

pa nisu nista manje zvucna imena danas poput mucenog puseta ili galit elijat koja je sada radila sao paolo. svako su danas znacajniji od pokojnog bloka i zombi hedjija (ciji je salon izmedju ostalog bio prilicno los). tesko da ima zvucnijih imena od zmijevskog, yael bartane, kentridza, pokojnog farokija, davida maljkovica i mnogih drugih. ne znam sta sasi janjicu smeta. on je tako tulio isto i kada je zatvorena izlozba u kontekstu nacionalistickim nasiljem da ta izlozba nije dovoljno kvalitetna.

bolje mu je da cuti, pravi telenor kolekciju i pise tupave tekstove o uljima koja prikazuju svakodnevni zivot podunavskih svaba.

jos gore je od ovoga ako treba za njega da spasavamo oktobarac.

Dobro, zar ne?

a ti dolo sto si me ogovarao kod cace, jos cemo da pricamo

Ekipica

Саопштење за јавност поводом Oдлуке о промени статуса Октобарског салона
October 28, 2014 at 3:28pm
Саопштење за јавност

поводом Одлуке која је, на предлог Секретара за културу Владана Вукосављевића, донета на седници Скупштине Града Београда у петак 24. октобра, према којој ће се: „Октобарски салон убудуће одржавати бијенално, односно сваке друге године, чиме ће се остварити одређене уштеде, али и битно поправити квалитет ове културне манифестације“. (www.beograd.rs/cms/view.php?id=1631977)

Културни центар Београда као организатор Октобарског салона, којег сваке године у континуитету од 1986. именује Град Београд, а на основу дугогодишњег професионалног ангажмана у реализацији ове манифестације, иступа у јавности својим ставом о горе наведеној Одлуци и начину на који је она донета.

Сматрамо да је доношењем овакве Одлуке, без учешћа стручне јавности односно недемократском процедуром, повређено једно од основних начела у раду органа власти, а то је начело транспарентности при доношењу одлука везаних за културну политику и манифестације од значаја за Град Београд.

У дуготрајној веома тешкој ситуацији за културу, када се кључне институције у Србији суочавају са егзистенцијалним проблемима, Одлуку о бијеналном одржавању Октобарског салона видимо као аутократско укидање функционалног простора за савремену визуелну уметност и критичко мишљење.

У циљу поправљања квалитета ове културне манифестације сматрамо да је пре доношења Одлуке било неопходно консултовање широке стручне јавности, као и организовање јавне дебате на којој би се аргументовано и конструктивно расправљало а потом и одлучивало о даљој стратегији развоја Октобарског салона. Доношење овако одговорне Одлуке, која се тиче укупне јавности, није смело бити препуштено искључиво одборницима Скупштине Града Београда. Напомињемо да су јавне, критички интониране дебате, већ неколико година уназад, на инцијативу Културног центра Београда и дела стручне јавности, биле организоване у оквиру пратећих програма Октобарског салона.

Сматрамо да би сви посленици у култури, а пре свега они који су на руководећим позицијама, требало да се залажу за повећање простора и средстава за културне делатности, а не за укидање програма образложено уштедама, за које тврдимо да имају краткорочни ефекат и производе дугорочни губитак.

У Београду, 28. октобра 2014. године



Колектив запослених у Културном центру Београда:
Миа Давид Зарић, в.д. директора
Весна Даниловић, помоћница директора за програм
Нинела Гојковић, помоћница директора за финансије
Светлана Петровић, уредница ликовне редакције
Александра Бјелица Младеновић, кустос
Милица Станковић Ђорђевић, кустос
Гордана Добрић, кустос
Славољуб Ћирић, стручни сарадник на реализацији ликовних програма
Љубица Солунац, уредник музичке редакције
Оливера Стошић Ракић, уредница књижевно-трибинске редакције
Даница Јововић Продановић, стручни сарадник
Бојан Марјановић, кинооператер
Миломир Вукајловић, вратар
Видоје Чарапић, вратар
Зорана Ђаковић Минити, уредница редакције
Јасмина Петковић, организатор-продуцент
Драган Николић, шеф технике
Драгана Русалић, уредница дизајн центра
Драгана Илић, секретарица
Драго Радуловић, домар
Снежана Бранковић, књиговођа
Ана Ђокић, ПР
Тијана Ђинђић, стр. сарад. на реал. ликовних програма
Миодраг Пауновић, сарад. на реал. ликовних програма
Маријана Арсић, сарад. на реал. ликовних програма
Зорица Обрадовић, благајник
Дејан Павић, вратар
Татјана Ракић, адм. референт
Биљана Раденковић, пословођа продаје
Слободан Синђелић, продавац
Милица Брајковски, продавац
Валентина Павловић, продавац
Ивана Гордић, продавац
Гордана Симоновић, продавац
Гордана Стојанчић, продавац
Слађана Бастл, курир
Весна Васић, сарадник за финансијске послове
Гордана Николић, сарадник за обрачунске послове
Маја Максимовић, дизајнерка
Јелена Лугоња, дизајнерка
Снежана Тимотијевић, сарадница на програмима
Гордана Пујић, продавац

Seča Salona neće proći!

Mi, radnice i radnici u kulturi, umetnice i umetnici koje i koji su godinama stvarali i gradili manifestaciju umetnosti u Beogradu, pozivamo sve domaće, regionalne i internacionalne aktere Oktobarskog salona da ustanu protiv napada na Salon i njegovo višedecenijsko postojanje. 

Prepolovljavanje neće proći!

Oktobarski salon nije bijenale! 

Oktobarski salon se održava svake godine više od pet decenija kao jedinstvena manifestacija umetnosti i kulture koja svoje korene ima u socijalistickoj recepciji evropskog modernizma. 

Mere brutalnog oduzimanja proizvođačima umetnosti koje reformisti nazivaju "mere štednje", samo su jedan od klasičnih mehanizama presipanja u džepove pojedinaca, a na štetu javnog dobra svih građana.

Oktobarski salon je javno dobro. Zahtevamo da Oktobarski salon ostane ono što je oduvek bio - manifestacija najnovije lokalne, regionalne i internacionalne umetnicke produkcije koja se održava svake godine.

Tražimo od gradskih vlasti da hitno obustave odluku o seči Salona.

Kultura se ne može iskoreniti bahatošću i slepim poništavanjem!

Beograd, 29. oktobar 2014.
Umetnička zajednica Oktobarskog salona

par crtica sa danasnjih razgovora o buducnosti OS (inace mia je smenjena i postavljena je neka devojka na njeno mesto koja je potpuni anonimus bez dana radnog staza. UO oktobarca je takodje podneo ostavku).

- ova kriza OS nije nikakva novost. tokom svog postojanja pitanje koncepcije salone i njegovog redefinisanja je uvek bilo tu negde iza coska. stavise, poslednjih deset godina internacionalnog salona su eksces ispod kojeg se pomaljaju atavizmi, poput petog prsta kod pasa, ostaci starog revijalnog salona kojim je upravljao ULUS.

- koliko je problematika redefinisanja bila aktuelna tokom sedamdesetih moze se videti iz zbirke tekstova iz epohe koja je izdata za pedeseti jubilarni salon. ljudi na oprecnim politickim polovima poput jerka denegrija i dragosa kalajica su osecali urgenciju za promenom koncepcije salona koja nije odgovarala nikome osim besmislenim esnafskim pravilima koja su dobila sopstveni zivot.

- internacionalizacija salona je bila posledica potpuno izmenjenih prerogativa grada i nacionalne politike koja je imala za cilj da primarnoj publici salona - gradjanskoj klasi beograda i srbije - predstavi promene koje su se desile. salon nikada nije slao poslovicnu sliku u svet vec je uvek bio slika iz porodicnog albuma postavljena u nekom specijalnom mizanscenu kod fotografa koju gledamo o praznicima i specijalnim prilikama. vrlo retko je ideja salona bila ideja situirane produkcije i istrazivackog rada vec je zahtev veceg dela zainteresovane javnosti uvek bio da salon dovede 'imena' kako bi lokalna publika imala prilike konacno da ih vidi.

- njegovo ponovno zatvaranje u nacionalne okvire i prateca konzervativizacija su deo promenjene kulturne politike grada i drzave protiv koje radnici u kulturi mogu malo ili nimalo.

- medjutim, postoje modaliteti pozicioniranja spram tog novog salona. neki od njih su vec poznati poput serije kontra-izlozbi pod nazivom oktobar (73/74/75) koje su bile plod rada konceptualne umetnicke scene u SKC-u i koje su problematizovale salon. medjutim, bojim se da kod nas postoji, i pored deklarativne bliskosti, otklon od ove linije umetnosti. stavise nekome ko pokusava da bastini ovu praksu scepanovic i nije mnogo razlicit od djorica vec ih vidi kao dva jazavca iz istog brega (sto bi rekao drug mao). ideja da se OS spase kako bi ovaj UO u ostavci birao kustosa narednog salona nije nesto sto bas generise neverovatan borbeni zar.

hvala puno timure za ovaj iscrpan izvestaj.

timur chevket wrote:
- medjutim, postoje modaliteti pozicioniranja spram tog novog salona. neki od njih su vec poznati poput serije kontra-izlozbi pod nazivom oktobar (73/74/75) koje su bile plod rada konceptualne umetnicke scene u SKC-u i koje su problematizovale salon. medjutim, bojim se da kod nas postoji, i pored deklarativne bliskosti, otklon od ove linije umetnosti.

otromboljeni i mrtvi BGD ima otklon od izvan-institucionalnog delovanja ? you don't say

resenje je jednostavno: preseliti Salon u neki grad sa tradicijom institucionalnih paralelizama tipa Novi Sad i gde su ljudi nekad stvarno morali da se bore za nesto umesto da su dobijali sve na gotovs (uz svo duzno postovanje prema tri kontra salona sa pocetka 1970ih).

mislim ja bih prvi voleo da vidim neki gerilski salon kako preuzima i znacaj i funkciju dosadasnjeg OS, al nesto mislim da taj film necemo gledati u BG. mislim da je to neki crooked genius loci u pitanju.

pa nisu ti dogadjaji iz sedamdesetih bile gerilske vec fokusirane sa jasnom platformom i sa jasnom metom.

neko je na tom razgovoru pitao da li nam je jasno sta gubimo ali meni je jasno da je vec izgubljeno kao i da je uverenje da se scena moze normalizovati dijalektikom 'sada malo ti' potpuno pogresna kada su u pitanju fundamentalne razlike. takodje je tu i pitanje neke porodicne slicnosti koja je neophodna za uspesno zajednicko delovanje.

no, ovde je pravo pitanje secenje izdataka za vizuelne umetnosti i nastavljanje bizarnog niza nasilja gradskih vladti trudnice=penzioneri=slikari. ovo sto vlasti grada rada je samo u duhu austerity politike svih evropskih metropola i ovde je ludilo to sto se onima koji imaju malo ili nimalo otima.

zapravo ja ne znam kako su izgledali ti kontra saloni ranih 1970ih, ali pod gerilski nisam ni mislio ulicni, anarhicni i kontrakultrni vec upravo paralelni. i jos jedno pitanje: sta je ovde 'sada malo ti' dijalektika ?

pa kao, sada malo demokraticne smene kako bi i neki umereni konzervativci malo drzali uzde.

Ali "Internet svakodnevno".

inace oglasio se i mihailo petkotivic, sve i svja prodajne galerije (btw, kada dodju nasi bezecujem to mesto za sebe ili za najlojalnijeg sledbenika) podrskom promeni koncepcije. posto je on na prst u dupe sa djoricem (i scepom, ali to je druga prica) ovo mu dodje kao dokaz da su ovi clanovi zaklanog upravnog odbora msub koje je tasovac marsovac lansirao u jonosferu kaubojevskog ludila iza ove oktobarske ujudurme. njima treba neka institucija pa to ti je.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2014&mm=11&dd=01&nav_id=918806

Andrej Fajgelj @fajgelj  ·  2h 2 hours ago
Posle nas potop: Ako dirnete u Oktobarski salon živećete u strahu i bedi #demokratski #kulturno http://www.kurir-info.rs/zabava/pop-kultura/drustvo-koje-stedi-na-kulturi-sutra-ce-ziveti-u-strahu-clanak-1604148 …
0 replies 0 retweets 0 favorites