Miami Vice

'si gledao Drive? Kako ti se sviđa?

Добро, не пратим одавно, само закључујем по аналогији са познатим.

Ајде овако: од садржаја на америчким мрежама, где се радња догађа у неком иностранству, у ком су проценту заступљени они које су снимили, написали и финансирали мештани? Глумци ми нису неки аргумент, јер Амери увек могу да нађу неке који су родом оданде.

Има и нема. Тј мени се ту завршава, почев од наслова, који је преслика оне серије из наслова топића, преко тога да нема приче о култури ван англосаксонске осим ако је главни лик њихов па пресађен - има таквих на стотине, види Тарзана, Лоренса од Арабије, МуадДиба, Казабланку, Индијану Џонса овако на брзину - и да ће између педесет сценарија увек изабрати неки који се уклапа у то. Нема приче о њима осим ако је прво о нама, ако ми причамо, ми одређујемо шта ће како да изгледа итд итд.

Толико, не бих ни ја даље на ту тему.

Ovo je kao da ja na osnovu tvog avatara počnem da pišem o tome da ne treba kupovati rasne mačke kao što je ruska plava i da krenem da rantujem protiv trgovine mačkama i još i da tebe optužim za promociju te prakse. Ja video tvog avatara sa plavom mačkom i izveo zaključke, isto kao i ti - video vizual za seriju i izveo zaključke na osnovu unutrašnje motivacije a ne na osnovu činjenica.

pokušavam i da shvatim kako si uspeo da uguraš Kazablanku u ovaj rezon i ne ide mi.

Cousin Billy wrote:pokušavam i da shvatim kako si uspeo da uguraš Kazablanku u ovaj rezon i ne ide mi.

1) у којој земљи се догађа
2) колико мештана има улогу са именом и текстом
3) чији је филм

sori Paće ali to je baš kolosalan promašaj u interpretaciji Kazablanke, ne znam ni odakle da počnem.


vraćam se na Tokyo Vice. gledam prvu epizodu, zaustavljam na nekim mestima da se divim stilu, vraćam sekvence da vidim opet neku ložačku sitnicu, divim se oneobičavanju - zapravo apoteozi - grada i tome kako i najmanja sitnica izgleda kao deo uzbudljive vizuelne slagalice...sve je bitno, bitna je razvodna tabla, bitan je prozor malenog stana u Tokiju, bitna je kesa sa sokovima i vodom stavljena pored futona, sve je kadrirano tačno kako treba, vidim da autor opsesivno, beskrajno voli metropole i ume to da prenese i to mu je životna misija...

i na kraju se normalno pojave ova slova. ono, trebalo je da mi naziv serije bude neki hint   neka, još je bolje što me je ovo tako prijatno iznenadilo.




p. s. već druga epizoda počinje u frivolnijem tonu. vidim da ću ovo gledati do kraja ali Man je Man. trebali su da otpuste ostale režisere i da daju Manu da režira. ne samo u ovoj seriji nego i inače 

Erős Pista wrote:

Cousin Billy wrote:Glavni junak se toliko vrpolji da mi dođe da ga udaram lenjirom.
Za sada, odlična serija za sve nas kojima je Japan na trećem mestu.

Meni je glavni lik super, bas onako autenticno blentavi gangly Amerikanac.

Glavni lik i comic relief, dva u jednom. 

Oboje Amerikanaca ima sličnu karakteristiku: misle da kuže Japance i Tokio jer, eto, žive u njemu nekoliko godina i dobro govore jezik. I onda, naravno, samopouzdano srljaju u nevolje. Činjenica da, obrni-okreni, ne mogu biti ništa drugo nego autsajderi, i to na opasnom terenu, slabo do njih dopire.

Meni serija polijeće od treće epizode, tu se priča zahuktava, prve dvije su upoznavanje likova i miljea, bez previše događanja. Finale odličan.

Mislio sam da prva sezona ima 10 epizoda   Pogledao osmu juče, rekao uuuuu koje ludilo uuuu šta će sada da rade uuu kakav klifhenger SREĆA PA IMA JOŠ DA SE GLEDA.

I sada sam saznao potresnu istinu. Šta sad da gledam jbt

Erős Pista wrote:Vrhčina! Gledajte!!!

Pogledao prve dve. Kad sam video kako u baru piju Highball koktel odmah sam se setio Jojogija. 

Malo je problem predvidljivost u ovom Tokyo Vice. Kao što proverbijalna Čehovljeva puška mora da opali, tako tokijski pištolj nikada neće jer Japancima pištolji služe samo kao sredstvo za ubedjivanje. Ubija se isključivo hladnim oružjem, tradicija jbg. 

Drugo, malo tu ima likova da bi se napravio kvalitetni japanski the Wire. Ako ćemo da kažemo “aj sad da napravimo zaplet da je neko ovde doušnik” mora makar malo da se nagadja koja je to osoba u koju smo emocionalno investirali koja je doušnik? Ako je odgovor “jedina moguća”, onda nisi razvio dovoljno likova da napraviš priču interesantnom.

Treće… mnogo su bre aljkavi ovi što pišu scenario. Kojim to jezikom Polina govori? Zašto je problem da se izabere ime za koje možemo da poverujemo da je iz zemlje u kojoj se govori tim jezikom? Dobro možda sam ja preosetljiv na ovo, ali dosta sam se nagledao Rumuna koji glume bosanske Srbe i govore nekim čudnim jezikom koji ne postoji u Bosni a i šire.