Racković i NDM BGD

Milica Pekić
Razumem potrebu kolega da reaguju. Evo ovde, objavljujem i svoj stav na ovu temu:

Razumem i pozdravljam potrebu Inicijative da reaguje na akt nasilja i da ga, u situaciji kada žrtva ne želi da prijavi slučaj policiji, javno osudi. Pozivanje šire javnosti na osudu čina i ličnosti Rackovića, pak, otvara vrata za neregulisano vansistemsko delovanje koje može rezultirati time da sutra bilo koja organizacija, kpolitička ili ne, zahteva da javnost, na osnovu njene izjave i pretpostavljenog autoriteta, osuđuje, presuđuje i diskvalifikuje pojedince ili grupe. Iskreno se nadam da članovi Inicijative razumeju koliki prostor za zloupotrebu to otvara te želim da verujem da se ovde radi o čistom previdu i nepromišljenoj afektivnoj reakciji a ne o principu koji na bilo koji način Inicijativa želi da demonstrira kao dobru alternativnu praksu urušenom i neefikasnom sistemu zaštite od nasilja.

Bez reakcije ne može ostati ni insinuacija sadržana u sledećom delu objave:

“Kako smatramo da iz kulture i umetnosti kreće šira društvena promena, ta promena ne dolazi tako što Nenad Racković dobija prostor na umetničkoj sceni, a taj prostor zloupotrebljava podmećući nasilje nad ženama kao umetnost, performans, neočekivani i šokantni izraz..”

Na osnovu uvida u umetnički opus Nenada Rackovića, sa kojim sam u nekoliko navrata uspešno sarađivala, ali i uvida u rad kolega sa umetničke scene koji su organizovali izložbe, performanse ili događaje u kojima je Rackovićev rad prezentovan javnosti, i koji su pisali i objavljivali stručne tekstove o njegovom radu, odgovorno tvrdim da se nikad nasilje nad ženama nije pokušalo podmetnuti kao umetnički čin niti pravdati jezikom umetnosti! U tom smislu citiranu izjavu smatram tendencioznom i opasnom jer otvara prostor za diskreditaciju profesionalnog autoriteta kolega i potencijalno uvođenje cenzure na mala vrata. Želim da verujem da se i u ovom slučaju radi o nepromišljenosti afektivne reakcije a ne o principu koji bi Inicijativa želela da promoviše u svom radu.

I baš zato, ne može ostati bez reakcije ni izjava koju je Racković dao za portal noizz.rs u kojoj stoji: “umetnici imaju slobodnije ponašanje, čak i da se to tako desilo”. Ovakvo naknadno skrivanje iza paravana slobodnog umetničkog ponašanja ozbiljno kompromituje njegov rad i predstavlja jeftinu izdaju umetnosti i njenu instrumentalizaciju za lične a ne umetničke ciljeve.