Zdravstvo

uskok i ajduk wrote:Од 1970. до 2019. најстабилнији курс је био 2013-2019 са минималном инфлацијом.

danas.rs wrote:Zakonom je predviđeno i da oni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 odsto cene lečenja, ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining.

Vreme: Četvrtak, 25.04.2019. u 12.00

Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45.

Pozivamo vas na  predavanje ''Rezistencija antibiotika-zdravstveni izozovi, društvena odgovornost i etičke dileme'' u okviru ciklusa predavanja Četvrtkom u podne. Predavanje će održati redovna profesorka na Farmaceutskom fakultetu prof. dr Ljiljana Tasić. Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.

Antibiotici su otvorili put za medicinski i društveni razvoj i danas su neophodni u svim zdravstvenim sistemima. Postignuća u modernoj medicini, kao što su velike operacije, transplantacija organa, lečenje prevremeno rođene dece i hemoterapija karcinoma, koje danas smatramo standardnim zdravstvnim tehnologijama, ne bi bila moguća bez pristupa efikasnom tretmanu bakterijskih infekcija. Nažalost, bakerije su pokazale veliku sposobnost mutacija, i pridruživanje rezistentnih gena, a genomska struktura  ovih mutacija je danas poznata (fenotipovi antibiotske rezistentosti kao npr. MRSA)  kao i brojni vektori i načini širenja (čovek-životinja-voda-okolina-bolnica-ambulanta) što je rezultiralo rezistencijom na antibiotike (RA); ovo je posebno izraženo kako kod gram pozitivnih, tako i još značanije kod gram negativnih sojeva ( npr. multi rezistentni soj Klebisela pneumonia,  EU rezistencija 27.5% na treću generaciju Cefalosporina). Rezistencija na antibiotike je veliki zdravstveni problem (izazov) koji je globalni (planetrani) i traži jasne stategije i mobilizaciju svih društvenih snaga tj. zdravstvenih i kliničkih nauka,  obrazovnih kampanja i akademskih institucija, političkih odluka u složenim ekonomskim uslovima i socijalnim kretanjima, sa etičkim dilemama koje možemo prepoznati. Aspekti RA su ne samo klnički (zdravstveni) nego veoma ozbiljni društveni (socijalni) i etički. Za samo nekoliko godina, suočićemo se sa strašnim preprekama, medicinskim, i socijalno- ekonomskim, ukoliko se odmah ne preduzmu stvarne globalne koordinirane akcije, koje nisu do sada sprovođene. Identifikovane su oblasti u kojima treba hitno reagovati/intervenisati u odgovoru na ovaj izazov. To uključuje sledeće: istraživati globalno i nacionalno epidemiologiju rezistencije i upotrebe antibiotika; tražiti izlaz  iz „ćorsokaka“(adekvatne intervencije); smanjiti vreme za efikasno lečenje - brzo dijagnostičko testiranje; sučeljavanje dodirnih granica između ljudi i životinja; razmatrati pristupe i brojne dileme; izazovi RA u slabim zdravstvenim sistemima; poboljšanje veze između akademskih institucija i farmaceutske industrije; alternativne strategije za prevenciju i lečenje-pored antibiotika; široki poziv/front akcionog delovanja. Tri su razloga koja objašnjavaju „nedovoljni razvoj novih antibiotika“: naučni izazovi; regulatorni zahtevi (kao što su kliničke procene za superiornost ili inferiornost); i tržišni neuspeh (tj. odsustvo odgovarajućih podsticaja za razvoj lekova čija će upotreba biti ograničena). Brojne aktivnosti Evropske komisije, SAD, Japana u borbi protiv RA kao i modaliteti poboljšanje saradnje između akademskih institucija i farmaceutske industrije će biti prezentovani (privatno-javno partnetsvo; NVO-akademija-MSP i sl.). Skromni (slabi) ishodi ovih modela razvoja novih antibiotika, lekcije naučene iz nekoliko promašaja, daju osnovu za razmatanja društvene odgovornosti svih aktera u ovom zahtevnom „poslu“, a nameće se i nekoliko etičkih dilema, koje traže odrgovore u daljim i dubljim naučnim proučavanjima. Izvesno je da uglavnom nedostaje snažno liderstvo i  političke odluke u akcijama po modelu up-down, te da pristup botom-up nije dao očekivane rezultate.

Холестерол, алкохол и систем за одбрану од стреса – шта нам нелинеарна динамика поручује о том међуодносу

Др Ана Станојевић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

Четвртак, 9. 5. 2019. у 18:00

Стрес је често свакодневни пратилац ужурбаног живота данашњице. Као један од одговора на стрес, у нашем организму се лучи хормон кортизол. Концентрација кортизола у крви није константна током дана. Напротив, дневни ритам кортизола је веома сложен и састоји се од дневних осцилација са периодом од 24 сата и унутардневних осцилација чији период може бити од 20 минута до 2 сата. Искуствено је познато да унос алкохола може променити нашу перцепцију доживљеног стреса. Такође, у свакодневном животу се често суочавамо са чињеницом да унос хране богате холестеролом пре или после уноса алкохола може променити дејство алкохола на наш организам. Динамика нелинеарних процеса изучава, објашњава и предвиђа понашање система удаљених од равнотеже, којима је својствена спонтана самоорганизација у простору и времену. Да би се процеси у неживим системима, као што су хемијски и физички системи одвијали у условима далеко од термодинамичке равнотеже, потребно је да систем непрекидно размењује енергију, или енергију и масу са околином. За разлику од неживих система, у којима спољну присилу намеће истраживач одабирањем услова извођења реакције, процеси у живим системима се одвијају спонтано као резултат уноса хране и воде и елиминације непотребних продуката метаболизма. На тај начин, живи системи представљају класичан пример неравнотежних система. Циљ овог предавања је да покажемо да је теоријски приступ изведен на примерима веома једноставних хемијских реакција применљив за анализу сложених биолошких и биохемијских система. Добијени резултати потврђују значајан утицај уноса холестерола и алкохола на дневни и унутардневни ритам кортизола. Осим тога, резултати ове студије могу бити користан алат у далјем разумевању и истраживању механизма утицаја спољашњих фактора на неуроендокрини систем.



Антиоксидативна својства неуротрансмитера

Др Душан Димић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

Четвртак, 23. 5. 2019. у 18:00

Због модерног начина живота, изложености радијацији, дуванском диму, адитивима у храни и пићу, количина слободних радикала, односно реактивних врста кисеоника и азота, расте у организму. Иако људски организам има високо специјализоване начине заштите од ових врста они најчешће нису довољни за одбрану и тада наступа оксидативни стрес. У литератури је показано да су слободни радикали директно или индиректно повезани са развојем неуродегенеративних болести (Паркинсонова, Алцхајмерова, шизофренија и амиотрофична латерана склероза). Већина антиоксиданаса који се уносе споља не може прећи крвно-мождану баријеру, тако да се не могу користити за лечење поменутих болести и због тога се све већи значај придаје молекулима који су присутни у организму. Неуротрансмитери, њихових прекурсори и метаболити поседују низ група у структури које карактеришу молекуле који су добри антиоксиданси. У оквиру предавања биће приказани експериментални и теоријски резултати испитивања антиоксидативне активности ових једињења на основу којих је урађено и повезивање структурних параметара са активношћу.

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže novcem koji građani uplaćuju na ime zdravstvene zaštite, kakav je kvalitet zdravstvenih usluga koje zauzvrat dobijaju, kako se Srbija u ovoj oblasti kotira u odnosu na razvijene evropske zemlje, a kako u odnosu na zemlje u okruženju i šta se može uraditi da se racionalnijom potrošnjom podigne nivo zdravstvene zaštite u interesu svih građana.

U strukturi stanovništva, učešće mladih ispod 15 godina starosti, onih koji će u narednim godinama biti privredno noseća grupacija, sa 15,5 % (2007. godine) palo je na 14,4% (2017). Učešće starijih od 65 god. u ukupnoj populaciji, onih čije potrebe za zdravstvenom zaštitom sa godinama rastu, sa 17,2 % (2007) porastlo je na 19,6% (2017). Učešće stanovništva starosti između 15 i 65 godina, grupacije koja je i ekonomski i biološki stub društva, u ukupnom broju građana smanjeno je sa 67,3% (2007) na 66% (2017).  

Prosečna starost stanovništva porasla je sa 40,9 (2007), na 43 godine (2017). Prosečan životni vek sa 73,4 godine (2007) porastao je na 75,4 godine u 2017. godini. Prosečna starost majki pri rođenju prvog deteta sa 26,3 (2007), porasla je na 28,4 (2017. godine). Stopa mortaliteta odojčadi, sa 7,1 snižena je na 4,7 umrlih beba na 1.000 živorođene dece. Ovaj pokazatelj govori da je zdravstvena zaštita novorođenčadi i trudnica, budućih mama, značajno poboljšana. Stopa fertiliteta (broj rođene dece po jednoj ženi) neznatno je porastao sa 1,38 (2007) na 1,48 (2017).

Kada se detaljnije pogledaju statistički podaci, pada u oči da je u regionu južne i istočne Srbije u ovom trenutku gotovo trećina ukupne populacije (27%) starija od 60 godina. Nije teško zaključiti da je tom delu Srbije neophodna dobro organizovana zdravstvena nega za hronične bolesnike, koja u našem zdravstvu, za razliku od mnogih zemalja EU, ali i nekih u okruženju, još uvek nije dobila odgovarajući obim i mesto. Postoji patronaža, ali ne u meri u kojoj bi zadovoljila realne zdravstvene potrebe starije populacije.

...

Prema podacima Instituta „Batut", Srbija je  na 100.000 stanovnika 2017. godine imala 290 lekara i 584 medicinske sestre/tehničara. U zemljama EU broj lekara na 100.000 stanovnika kreće se između 320 i 350, a broj sestara oko 830. Pre osam godina imali smo 21.023 lekara, dok je 2017.  taj broj pao na 19.968. Smanjio se za 1.055, za oko pet procenata. Takođe, 2011. imali smo 60.569 medicinskih sestara i tehničara, a 2017. tek 55.522,  što je za 10 odsto manje. Zvanični podaci govore da smo 2011. godine imali 2.240 stomatologa, šest godina kasnije njih je samo 1.635, skoro za četvrtinu manje. To se i odrazilo na oralno zdravlje populacije: prema nedavnim istraživanjima 12,4 odsto građana nema nijedan zub, dok samo njih 8,4 odsto ima sve zube u glavi. Da nešto ozbiljno nedostaje i u zdravstvenoj edukaciji, govori i podatak da samo polovina populacije redovno pere zube...  

Poslednjih godina primetan je odlazak zdravstvenih radnika svih profila u razvijene zemlje. Svršeni diplomci ovde teško nalaze posao, a većina nije zadovoljna prihodima za odgovoran posao koji obavljaju, kao i uslovima u kojima žive i rade. U tom svetlu, odluka iz prethodnog vremena da se na neko vreme zaustave specijalizacije, kao i još uvek važeća zabrana zapošljavanja u državnom sektoru, posebno se loše odrazila u zdravstvu. Posledica ovih mera je da smo suočeni sa ozbiljnim manjkom lekara u nekim specijalističkim granama (kardiohirurgija, anesteziologija, radiologija, pedijatrija...). Za razliku od njih, nemedicinski kadar se relativno čvrsto drži svog zaposlenja u državnom zdravstvu i ne pokazuje tendenciju da traži posao van granica Srbije. Srbija po glavi stanovnika za lečenje, na godišnjem nivou, raspolaže samo sa 250 evra  (Hrvatska ima 700 evra/ per capita, Nemačka 3.750), što ukazuje koliko su ozbiljna ograničenja da se u skorije vreme napravi veći iskorak u pravcu efikasnije i kvalitetnije zdravstvene zaštite.

[size=32]Srbija po glavi stanovnika za lečenje, na godišnjem nivou, raspolaže samo sa 250 evra  (Hrvatska ima 700 evra/ per capita, Nemačka 3.750)[/size]

buffalo bill wrote:Što je gore 633$ p/g a dole 250€ p/g, kakva su to merenja sa takvim razlikama?

Predsednik UO RFZO: Fond raspolaže godišnjim budžetom od 2,3 milijarde evra

Mór Thököly wrote:Tzv zabrana zaposljavanja u drzavnom sektoru (osim ako...jelte) je bukvalno zlocin

Da li je naš gama nož “brži, jači i bolji” kad košta 12 miliona evra, dok je Pariz 2011. gama nož nabavio za 4,7 miliona evra, Sakramento 2016. za 5 miliona dolara, a “American shared hospital services” u godišnjem izveštaju za 2016. navodi da se cena gama noža kreće od 3 do 5,5 miliona dolara?

Kako smo onda mi platili 12 miliona?

Da li isto onako kako je Srbija za prvih 20 dana borbe protiv korone platila 370 miliona evra, a Hrvatska za prvih šest meseci potrošila 33 miliona evra?

Pitanja je mnogo. Odgovor je samo jedan.

ficfiric wrote:Ne, nego da bi SNS odlucivao o svakom radnom mestu