Spirit of Football

Na današnji dan 1931. godine rođen je Vujadin Boškov, verovatno jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera koji nije igrao za neki od timova velike četvorke. Skoro ceo igrački vek je proveo u novosadskoj Vojvodini, gde je činio okosnicu tima koji je uvek bio tako blizu i tako daleko od osvajanja šampionske titule. Ostavio je ogroman trag u reprezentaciji, za koju je odigrao 57 mečeva, uključujući i legendaran dvomeč protiv SSSR na Olimpijskim igrama u Finskoj 1952. Učestvovao je i na svetskim prvenstvima 1954. i 1956. godine.



Još je veći doprinos jugoslovenskom sportu dao kao trener. Na klupi Vojvodine proveo je 7 godina, stvorivši moćan tim koji je ne samo postao prvak Jugoslavije 1966. godine, već i koji je sjajno igrao u Kupu evropskih šampiona u narednoj sezoni, jedva ispavši od osvajača Seltika u četvrtfinalu. Boškov je bio veliki evropski trener. Sa Realom iz Madrida je uzeo špansko prvenstvo, sa timom ADO iz Haga holandski kup a najveći je uspeh postigao sa ekipom Sampdorije, sa kojom je uzeo jedan Skudeto, dva italijanska kupa, Kup pobednika kupova i sa kojim je izgubio finale prve Lige šampiona 1992. godine od Barselone na Vembliju. Trenirao je još stotinu timova, među njima i Fejnord, Romu, Napoli i Saragosu.



U dva navrata je bio i selektor našeg nacionalnog tima, početkom 70-ih i u periodu između 1999. i 2000. Pomalo je tužno što je takva slavna karijera okončana groznim porazom od Holandije na Evropskom prvenstvu 2000.





Za kraj jedna anegdota. Kada je jugoslovenski tim stigao u Italiju 1990. godine na Svetsko nogometno prvenstvo, Boškov ih je dočekao na aerodromu. Sa svima se lepo rukovao i pozdravio, samo je Pančeva pitao: A koji si ti, čupavi?

Hubert de Montmirail wrote:Na klupi Vojvodine proveo je 7 godina, stvorivši moćan tim koji je ne samo postao prvak Jugoslavije 1966. godine, već i koji je sjajno igrao u Kupu evropskih šampiona u narednoj sezoni, jedva ispavši od osvajača Seltika u četvrtfinalu.

Tacnije, tad je bio tehnicki direktor. Trener je bio Branko Stankovic.

Hiljadu puta je ispricana prica o majstorici protiv Atletika, ali nije na odmet jos jednom ponoviti





Sto se obrazovanja tice, bio je i profesor istorije.

Hubert de Montmirail wrote:Za kraj jedna anegdota. Kada je jugoslovenski tim stigao u Italiju 1990. godine na Svetsko nogometno prvenstvo, Boškov ih je dočekao na aerodromu. Sa svima se lepo rukovao i pozdravio, samo je Pančeva pitao: A koji si ti, čupavi?

I za kraj tekma Vosa-Sampdorija

Evo i filma iz vremena kad je Vujke direktorovao Vosom. Pojavljuju se i on i Hadzi

Evo jedne lepe slike, Boškov koji je na poklon dobio jedan veliki scudetto.



Italijani imaju jedan veoma lep fudbalski običaj. Naime, šampion države u narednoj sezoni na dresu ne nosi svoj grb već štit sa italijanskom trobojkom (scudetto), Tako je i nastao izraz osvojiti scudetto, što znači postati prvak Italije.

Hubert de Montmirail wrote:

"Eeeee, razgovaro san s trenerom Kapeeelom...ne znam oćul zaIGat za MilAN sad u neDJElju, povrijeDIo sam primiCač..."

Da završimo večeras veselo, a neka i bude uvod za sutra, pisaću malo o fudbalu i muzici.

Nemam danas baš mnogo vremena ali me svrbe prsti, pa ću duže pisanje da ostavim za drugi put. Muzičku podtemu bih hteo da započnem jedom meni dragom pesmom koja slavi uspehe niškog Radničkog u Kupu UEFA početkom 80-ih godina.








Pesma je prepev starogradske pesme Udavija se kalfa nišlijski.



Zanimljivo je da su izgleda davljenje u Nišavi i fudbal u ovom gradu nekako iskonski povezani. Naime, 1926. godine se u Nišavi udavio Ljubomir Jakovljević Makedonac, fudbaler niškog Sinđelića, pokušavajući da spase jedno dete koje je upalo u nabujalu reku. Uz znak zahvalnosti zbog herojskog čina, ali i zbog toga što je bio popularan loptač, Nišlije i njegov matični fudbalski klub su mu podigli jedan mali spomenik koji se nalazi u parku pored reke, preko puta tvrđave. Spomenik, koji se i danas tamo nalazi i kojeg Nišlije zovu Fudbalerče, radio je čuveni vajar Živojin Lukić. Po svemu sudeći, ovaj spomenik je jedan od najstarijih fudbalskih i sportskih spomenika u Evropi.

Trening hajdukovaca u Monopoliju, južna Italija, lipanj 1944 - te godine. Slijeva nadesno: Miljenko Krstulović, Ante Antonini, Marko Vušković, Dušan Bjelanović, Hrvoje Čulić, Branko Bakotić i Ljubomir Kokeza.

Prva utakmica u oslobođenom Splitu. 07.11.1944. - te godine. HAJDUK - Prva dalmatinska proleterska brigada 6:1. Strijelci za Hajduk: Frane Matošić 4, Jozo Matošić i Batinić po 1, a za Prvu dalmatinsku Roje.

Ove poslednje dve su iz Barija? Odlične fotke, većinu nisam ranije video.

Meni je jako zanimljivo to što pre rata Hajduk nije važio za crveni tim.

Da, Bari. Crveni tim je bio RNK Split, Hajduk gospodski.

Gospodski uslovno, više lokal-patriotski tim, ekipa za koju su stvarno navijali svi Dalmatinci. Politički, klupsko rukovodstvo je bilo podeljeno na dve grupacije uslovno - na jugoslovenske integraliste i na pristalice HSS. Ovih drugih je bilo više i bili su uticajniji.

NB Topčider  brod koji je prebacio hajdukovce s okupiranog teritorija na Vis

Hubert de Montmirail wrote:Gospodski uslovno, više lokal-patriotski tim, ekipa za koju su stvarno navijali svi Dalmatinci. Politički, klupsko rukovodstvo je bilo podeljeno na dve grupacije uslovno - na jugoslovenske integraliste i na pristalice HSS. Ovih drugih je bilo više i bili su uticajniji.

Potražit ću, ako uspijem, razgovor s jednim od Hajdukovaca s Visa u kojem pominje suigrača kao uvjerenog hrvatskog nacionalistu. U svojim diletantskim istraživanjima WW2 sam nailazio na mnoštvo podataka o artikulaciji nacionalizma među Slovencima, Hrvatima, Srbima u okviru NOP. Otprilike onako kako Buden opisuje hrvatsku nacionalnu emancipaciju u SFRJ. Čini mi se da je to slabije obrađivana tema.

ja sam čitao neku prepisku vezanu za promenu imena kluba, iz NK u FC (da, jedno vreme sredinom 30-ih je bio FC Hajduk) pa u HNK, koja se nalazi u arhivi Ministarstva unutrašnjih dela. tu se nalazi i kratak referat nekog iz banovinske uprave u prilikama u Hajduku gde baš piše to o dve struje, jednoj koja je bila lojalna integralizmu i jednoj koja je bila federalistička. nisam to tražio pa nisam fotografisao, budala.

inače, jesi li čitao izveštaj Politbiroa KPH o osnivanju Torcide 1950?


EDIT

e, u tom istom arhivu sam našao i pismo koje je RNK Split 1940. poslao Dinamu iz Moskve, predlažući da odigraju prijateljsku utakmicu

Hubert de Montmirail wrote:inače, jesi li čitao izveštaj Politbiroa KPH o osnivanju Torcide 1950?

Nisam siguran. Imaš? Metni.

imam, samo da nađem

evo

CK KPH o Torcidi 1950

Hubert de Montmirail wrote:evo

CK KPH o Torcidi 1950

Kakvo blago, jbt. Razjuriti navijače, uvesti red, treneri koji ne obraćaju pažnju na odgojni rad, Matušić kao povlašćeni grubijan, po jedan esesovac i dražinovac u upravi, bunt zagrebijanaca što se obnovio BSK a ne i Građanski što zamera i Tito koji je inače kumovao obnovi BSK-a, ukidanje svih povlastica igračima osim pojačane ishrane, istrage svađa i incidenata, uklanjati klubaštvo, te i te smeniti, te i te dovesti, kazniti Srbe udbaše koji mole bivše ustaške igrače da se vrate u Split iako dobro znaju da su to bivše ustaše, kazniti rukovodstvo, razjuriti Torcidu, uvesti partijsku nomenklaturu u klubove, izbaciti i kazniti partijce koji finansiraju nekulturno navijanje, boriti se protiv učenja veronauke, ukazivanje na "lijepe primere zadrugara koji se sami obračunavaju sa popovima", popovi prevaranti koji svoje popadije prijavljuju kao pomoćno osoblje i stave na socijalno pa im odobravaju bolovanja godinama, partijska organizacija je preširoka i obuhvata razne malograđane te je treba smanjiti i bazu učvrstiti...


Ovo je moja vlast