Topik za prave levicare

medjutim ostaje ono sto jeste problem: svaka pogubna i anti-civilizacijska ekonomska odluka ili ratna operacija su predstavljane kao jedino moguce i strucne a ne kao politicke i jasno fakcionalne. i to je problem. nije problem sto tramp nece da slusa naucnike vec kakve odluke donosi kada ih cuje i u cijem interesu a tu nije nimalo razlicit od drugih.

Gargamel wrote:Daj definiciju i par uglednih ekonomista.

Ekonomska deregulacije ima logike u nekim slučajevima, ne uvek i ne u svakom kontekstu. Ali to je neka druga priča, ti si eksplicitno naveo ekonomiste.

treba da raspravljamo o deregulaciji case by case? ja sam ti naveo nesto sto je funkcionisalo kao princip od 80tih naovamo i ne samo u americi.

ja sam eksplicitno naveo da je ideja da se krije iza "strucnjaka" kada se donose politicke odluke koje direktno pogoduju vrlo jasnim klasnim interesima najblaze receno problematicna.

mislim ovo sto ti radis je najgori sofizam. i na prvom mestu treba da pokazes gde je taj ruski uticaj i da nam jasno predstavis kako je on doveo trampa u belu kucu.

Da li je moguce da si zaista toliko glup da na bumerovu tvrdnju odgovaras sa - imena, kolega, imena! Da li je moguce da zaista ne razumes smisao njegove tvrdnje?

pa evo tacer, regan, bler i klinton.

boomer crook wrote:ja sam ti naveo nesto sto je funkcionisalo kao princip od 80tih naovamo i ne samo u americi.

Ne znaš definiciju, ne možeš navesti ekonomiste... Ali imaš mišljenje. Kvalitetno.

Gargamel wrote:

boomer crook wrote:ja sam ti naveo nesto sto je funkcionisalo kao princip od 80tih naovamo i ne samo u americi.

Ne znaš definiciju, ne možeš navesti ekonomiste... Ali imaš mišljenje. Kvalitetno.

pa makar ne idem naokolo prepricavajuci obavestajne viceve roj kona kao istinu.

Gargamel wrote:

boomer crook wrote:ja sam ti naveo nesto sto je funkcionisalo kao princip od 80tih naovamo i ne samo u americi.

Ne znaš definiciju, ne možeš navesti ekonomiste... Ali imaš mišljenje. Kvalitetno.

dakle svi koji tvrde da je od 80tih bio ogroman drajv ka deregulaciji lazu? na primer cak i oni koji su sustinski na tvojoj sumanutoj strani koja misli da ce 3. novembra imati ponovo svojih 5 minuta bez razumevanja da je ceo jedan projekat koji smo gledali poslednjih 40 godina mrtav?

Ne mrtav. Delegitimisan i moralno bankrotirao, ali ne mrtav. Institucije i odnosi su i dalje tu, inercija i dalje goni po neoliberalnoj liniji.

Летећи Полип wrote:Ne mrtav. Delegitimisan i moralno bankrotirao, ali ne mrtav. Institucije i odnosi su i dalje tu, inercija i dalje goni po neoliberalnoj liniji.

on je mrtav i drzi tu mrtvu i trulu ruku na kormilu i dalje ali to je zato sto je vezan mrtvackim cvorom.

sto kaze gramsi: sad je vreme cudovista. staro je umrlo a novo se jos nije rodilo.

Ovaj ga pita za trickle-down, onaj mu priča o deregulaciji. Aman, nije to isto. Ovo prvo je uvek bila igračka republikanaca, kreši poreze, pa će ekonomija da krene na bolje, porezi će biti manji, ali će ih više ljudi plaćati pa će i budžet biti veći. To naravno nikad nije funkcionisalo i to demokrate nisu radile.

Što se tiče deregulacije, Telecom Act iz 1996 je napravio internet bum v1.0. Modified Final Judgement iz početka osamdesetih je razbio monopol u fiksnoj telefoniji. Obe stvari su bile dobre za potrošače i za tržište. Ali meni se čini da vi imate na umu nešto drugo kada pričate o zloj deregulaciji, naprimer privatne zatvore.

Verovatno misle najpre na deregulaciju kretanja kapitala i skidanje ograničenja sa finansijskog sektora.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Ovaj ga pita za trickle-down, onaj mu priča o deregulaciji. Aman, nije to isto. Ovo prvo je uvek bila igračka republikanaca, kreši poreze, pa će ekonomija da krene na bolje, porezi će biti manji, ali će ih više ljudi plaćati pa će i budžet biti veći. To naravno nikad nije funkcionisalo i to demokrate nisu radile.

Ako mene pitaš, trickle down je svaka politika koja očekuje od nas sitnih da se žrtvujemo za njih velike, kako bi se onda to što veliki steknu slilo na nas. Tako shvaćeno, i demokrate su trickle down. Za početak, spasavanje banaka 2008/9 godine.

Опозив Глас-Штиглицовог закона, например.

Odličan tekst.

Very little in the present irruption of outrage and utopian horizons will succeed if it does not become part of a democratic majority’s vision. This work is often unwelcome and unpleasant. The democratic problem is not just to fight for someone you don’t know—whom you get to imagine in ideal or at least sympathetic light—but for someone you do know and can’t stand, or someone you don’t know but suspect would detest you if they knew about you. A democrat must take seriously, recognize as moral facts to be grappled with, the identities of everyone in the polity. These are not fixed points; the power of democracy is sometimes in its power to recast identity by free joint action, to be a vehicle of our becoming other people; but the existing identities of people you mistrust, fear, even suspect you might hate, have to be among the main materials of democratic life. They are part of the potential majorities that a democrat consents to be ruled by, and to whom she addresses herself when she speaks politically.

The basic social fact in the country today is that people are divided: into the vulnerable and the secure, the treasured and the disposable, those who fear the police and those who feel better when they are around, those who fear a doctor’s visit and those who find it reassuring, those who can withdraw from a pandemic and those who are thrown into its front lines. The basic political fact is that people are afraid of one another—in all directions, wherever they fall on the lines of power and precariousness. At the end of the day, what they most want from politics is to keep out of the hands of the people they most fear, whoever those are. Any faction can thrive in this anxious ecology, but the left, which needs to use the state, can succeed only by helping to overcome it.

If there is no majority for majority rule itself, if members of a polity cannot stomach the idea of being ruled by one another, then democracy is not possible. Unable to make a world together, people will have to accept other arrangements that may at least keep them safe from one another. The rhetoric of common purpose and civic unity that came easy in the Long 1990s was spurious not because it was pernicious but because it was unreal. We were divided, along the lines the crisis has made so vivid. Struggle and world-making have to precede a greater unity and harmony, but they are worthwhile in part because they just might.

https://www.dissentmagazine.org/online_articles/a-possible-majority

boomer crook wrote:treba da raspravljamo o deregulaciji case by case? ja sam ti naveo nesto sto je funkcionisalo kao princip od 80tih naovamo i ne samo u americi.

prvo napišeš: ekonomisti koji su sustinski climate change denier-i.
onda napišeš: ekvivalent istih: trickle down i slicno.

deregulacija =\= trickle down

sve i kada bi trickle down predstavljao nekakav ekvivalent, finta je u tome da ne predstavlja iole bitan deo ekonomske teorije. zato nema iole uglednih ekonomista koji se zezaju time. deregulacija nije ekvivalent jer ima nekakve logike i pregršt dokaza da je optimalan izbor u nekim situacijama.


edit:
u nekim situacijama=

But that doesn't mean anything goes in economics. We economists know what "it" depends on.

— Dani Rodrik (@rodrikdani) September 10, 2017

Gargamel wrote:

boomer crook wrote:treba da raspravljamo o deregulaciji case by case? ja sam ti naveo nesto sto je funkcionisalo kao princip od 80tih naovamo i ne samo u americi.

prvo napišeš: ekonomisti koji su sustinski climate change denier-i.
onda napišeš: ekvivalent istih: trickle down i slicno.

deregulacija =\= trickle down

sve i kada bi trickle down predstavljao nekakav ekvivalent, finta je u tome da ne predstavlja iole bitan deo ekonomske teorije. zato nema iole uglednih ekonomista koji se zezaju time. deregulacija nije ekvivalent jer ima nekakve logike i pregršt dokaza da je optimalan izbor u nekim situacijama.


edit:
u nekim situacijama=

But that doesn't mean anything goes in economics. We economists know what "it" depends on.

— Dani Rodrik (@rodrikdani) September 10, 2017

dakle ovako posto ocigledno forum trazi odredjenu ozbiljnost kako ne bi propali americanski izbori:

1. nije zapravo deregulacija vec regulacija u korist krupnog kapitala.
2. ideja je da se "deregulacijom" zapravo stvara vrednost koja kasnije u nekom obimu stize i do onih koji zapravo tu vrednost i stvaraju odnosno radnika.
3. to je bull kao sto se vidi na primerima doslovce varalica koje su ucile uz noge lude ruskinje poput grenspana.

znaci vrlo jednostavno kada imas ljude poput AG koji godinama zauzimaju kljucne pozicije na osnovu navodne strucnosti ideja da nam sada sledi jednostavan povratak u to stanje posle ekscesa izazvanog mesanje GRU-a je komicna.

Odakle je da definicija da deregulacija treba da stvori vrednost koju treba da dobiju radnici? Koji radnici? Tehničari koji opravljaju telefonske veze u Bell Corp? Oni treba da žive bolje jer je sud odlučio da Bell više nije monopol? Jel sam dobro razumeo?

Ako si to hteo da kažeš onda ću da ti kažem da je poenta deregulacije bila da potrošač (ne radnik) ima izbor od koga će tražiti priključak i broj, kao i ko će naplaćivati, i po kojoj ceni, usluge medjugradskog razgovora. To jeste dovelo do konkurencije na tržištu i smanjivanja cena. 

Deregulacija broj 2 se desila u mobilnoj telefoniji sa istim rezultatima. Posledica toga je da je sada nezamislivo da imaš mobilni a da nemaš plan sa neograničenim brojem minuta i poruka, a na početku deregulacije je bilo pola dolara po minutu, pa ti pričaj kolko hoćeš. Za tebe kao ljubitelja basketa 1 trivia: košarkaš Cvetković (sin onog Cvetkovića) je polovinom 90tih igrao jednu sezonu u NBA. Dali mu u klubu mobilni, al on da plaća račune. Veselnik je iz kafića zvao društvo u Srbiji da se hvali kako zove sa mobilnog, pa je sledećeg meseca pao u nesvest jer se na tih 50 centi po minutu dodavalo i 3 dolara po minutu kad zoveš sa mobilnog Srbiju.

Sve ta deregulacija je dovela do veoma tankih margina zarade. Ako zaradjuješ 5-10% po potrošaču, i ako najniži sloj stalno beži kod konkurencije kad istekne ugovor, moraš stalno da gledaš kako da uštediš. I onda kreće otpuštanje, kresanje beneficija, radnička klasa propo. Ali reći da su korporacije uvek bile u dibitku deregulacijom je jednostavno netačno. Plen se povećao, ali je zarada po potrošaču manja, i sads se plen deli izmedju nekoliko kompanija umesto samo jedne.  

tldr: u pravu je Gargamel. Deregulacija nije uvek loša, ali po korisnika usluga. Radnička klasa? Radničkoj klasi je regulacija tržišta super, vidi pod EI Niš, Crvena Zastava Kragujevac i slični giganti samoupravnog socijalizma.

Тај Цветковић, син Цветковића није имао баш превише појма. А ни ћале није био неки јако добар играч, но то су била сасвим друга времена. Ја нпр. и даље не могу да поверујем да је Шаперов отац играо кошарку.

Не разумем баш око чега се свађате, а мрзи ме да читам испочетка. Тржишна привреда ће у врло кратком року уништити ову планету, а нетржишна (т.ј. “регулисана”) је уништила саму себе. Уз то није била ништа боља према планети. Економисти се, овако поиздаље гледано, претежно труде да ствар врате тамо где је била, јер им је то познато. То углавном скраћује горепоменути рок.

Тик-тик.

Idukurackrasni! Clash of the Titans!!! 

(Tek za mesec dana...)

moj drug cvorke odavno tvrdi da je brka tajni trockista