Topik za prave levicare

ontheotherhand wrote:

Na to sam i ja mislio, samo sam povezao ta dva. Ako su im potrebni radnici a teško ih nalaze jer ih je sve manje, nek podignu lepo plate u pokušaju da ih privuku.

Četvrtak, 25. april 2019. (12-14h, Beograd, Envoy Conference Center).

Organizatori: Fondacija Centar za demokratiju i Friedrich Ebert Fondacija.

Live prenos (25.4.2019. od 12h): Friedrich-Ebert-Stiftung Beograd

Uvodničari:

• prof. dr Mario Reljanović (Institut za uporedno pravo),
• Gordana Čomić (narodni poslanik),
• prof. dr Zoran Stojiljković (UGS Nezavisnost).

Predstojeći dijalog posvećen je radnim pravima i artikulaciji interesa radništva u programima političkih partija. Neka od pitanja koja će biti postavljena na debati su:

• Ko danas zastupa radnike u Srbiji?
• Da li političke partije posvećuju dovoljno pažnje radnim pravima i šta nam o tome govore njihovi politički programi?
• Kako predstavnici političkih partija govore u javnosti o ostvarivanju prava na radu i u vezi s radom?
• Kakva je saradnja političkih partija i sindikata?
• Postoji li politička podrška za unapređenje socijalnog dijaloga?
• U kojoj meri i na koji način predsednici političkih partija reaguju na kršenje radnih prava?
• U kojoj meri predsednici političkih partija iniciraju i doprinose unapređenju radnog zakonodavstva/poštovanja međunarodnih standarda?

Летећи Полип wrote:http://91.222.7.144/politicki-zivot/levica-i-kosovo.html


Standardno dobar.

Марио Калик

Ја искрено не видим ниједан аргумент, ни историјски, ни правни, ни левичарски, зашто би Косово требало да буде независно, више албанско него српско, и у следећем кораку, део (велике) Албаније. Оно ни у СФРЈ није било независно, највише што је могло да добије је највећи могући степен аутономије у оквиру Србије, који је по много чему био раван републици. А онда се тражила права република, што су СФРЈ власти с правом оценили као контрареволуцију, и сузбијали демонстрације. Једноставно, на Албанцима је да схвате и прихвате да не могу да добију независно Косово, тачније, све дотле је "споразум два народа" пука апстракција.

Clean Clothes Campaign Srbija, F.Fm i Centar za politike emancipacije vas pozivaju na 26. po redu Radni sto pod naslovom "Ko oblikuje tekstilnu i modnu industriju u Srbiji?"

U razgovoru učestvuju:
Nenad Radujević, generalni menadžer Beogradske nedelje mode,
Milica Lupšor, ROZA udruženje za radna prava žena,
Stefan Aleksić i Bojana Tamindžija, Clean Clothes Campaign Srbija,
Ana Aleksandrov, Paar socks.

Moderatorke: Marija Radaković i Dunja Jovanović, F.fm podcast RadioAparat

Tekstilna industrija u Srbiji nekad je zapošljavala oko 250.000 radnica i radnika. Tokom procesa privatizacije većina fabrika je prestala da postoji, a ono što je zamenilo zaokruženu tekstilnu privrednu granu je lon (lohn) proivodnja za velike modne marke u znatno manjim pogonima i sa neizvesnim rokom trajanja. Istraživanje koje je tokom 2017. godine sprovela organizacija Clean Clothes Campaign pokazalo je da je kršenje radnih prava u ovim fabrikama pravilo, a ne izuzetak; da radnice i radnici rade za plate koje su najčešće na nivou minimalne zarade i da je sindikalna organizovanost na jako niskom nivou.

Pored ugovaračkih i podugovaračkih poslova, pojedine strane kompanije su uz pomoć državnih subvencija otvorile i svoje direktne pogone u Srbiji, međutim ostaje otvoreno pitanje šta je sa domaćim brendovima? Na koji način njih tretira država? Koje su mogućnosti plasmana proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i da li se radni uslovi i zarade razlikuju kad govorimo o pogonima koji proizvode isključivo za domaće brendove? Pokušaćemo da odgovorimo i na pitanje kako se globalizacija proizvodnje odevnih predmeta i obuće odrazila na autonomne dizajnerske inicijative koje ne podrazumevaju masovnu produkciju?