Vukosavljevićeva Razapeta Srbija

Naime, „Predgovor“ je jedina bibliografska jedinica pomenutog autora koju je zabeležio objedinjeni program za bibliotečku katalogizaciju u Srbiji. Kao takav, zaslužuje da bude pročitan u svetlu nove funkcije koju Vukosavljević danas obavlja u punom kapacitetu. Evo ukratko i sadržaja ovog teksta. Na samom početku stoji sada već opšte mesto svih Vukosavljevićevih istupanja u javnosti: zazivanje salonskog života Pariza XIX veka, u kome intelektualci i političari razgovaraju o nastupajućem XX veku. Svi očekuju „blistav period“ ali ih ubrzo demantuje ratna klanica budućeg veka. Vukosavljević je zabrinut za domaću elitu danas i pita se da li Srbija konačno može da „pređe iz tegobnog detinjstva u zrelo odrastanje“. Takođe, on iskazuje veru u okupljene autore, ljude „jake i mudre reči“ koji će njemu i javnosti ponuditi ključna rešenja: najpre da Srbiji „izmere kapacitet pluća, snagu mišića, da joj analiziraju krvnu sliku, naznače slabosti“ i prepišu terapiju. „Srbija je razapeta“, upozorava Vukosavljević, „između sirenskog zova EU, za čiju pesmu ona nema dovoljno voska za uši, kao i ponovo probuđene Rusije“. Zaista, gotovo svi autori u zborniku složiće se oko toga da je jedino intervencijom u kulturi moguće „lečiti Srbiju“, bilo da je reč o demografskoj imploziji, propalom obrazovanju ili stanju u medijima „izvan nacionalnog koda“. „Srpski kompas u dobrom delu XX veka ozbiljno je razmagnetisan i sada se njegovoj popravci mora pristupiti ab ovo“, zaključuje budući ministar. Zajednički imenitelj tog kardinalnog kvara detektovan je u jugoslovenskoj zabludi, jer srpska elita nije uspela da „prozre opake namere Hrvata i Slovenaca“, što je platila „genocidom u Drugom svetskom ratu“ kao i „progonom Srba iz Hrvatske 1995“. Ključni problem u Srbiji danas je u „paradoksalnom postojanju srpskog i jugoslovenskog identiteta“ kod jednog dela populacije. Kada bi se to rešilo, možda bi se i „Srbija izlečila“.