šta čitate?

Erős Pista wrote:Ali najgore je sto bi moglo da bude kako iz knjige, tako i iz popularne serije, iz novog biskopskog hita ili vec neceg cetvrtog.

boomer crook wrote:hahaha tako je to kada se ne gleda i ne cita domaca produkcija pa vas iznenadi ovo.

ja sam jutros citao nekog tabasevica u kafanici nakon sto sam odveo dijete na plivanje i izgledao sam tako da mi je gazda samoinicijativno doneo rakiju uz kafu pa sam pripit narucio jos jednu. sada se osecam ko riza obi van kenobija kada se skljoka na patos zvezde smrti nakon gazdinog duela sa dart vejderom.

Darinku je prvi put ugledao kod kovača Spasoja, kada ju je otac poslao po neki komad oruđa koji je kovač za njih popravio. Nije mogao oči da skine s lepog lica te visoke, vitke devojke koja ga nije udostojila ni pogleda. A njega kao da je grom pogodio. Pitao je Spasoja čija je ta devojka, na šta se sredovečni kovač nasmejao, odmahnuo rukom pa rekao: I da ti kažem čija je, Jovane, džaba ti bilo. Koliko sam čuo, već je obećana Stevanu Mariću, notarevom sinu, tako da ti savetujem da je odmah zaboraviš.

– Znaš me, Spasoje, bolje od bilo koga u ovom selu. Ja jesam običan radnik, bez pedigrea, ali nisam od onih koji lako odustaju. Pa šta ako je obećana? Ko kaže da za tog balvana mora i poći? – iskezio se pomalo prkosno.

– Jovo, slušaj me. Ti roditelje nemaš, nemaš ni nasledstva. Go si kô cvonjak. Mladiću, samo malo porazmisli. Njen otac je suvlasnik pivare, zajedno sa onim Petrovićem, znaš o kome pričam. I nijednog od njih ne bije dobar glas. Bahati su, dobrostojeći i može im se sve što požele. Majka joj i nije tako loša žena, ali se ni ona nije udala iz ljubavi, već zarad imetka. Lepo je kad imaš da te ko služi, zar ne? – podrugljivo je odvratio Spasoje.

– Ne znam, Spasoje, niko me nikada nije služio, imam ja dve ruke i noge, bistru glavu i pamet, pa ću sve sam stvoriti… Već sam dovoljno uštedeo…

– Kakva si ti luda momačka glava! Ali moram priznati da imaš hrabrosti. Devojka se zove Darinka Mijić. – Mijić? Onoga Mijića? – Da, onoga Mijića! I da ti na pamet nije palo da učiniš nešto nepromišljeno. Nijedna žena toga nije vredna, a i sam znaš šta bi na kocku stavio i kako bi se to završilo! Ne budali, sinko! Jovan je skrušeno pognuo glavu, gužvajući u rukama mekani radnički kačket. Spasoju je bilo žao, pa mu je položio ruku na rame i obratio se nešto blažim tonom:

– U subotu je igranka u staroj ciglani. Ako si dovoljno uštedeo da sebi kupiš pristojno odelo, a ti idi i probaj da je upoznaš. Samo pripazi da ne zaposedneš kakvu kavgu  jer onda si obrao bostan! Ne moram da ti govorim da će tamo biti njen budući verenik, iako će ona sigurno doći u pratnji majke ili neke tetke. Zato, sinko, pamet u glavu…

pripazi da ne zaposedneš kakvu kavgu

Летећи Полип wrote:

boomer crook wrote:hahaha tako je to kada se ne gleda i ne cita domaca produkcija pa vas iznenadi ovo.

ja sam jutros citao nekog tabasevica u kafanici nakon sto sam odveo dijete na plivanje i izgledao sam tako da mi je gazda samoinicijativno doneo rakiju uz kafu pa sam pripit narucio jos jednu. sada se osecam ko riza obi van kenobija kada se skljoka na patos zvezde smrti nakon gazdinog duela sa dart vejderom.

Inace, radi se o knjizi "Dok svetac bdi" od Ljiljane Sarac, poor woman's verzije J.B. Alimpic. Alimpicka je ipak stilista on another level.

Darinku je prvi put ugledao kod kovača Spasoja, kada ju je otac poslao po neki komad oruđa koji je kovač za njih popravio. Nije mogao oči da skine s lepog lica te visoke, vitke devojke koja ga nije udostojila ni pogleda. A njega kao da je grom pogodio. Pitao je Spasoja čija je ta devojka, na šta se sredovečni kovač nasmejao, odmahnuo rukom pa rekao: I da ti kažem čija je, Jovane, džaba ti bilo. Koliko sam čuo, već je obećana Stevanu Mariću, notarevom sinu, tako da ti savetujem da je odmah zaboraviš.

– Znaš me, Spasoje, bolje od bilo koga u ovom selu. Ja jesam običan radnik, bez pedigrea, ali nisam od onih koji lako odustaju. Pa šta ako je obećana? Ko kaže da za tog balvana mora i poći? – iskezio se pomalo prkosno.

– Jovo, slušaj me. Ti roditelje nemaš, nemaš ni nasledstva. Go si kô cvonjak. Mladiću, samo malo porazmisli. Njen otac je suvlasnik pivare, zajedno sa onim Petrovićem, znaš o kome pričam. I nijednog od njih ne bije dobar glas. Bahati su, dobrostojeći i može im se sve što požele. Majka joj i nije tako loša žena, ali se ni ona nije udala iz ljubavi, već zarad imetka. Lepo je kad imaš da te ko služi, zar ne? – podrugljivo je odvratio Spasoje.

– Ne znam, Spasoje, niko me nikada nije služio, imam ja dve ruke i noge, bistru glavu i pamet, pa ću sve sam stvoriti… Već sam dovoljno uštedeo…

– Kakva si ti luda momačka glava! Ali moram priznati da imaš hrabrosti. Devojka se zove Darinka Mijić. – Mijić? Onoga Mijića? – Da, onoga Mijića! I da ti na pamet nije palo da učiniš nešto nepromišljeno. Nijedna žena toga nije vredna, a i sam znaš šta bi na kocku stavio i kako bi se to završilo! Ne budali, sinko! Jovan je skrušeno pognuo glavu, gužvajući u rukama mekani radnički kačket. Spasoju je bilo žao, pa mu je položio ruku na rame i obratio se nešto blažim tonom:

– U subotu je igranka u staroj ciglani. Ako si dovoljno uštedeo da sebi kupiš pristojno odelo, a ti idi i probaj da je upoznaš. Samo pripazi da ne zaposedneš kakvu kavgu  jer onda si obrao bostan! Ne moram da ti govorim da će tamo biti njen budući verenik, iako će ona sigurno doći u pratnji majke ili neke tetke. Zato, sinko, pamet u glavu…

Notxor wrote:

pripazi da ne zaposedneš kakvu kavgu

Erős Pista wrote:
Nek crkne Laguna, ukratko.

UPUTSTVO ZA PREDAJU RUKOPISA U IP LAGUNA

1. Zbog sve većeg broja rukopisa koji pristižu u našu redakciju, objavljujemo sledeći pravilnik: Da bi bio zaveden kao pristigao u redakciju i tako se našao u konkurenciji za objavljivanje, potrebno je da rukopis bude poslat ili predat u štampanom formatu na adresu: IP LAGUNA (za urednika domaće proze), Bulevar kralja Aleksandra 62, 11000 Beograd, ili u vidu jednog vord fajla na i-mejl adresu info@laguna.rs. Neće biti razmatrani rukopisi poslati u više fajlova – zasebne fajlove rukopisa uvek je pre slanja neophodno staviti u jedan zajednički.

2. Neophodno je dostaviti potpisanu sledeću izjavu: „Slažem se sa Pravilima za konkurisanje za objavljivanje rukopisa u IP Laguna.“ Osim potpisa, uz izjavu je neophodno priložiti i Jedinstveni maticni broj autora (JMBG).

3. Da bi ušao u konkurenciju za objavljivanje, rukopis mora biti pisan u jednom od sledećih žanrova (po prioritetu): roman i zbirka pripovedaka. IP Laguna pre svega objavljuje originalne, ranije nepublikovane romane koji zadovolje njene koncepcijske i estetske kriterijume. Objavljivanje zbirke priča ili već štampanog romana je moguće samo ukoliko se proceni da bi to nosilo poseban interes.

* Neće biti razmatrani rukopisi ispod 250.000 karaktera dužine.

* Zbog srazmerno velikog broja pesničkih rukopisa koji pristižu u redakciju, napominjemo da ne objavljujemo knjige poezije.

* Zbog srazmerno velikog broja već odbijenih rukopisa kod IP Laguna koji ponovo pristižu u redakciju, napominjemo da takvi rukopisi neće biti ponovo razmatrani za objavljivanje, bez obzira na eventualno unesene izmene u odbijenu verziju.

4. Rukopisi i diskovi se ne vraćaju.

5. Neophodno je da autor uz štampani rukopis odnosno vord-fajl priloži svoju i-mejl adresu kako bi ga operativni urednik najdalje četiri meseca od datuma zavođenja rukopisa kao pristiglog u redakciju, uz kratko obrazloženje obavestio o odluci.

6. Od trenutka u kojem mu je odbijen rukopis, tokom sledećih godinu dana nijedan drugi rukopis koji bi autor u međuvremenu eventualno poslao u IP Laguna, neće biti razmotren za objavljivanje.

Notxor wrote:

Erős Pista wrote:
Nek crkne Laguna, ukratko.

'si video Lagunin upitnik za autore koji se prilaže uz tzv. rukopis*? Ako nađem okačiću.

*paće, pomagaj!

disident wrote:Remember the mesmerizing maps of Eurasia covered with miniature tanks, missile launchers, and troops representing the Soviet military that appeared on American television for congressional debates over Pentagon appropriations? This hyper-militarized USSR, during the troubles of perestroika, did not even attempt to stage a cynical foreign war to rally support for the regime. Remember the uproar over Saddam Hussein’s August 1990 invasion of Kuwait—right amid the Soviet drama—and his feared possession of weapons of mass destruction? Iraq’s capabilities were trivial next to the Soviet Union’s. Remember the decades of cold-war warnings, right through the 1980s, about the danger of a pre-emptive Soviet first strike? Even if Soviet leaders had calculated that they were doomed, they could have wreaked terrifying havoc out of spite, or engaged in blackmail. Remember the celebrated treatises equating the Soviet and Nazi regimes? The Nazi regime, which never acquired atomic weapons, held on to the last drop of blood. Remember the wrath that Franklin Roosevelt incurred for “handing over” Eastern Europe to Stalin at Yalta? Roosevelt had not a single soldier on the ground. Gorbachev had 500,000 troops in Eastern Europe, including 200,000 in Germany after the unification. The Warsaw Pact command and control structure remained operational right through mid-1991.
It was Gorbachev who “handed over” Eastern Europe. Flabbergasted by events, he turned over the jewel in Moscow’s crown, Berlin, which had been paid for with the highest price in lives world history has yet seen, and in return he got some cash and credits, soon to be wasted, as well as empty promises of partnership. At a 1994 ceremony to mark the completion of troop withdrawals, Boris Yeltsin, in a depressed, drunken state, grabbed a baton and started conducting a German orchestra, causing a scandal. How much worse it all might have turned out, if a strong leader and faction of the Moscow elite had shown ruthless determination to uphold the empire, or, even after the situation had ceased to be salvageable, had indulged in malice or lunacy.

Erős Pista wrote:Ali najgore je sto bi moglo da bude kako iz knjige, tako i iz popularne serije, iz novog biskopskog hita ili vec neceg cetvrtog.