šta čitate?

Дисидент, 
На ту тему:

Bid the soldiers shoot,
John Lodwick

Јави ако ти треба у папиру, само треба да је нађем где ми је.
Лик је имао потпуно сулуд ратни пут - почетком рата у Француској легији странаца, заробљен, бежи у Шпанију, враћа се у Енглеску, приступа СБС, заробљен на Кипру, ослобађају га четници, враћа се кући итд.
Био је писац и пре рата, после настрадао у саобраћајци. Описао је пуно ликова и доживљаја

Odavno piše za Novosti

Pazi jutrošnjeg ulova

Sotir wrote:Дисидент, 
На ту тему:

Bid the soldiers shoot,
John Lodwick

Јави ако ти треба у папиру, само треба да је нађем где ми је.
Лик је имао потпуно сулуд ратни пут - почетком рата у Француској легији странаца, заробљен, бежи у Шпанију, враћа се у Енглеску, приступа СБС, заробљен на Кипру, ослобађају га четници, враћа се кући итд.
Био је писац и пре рата, после настрадао у саобраћајци. Описао је пуно ликова и доживљаја

Mora da uvedemo neke notifikacije, pola stvari ne vidim na nekim manjim temama

Moze, ne uspevam da ga nadjem u online izdanju. Steta sto i zbog kovida nema forumskih okupljanja

disident wrote:

Sotir wrote:Дисидент, 
На ту тему:

Bid the soldiers shoot,
John Lodwick

Јави ако ти треба у папиру, само треба да је нађем где ми је.
Лик је имао потпуно сулуд ратни пут - почетком рата у Француској легији странаца, заробљен, бежи у Шпанију, враћа се у Енглеску, приступа СБС, заробљен на Кипру, ослобађају га четници, враћа се кући итд.
Био је писац и пре рата, после настрадао у саобраћајци. Описао је пуно ликова и доживљаја

Mora da uvedemo neke notifikacije, pola stvari ne vidim na nekim manjim temama

Moze, ne uspevam da ga nadjem u online izdanju. Steta sto i zbog kovida nema forumskih okupljanja

+1

fikret selimbašić wrote:Pazi jutrošnjeg ulova

Puno bolje od očekivanog. Preporuka zainteresovanima za temu. Potrudio se Zvonimir, sakupio dokumente i svjedočenja, radio na terenu od Njemačke, preko Francuske i CH pa sve do zujanja po bosanskim selima u potrazi za preživjelim svjedocima i saborcima. Ne romantizira, naprotiv.

Zanimljivo je i da mu se stariji brat pridružio partizanima.

nema kod nje jebanja, samo silovanje bato.

bela maca wrote:nema kod nje jebanja, samo silovanje bato.

Па јел' има коју рецку на кајишу?

Pa bila je silovana, da.

Мислио сам у супротном смеру, ал'... е јебига.

Čito/čuo neko?

viči ako treba preporuka

engleska književnost je najbolja književnost, yeah, i said it.

Au pa šta tebe čeka...čitav univerzum.

Nikako ne propusti Kurta Vonegata, Džona Štajnbeka, Kormaka Mekartija, Dašijela Hameta, Rejmonda Čendlera...Mogao bih ovako da nabrajam do prekosutra. Ali ako ti kažu "za pet dana mreš, možeš jednu knjigu da pročitaš". neka to bude Blood Meridian.

Nemoj da bežiš ni od Džejn Ostin, jako je duhovita.
A kad si već kod Konrada, ako nisi još krenuo sa heart of darkness možda uzmi prvo Lorda Džima
Ako je želiš mogu ti je proslediti, pošto imam želju da se otarasim svih knjiga a nikako da počnem.

bukvalno vas niko nije pitao za preporuke 

ne znam gde si odmah krenuo na konrada. prvo klarisa i tristram sendi pa onda polako...

Nikome ne bih preporučio da krene od Konrada. Preporučio bih prvih 49. Na engleskom. Dobar je to engleski. Kratke rečenice. Baš kako treba.

Preface to
“The First Forty-nine”
 
THE FIRST FOUR STORIES ARE THE LAST ones I have written. The others follow in the order in which they were originally published.

The first one I wrote was “Up in Michigan,” written in Paris in 1921. The last was “Old Man at the Bridge,” cabled from Barcelona in April of 1938.

Beside The Fifth Column, I wrote “The Killers,” “Today Is Friday,” “Ten Indians,” part of The Sun Also Rises and the first third of To Have and Have Not in Madrid. It was always a good place for working. So was Paris, and so were Key West, Florida, in the cool months; the ranch, near Cooke City, Montana; Kansas City; Chicago; Toronto, and Havana, Cuba.

Some other places were not so good but maybe we were not so good when we were in them.

There are many kinds of stories in this book. I hope that you will find some that you like. Reading them over, the ones I liked the best, outside of those that have achieved some notoriety so that school teachers include them in story collections that their pupils have to buy in story courses, and you are always faintly embarrassed to read them and wonder whether you really wrote them or did you maybe hear them somewhere, are “The Short Happy Life of Francis Macomber,” “In Another Country,” “Hills Like White Elephants,” “A Way You’ll Never Be,” “The Snows of Kilimanjaro,” “A Clean, Well-Lighted Place,” and a story called “The Light of the World” which nobody else ever liked. There are some others too. Because if you did not like them you would not publish them.

In going where you have to go, and doing what you have to do, and seeing what you have to see, you dull and blunt the instrument you write with. But I would rather have it bent and dull and know I had to put it on the grindstone again and hammer it into shape and put a whetstone to it, and know that I had something to write about, than to have it bright and shining and nothing to say, or smooth and well-oiled in the closet, but unused.

Now it is necessary to get to the grindstone again. I would like to live long enough to write three more novels and twenty-five more stories. I know some pretty good ones.

 
ERNEST HEMINGWAY
1938