disident wrote: No Country wrote:Па не, ниси ти то баш пажљиво читао. Што не значи да си богзна шта пропустио.
С друге стране, ако неки народ фортају увек на исту фору, с тим да годинама постаје све лакше, т.ј. све је мање отпора - онда и тај народ ваљда сноси некакву одговорност? У крајњој линији, сви смо оно што трпимо.
Mene sad zanima nesto vise zarad misaonog eksperimenta, posto sam te i ja razumeo kao kinder(i ostao duzan odgovor na slicnoj temi) , koji to narodi po tebi su pokazali u istoriji da su otporni na propagandu svoje drzave?
Е браво, ухватио си ме у тракалицу, уз помоћ непостојећег конструкта. Употреба речи “народ” је, и на овај и на онај начин, као дељење нулом, требало би да буде забрањена операција. Није се џаба Жика Павловић ‘ватао за курац.
Дакле можемо да отворимо посебну тему о томе, али теорија каже да тзв. народ, у смислу популације, дели одговорност са политичарима, у оној мери у којој ужива у демократији. Е то, видиш, код нас не важи. Код нас је народ, и то не само српски, одавно постао нешто друго: народ је
наратив. А тај наратив је општи, до мере која је сасвим забрињавајућа. Нема, на прсте једне руке да их избројиш, гласова, “у народу”, који тај наратив доводе у питање. И тако се наратив претвара у мит, а народ дабоме уједињује око истог. Па онда чак и бедастоће ове врсте више не звуче као баш стопроцентна лаж:
Zuper wrote:Ali je lepo videti da sve vise drugova i drugarica na ovome zboristu prihvataju istinu o raspadaju SFRj koju sam davno zborio vode a onda bio prezren.
Tako to ide sa izuzetno pametnim ljudima.
Ево где је гвинт, да спустим карте: јебо тзв. народ, пучину, стоку и остале метафоре за гласаче партије на власти. То је то што је, одувек било и биће, изгледа, још дуго. Оно што мене кара је све већи вакуум, одсуство сваке јерезе, сваког смисленог а
другачијег читања стварности. А то се, видиш, не може баш
сасвим објаснити притиском државе, плитке и дубоке, контролом медија, итд. Не у потпуности. До овог стања ствари се долази само уз личну, и највећим делом својевољну колаборацију управо оних који би морали да буду некакви носиоци алтернативе и слободе.
То збиља нема неке неопозиве везе са притиском, полицијом, политичким насиљем - али има итекакве везе са тим што прича о “народу” и 90-тим никада није испричана, т.ј. што се сам покушај деконструкције мита завршио онако како се завршио. Сада трајемо у лажи, уз све бенефите које то доноси.
Home
No Country
by No Country Thu Aug 15, 2019 1:38 am
