Религија старих Словена / старих Срба или: рехабилитација паганизма

Pa i meni bilo, ali nije taj lik jadan, mislim nije siromašan.

Uskoce, ovo ce ti se svideti:

http://bulevar.b92.net/srpska-posla.php?yyyy=2015&mm=12&dd=07&nav_id=1071701

secate se ovoga?

s


e pa to je taj tast

Astonishing pictures of 21st century pagan ritual garb from all over Europe

http://dangerousminds.net/comments/astonishing_pictures_of_21st_century_pagan_ritual_garb_from_all_over_europe

Uskoce, kupi Danas ako stignes. Ima Colovicev tekst o Vidu, koji ce ti biti zaimljiv (a i uslovno receno, na tvojoj je strani).

William Murderface wrote:Uskoce, kupi Danas ako stignes. Ima Colovicev tekst o Vidu, koji ce ti biti zaimljiv (a i uslovno receno, na tvojoj je strani).

Нашао на интернету: http://www.danas.rs/nedelja.26.html?news_id=344709&title=Izdava%C4%8D+demantuje+glasine+o+njenoj+prevazi%C4%91enosti

У полемици фали нијансираности. Слажем се са тврдњом из текста да књига није превазиђена. Шта више, једна је од најбољих књига о архетипским обрасцима код Срба. Али изостављено је оно најбитније из Павловићевих хипотеза, да ти обрасци понашања (колектива) оживљавају у тренуцима великих друштвених криза, да нису били исти код "пречанских" Срба и код "отоманских" Срба, то показује на многим примерима... рецимо на примеру Обилића који има специфичну форму у традицији једних (класичан доброћудни витез лојалан Лазару) а нешто је сасвим другачије у традицији других (неко ко подрива Лазарев ауторитет) Митолошки обрасци су просто једини начин да се опстане у кризним временима, када елита нема одговоре или је елита из неког разлога нестала из живота народа. Ова три полемичара (укључујући и Басару) су примери хроничног недостатка нијансираности, свако на свој начин. Образовани људи би требало да нађу начин да помогну народу да не дође у стање перманентне кризе, а не да упиру у прстом у "зле" митолошке шеме које прате сваку кризу. (и сваки народ у кризи)

.... једни би хтели Вида да гурну у заборав, да кажу да није ни постојао, други да га прогласе за зло које повремено устаје из тамне прошлости, а трећи интелектуалци, типа Басаре, хтели би да Вида прогласе за народну простоту. Како са таквим људима уопште полемисати? (док сам Павловић у књизи видовдански мит, тј. његову паганску компоненту,  оцењује као нешто врхунско у уметности и култури... а његова критика се односи првенствено на политичке димензије, које су опет везане за кризне ситуације, а не за "редовна" времена)

uskok i ajduk wrote:.... које су опет везане за кризне ситуације, а не за "редовна" времена)

Криза је нешто што наиђе и прође. Код нас редовна времена управо зато проглашавају кризом, да би створили и одржавали илузију да ће то да прође.

Nije Pavlovic, nego Popovic. I ne znam odakle ti ova "hipoteza": "Митолошки обрасци су просто једини начин да се опстане у кризним временима, када елита нема одговоре или је елита из неког разлога нестала из живота народа". 

Popoviceva teza je vrlo drugacija, da elita moze iskoristiti mitoloske obrasce za stetne i opasne politicke svrhe. Naravno da vremena krize mogu da budu katalizator za ovakve pojave, ali to ne znaci da su "mitoloski obrasci jedini nacin da se opstane u kriznim vremenima", odnosno nisi to nasao kod Popovica.

uskok i ajduk wrote:.... једни би хтели Вида да гурну у заборав, да кажу да није ни постојао, други да га прогласе за зло које повремено устаје из тамне прошлости, а трећи интелектуалци, типа Басаре, хтели би да Вида прогласе за народну простоту. Како са таквим људима уопште полемисати? (док сам Павловић у књизи видовдански мит, тј. његову паганску компоненту,  оцењује као нешто врхунско у уметности и култури... а његова критика се односи првенствено на политичке димензије, које су опет везане за кризне ситуације, а не за "редовна" времена)

Ko proglasava Vida za "зло које повремено устаје из тамне прошлости"?
Kao sto si sam primetio, nije uopste problem u Vidu, niti u bilo kom drugom istorijakom sloju jednog mita, problem je upravo ne razumeti ih kao to sto jesu i ne staviti ih u odgovarajuci kontekst. Kad ih kontekstulazujes oni mogu biti i lepi i inspirativni itd, ali su bezopasni. Opasni su samo ako ti kontekati mesaju a ti to ne vidis, pa su ti ratovi devedesetih ponavljanje kosovske bitke, Srebrenica je osveta Turcima, a Seselj je zmaj.

William Murderface wrote:
Popoviceva teza je vrlo drugacija, da elita moze iskoristiti mitoloske obrasce za stetne i opasne politicke svrhe

Поповићева хипотеза је да је рушење државе, уништење управљачког слоја у одсудној бици, а онда дуготрајно ропство, довело до регресије на старије слојеве духовности, односно на племенске облике организовања друштва, што се одразило на будуће концепте државе. (тј. није био план елите да пригрли концепт Слепе Живане и Филипа Вишњића, него се то догодило стихијски, услед тога што није било континуитета у државности, а онда су упоришне тачке биле само те, племенске)

uskok i ajduk wrote: није био план елите да пригрли концепт Слепе Живане и Филипа Вишњића, него се то догодило стихијски, услед тога што није било континуитета у државности, а онда су упоришне тачке биле само те, племенске

Које елите? Свињарских трговаца и шверцера?

Pa nije bilo elite u tom trenutku, to hoće da kaže uskok.

Ali problemi nastaju upravo kad se elita uključi u priču i "regrutuje" mitove za nacionalni projekat.

Uskoče, bi li obnovio ljudske žrtve u sklopu otklona od jevrejske sekte, isterivanja nakaznog simbiotskog nasrtaja na slovenske običaje uz poturanje svetaca umesto bogova i povratka izvornim slovenskim vrednostima?

..... ти би 'тео у гулаг.  

Molotov: Istorijske događaje treba prikazivati osmišljeno i s razumevanjem. Evo na primer, imali smo jedan nemili slučaj s libretom Demijana Bednoga za operu Bogatir. Tamo se Demijan Bedni ismeva nad pokrštavanjem stanovništva u drevnoj Rusiji i to nije pravilan pristup. Hrišćansko pokrštavanje je u tom istorijskom trenutku bila progresivna stvar, pojava koju valja pohvaliti.

Staljin: Mi naravno baš i nismo neki veliki hrišćani, no ne sme se odricati progresivna uloga hrišćanstva u određenom periodu istorije. Za tadašnju rusku državu je ono značilo približavanje Zapadu, a ne orijentaciju na Istok…
Dalje, Staljin iznosi niz primedbi na interpretaciju lika Ivana Groznog i govori o tome da je Maljuta Skuratov bio veliki vojskovođa i o tome kako je on herojski poginuo u bitki za Livoniju.

Razgovor prepričali Ejzenštajn i Čerkasov, a zapisao ga B. N. Agapov.

http://pescanik.net/bog-mu-je-zasmetao/

Ne očekuješ valjda da pristanem na interpretaciju uloge hrišćanstva od strane Staljina? Tu je potreban neko objektivan i nepristrasan, ne može neko ko je mladost proveo učeći za sveštenika te jevrejske sekte da karakteriše njenu ulogu u kvalitativnom smislu. Rusija je tu svašta dobila, i svašta izgubila - pre svega, svoju posebnost i jedinstvenu civilizaciju, što danas tako očajnički želi da bude, naravno neuspešno.

Recimo, mene je svojevremeno poprilično fasciniralo do koje mere se jevrejsko sektaštvo infiltriralo u naš narod. Gomila običaja i verovanja koje sam pripisivao hrišćanoljupstvu su zapravo staroslovenska verovanja i običaji, samo maskirani u kvazihrišćansko ruho - što je još jedan dokaz da je ta tzv. religija lažna, i da je njen tzv. bog plod izmišljotina.

Au, pa ovde imamo ljubitelje Istarhova.
Evo jedan kritički osvrt, čisto da ne bude dosadno.

Koga udaraju Istarhovljevi bogovi?