Кућа духова

bela maca wrote:ja ne zastanem nego se userem od straha kad prolazim pored onog čoveka u izlogu filatelije

Ja uvek pomislim Kostunica

Фотке, браћо, а не приче и линци.

паће wrote:А на самом главном сокаку је овако стајало неколико година...



А зајеб са тим капитализмом је што сад све има власника који ће о томе да брине, нема више алабегове сламе зване друштвена својина, сад ће то домаћински. Те је зграда из, ваљда хиљаду осамсто и неке, на крају била срушена. Јер власници... нису баш начисто који је чији део, за неке са баш не зна ни где су, а да се договоре ко ће да плати поправку и таксу за одобрење од заштите споменика културе итд итд... ма нема теорије.

Сад је ту фина зелена површина, на даљем крају тога је нека кућица у цвећу, то је четвртина плаца која гледа на Гимназијску иза. Ова страна те зелене површине је ограђена истом овом решетком, која је само померена до места где је био зид.

Ни годину касније, то исто је изгледало овако.

Место, година?

Снимљено пре шест година, још је тако стајало и пре три. Врњачка Бања.

Пинова вила, ваљда најчувенија кућа духова у целом граду, са богатом историјом. Ту сам некад ишао на санитарни преглед док сам био профа, а онда је ту нешто отишло у 15:00, неки су ту као упали, па изложили су и пола паркета и део степеништа. Повремено су ту млађи уметници држали изложбе, звало се „музеј деструкције“.

Ово није кућа него мост. Који је остао без реке. Имамо и један други, који је грађен на сувом, лакше је тако, па је онда добио реку под собом.

Извин'те на лошем светлу, ово је снимљено пет минута пре кише.

Кад сам био клинац, ту је била скела, чак имам и фотке како смо прелазили њом, мада 400м узводно има други мост. Ту је близу пијаца, па је било разлога да се направи пешачки мост, оригинална нова конструкција.
Тај део реке је криваја, обилази око целе МЗ Мала Америка, кривина је доста зајебана и ометала је речни саобраћај. Те су онда направили друмски мост, тамо где река скреће и после се враћа, па испод тог моста прокопали ново корито, и сад је било добро за бродове. Међутим, у оној криваји је био недовољан проток... Пробали су то да измуљавају, држао сам час у учионици са погледом на реку баш кад је то чудо пролазило, базд неописив.
И не вреди, за пола године опет се наталожи. И онда неки месни политичар реши да себи дигне споменик тако што ће ту старачу да подели на три језера. Око 1985. то и ураде, направе четири превлаке, и пешачки мост се нађе баш над другом.

Ево мало бољег снимка Пинове виле, четири године пре оног али сам имао времена: