Vučićeva Srbija

šta kad prođe?

Prajd

Američka privredna komora pošalje dopis Vučiću i njegovim trabantima od ministara, on pozove svoju drugaricu Jasminu Vasović predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i naredi šta da rade i banke nastave da pljačkaju.

Vrhovni kasacioni sud je vrh kriminala u ovoj državi!

Bitange! pic.twitter.com/Pf8XBvx30R

— Nikola Lakic (@NikolaLaki3) September 19, 2021

bankama su nepotpuni zakoni ovo dozvoljavali da rade davno pre vučića, zato su i počele to da koriste te rupe i nedorečenosti još 2004-2005, kada su ponovo masovno oživeli krediti. osnovna greška je što u startu nije regulisano da sve moguće troškove, naknade i sl, banka uračuna u kamatnu stopu i kroz nju ih i obračuna. otud su iskočile naknade za obradu, naknade za godišnje administriranje kredita, troškovi knjiženja i ostale gluposti. mnogo veći prekršaji, koji su za mnogo veće novčane iznose oštećivali klijente, su bila nepoštovanja ugovorom predviđenih usklađivanja varijabilnih delova kamate sa promenama vrednosti euribora i libora, na tromesečnom ili šestomesečnom nivou, tu se radilo o stotinama i hiljadama eur/chf na štetu klijenata. svako ko je tužio je bez ikakvih problema dobijao sporove i novac, mnoge banke i lizing kuće su prihvatale i vansudsko poravnanje. a ovo tumačenje da banka može da naplati sve što klijentu predoči u ponudi i prikazu uslova kredita, i ovaj to prihvati, tu nema baš ništa sporno.

Srbija, kolonija sviju.

Видети како иде стамбени кредит код америчких банака. Све преписано оданде, а додатна поглавља не знам ко је писао, после нисам пратио.

Пази кад имаш учешће мање од 20% онда мораш да платиш осигурање кредита које ти практично удвостучи рату. Ако немаш, биће скупље.

pa ništa ovde nije izmišljeno, već uglavnom prepisano spolja

a kamata za delove kredite koje je odobravala ta nackorp za osiguranje kredita je bila 0-0,1%, to je bilo oko 20% ukupnog kredita mislim.

ljude su najviše ugrobarili indeksirani krediti u stranim valutama, a plate u dinarima, neko će reći ali ne menja se kurs, međutim cene svega skaču, a plata ostaje ista.

problem su krediti, omogućuju ljudima da žive u iluziji sve dok ne bude kasno za revoluciju

i tako iz generacije u generaciju

naročito ovde, gde ljudi nisu imali nikakvo iskustvo života opterećenog otplatom ozbiljnijeg kredita. plan kako da se potroši razrađen to tančina, a kako da se vraća ne postoji.

Негде сам чуо да су на Западу чак и кметови узимали кредит на 15% камате, још док је је било феудализма.
Узимао се кредит и пре индустријске револуције, а и онда га је требало враћати.

Turul madár wrote:bankama su nepotpuni zakoni ovo dozvoljavali da rade davno pre vučića, zato su i počele to da koriste te rupe i nedorečenosti još 2004-2005, kada su ponovo masovno oživeli krediti. osnovna greška je što u startu nije regulisano da sve moguće troškove, naknade i sl, banka uračuna u kamatnu stopu i kroz nju ih i obračuna. otud su iskočile naknade za obradu, naknade za godišnje administriranje kredita, troškovi knjiženja i ostale gluposti. mnogo veći prekršaji, koji su za mnogo veće novčane iznose oštećivali klijente, su bila nepoštovanja ugovorom predviđenih usklađivanja varijabilnih delova kamate sa promenama vrednosti euribora i libora, na tromesečnom ili šestomesečnom nivou, tu se radilo o stotinama i hiljadama eur/chf na štetu klijenata. svako ko je tužio je bez ikakvih problema dobijao sporove i novac, mnoge banke i lizing kuće su prihvatale i vansudsko poravnanje. a ovo tumačenje da banka može da naplati sve što klijentu predoči u ponudi i prikazu uslova kredita, i ovaj to prihvati, tu nema baš ništa sporno.

Наравно да све што банка напише у уговору не може да буде "нема баш ништа спорно". 
Код мене су написали да се камата одређује сходно пословној политици банке, кад сам питао шта је то, одговорили су либор. ОК.
А онда су три године касније кад је либор пао за 2 посто у пар месеци подигли каматну стопу за 2 посто.
Све као по уговору, али супротно Закону о облигационим односима где не може једна страна сама да мења уговор.
Чиста пљачка, у стотинама милиона евра.

Тако је исто и за трошкове обраде кредита. Не може неком за исти посао да се наплати већа цена него другоме.

kažem to za libor i euribor i neusklađivanje je bilo debelo kršenje ugovora, i još od 2010 su počele da sevaju ozbiljne tužbe i presude, doduše više su to štetu naplaćivala pravna lica, jer je kod njih uglavnom praćeno bolje šta se dešava sa otplatom. kod nas ljudi prepuste slučaju i samo gledaju da ostave na računu za ratu. sve su to dečije bolesti i danak neiskustvu sa lopovskim bankama i mafijaškom državom. a to što se tiče troškova, bukvalno za svaki kredit mogu da imaju drugačiju tarifu, kao za različite vrste računa, ili različite kartice. poenta je ako se to klijentu predoči, onda mogu i da naplaćuju

Не можеш за исти посао да неком наплатиш 300, а неком 2.000 евра.
Због тога су се и жалили, и због чега је прво донесена одлука у корист клијената.

То што пише свашта у уговорима а држава толерише крађу годинама је друга ствар.

Банка може да за различите кредите да да различите камате, то је њихово право.
Али ово јесте проблем.

ne znam kako misliš da država toleriše krađu, kada to po zakonu nije bilo zabranjeno. druga je stvar kada banka počne da izmišlja troškove koji nisu predočeni i navedeni u ugovoru. a da za isti proizvod naplaćuju različite troškove ili tarife, to je ako se sećam isto bilo zabranjivano, pre svega kad su banke npr svojim zaposlenim za iste kredite davale manje kamatne stope.

Turul madár wrote:ne znam kako misliš da država toleriše krađu, kada to po zakonu nije bilo zabranjeno. 

Наравно да је било, Закон о облигационим односима је тад важио. Треба ли да ти шаљем пресуду да видиш тачно на шта се позива?

Turul madár wrote:a da za isti proizvod naplaćuju različite troškove ili tarife, to je ako se sećam isto bilo zabranjivano, pre svega kad su banke npr svojim zaposlenim za iste kredite davale manje kamatne stope.

Овај део мислим да није споран. Доста фирми своје производе даје запосленима по нижој тарифи, што не би и банке?

zakoni o obligacionim odnosima postoje svuda, pa svuda banke naplaćuju i troškove odobrenja, i troškove obrade, i troškove osiguranja kredita, odnosno ne naplaćuju sve svaki traj trošak, već po svojim procenama i procedurama. sudske prakse praktično nije bilo po takvim sporovima, pa je na početku u vojvodini recimo više bilo presuda u korist klijenata, a u srbiji posebno niže dole u korist banaka, tako da pitanje je i kuda bi odvelo dalje vođenje sporova i donošenje većeg broja presuda. 

ovaj deo za davanje istog proizvoda po povlašćenim uslovima, je bankama bilo zabranjeno. doduše onda oni promene ime tog kredita, pa ga nazovu vip kredit i sl, i onda opet guraju tako.

Одлука по којој су банке саме подигле каматну стопу као што сам горе описао је супротно по закону о облигационим односима и једноставно речено је чиста пљачка.

promena kamate je drugo, uslovi izmene kamate se moraju takođe regulisati ugovorom

ЗОО наводи да стране морају да се договоре међусобно уговором, или одреде трећу страну која ће да то регулише (либор нпр).

Овде то није био случај, а држава је година толерисала пљачку од преко десет милиона евра годишње.

Елем, наплата трошкова обраде кредита у типским уговорима који су за све исти.
Ти потпишеш један уговор, а ја други. Теби наплате за исти посао 300, мени 1000 евра. То је врло спорно.

pa kažem ti, to za neusklađivanje sa liborom su ljudi i firme naplaćivali po stotine i hiljade evra, bilo je i vansudskih poravnanja mnogo jer su tu banke gubile sporove 1/1. 

sa druge strane, postojali su i postoje i dalje krediti sa fiksnom kamatnom stopom, gde je kamatna stopa inicijalno nešto veća, ali nema trzavica i mogućih izmena u toku otplate. 

to za troškove ne znam detalje, ali su verovatno u pitanju stambeni krediti, možda je razlika da li su osigurani ili ne, da li preko nkosk ili samo preko banke i sl.

Turul madár wrote:zakoni o obligacionim odnosima postoje svuda, pa svuda banke naplaćuju i troškove odobrenja, i troškove obrade, i troškove osiguranja kredita, odnosno ne naplaćuju sve svaki traj trošak, već po svojim procenama i procedurama. sudske prakse praktično nije bilo po takvim sporovima, pa je na početku u vojvodini recimo više bilo presuda u korist klijenata, a u srbiji posebno niže dole u korist banaka, tako da pitanje je i kuda bi odvelo dalje vođenje sporova i donošenje većeg broja presuda.

Да није и судство за исти производ наплаћивало различито?