Serije kao takve

Ма ајте молим вас, ко би још гледао слона у сред собе.

buffalo bill wrote:Sad videh da Pink pušta seriju "Jugoslovenka" i da je hronološki smeštena u period 1916-1921. To me je podsetilo na stvar koju sam ranije primetio a to je da je period i etos SFRJ potpuno odsutan iz domaće kinematografije verovatno 20+ godina (poslednje čega sam mogao da se setim je Lajanje na zvezde, a i tad je tu bila samo tanka podloga). Nikakva tematizacija, period, vreme, dinamika, ništa, potpuno odsustvo kao okvira radnje. Nije da pomno pratim domaću kinematografiju i možda ima primera za suprotno ali sam prilično siguran da sam u pravu. Za međuratni period ima oho-ho, od Mir-Jam do Montevidea.

Ima ono što je kao Montevideo, samo sa košarkašima.  Plavi voz takođe. Nisam gledao nijedan, pa ne mogu da sudim.


Ima tu i lenjosti, i materijalnih uslova, i politike...

Ma Montevideo je o SFRJ, samo se pravi da nije, odnosni izmesta nostalgiju za SFRJ na raniki i bezbedniji period. Ali to nije contra ovoga sto je napisao BB, pre mu govori u prilog.

Ima kod Hrvata onaj "Crno bijeli svijet".

jel gleda neko Pose?

Pose spotlights the legends, icons and ferocious house mothers of New York’s underground ball culture, a movement that first gained notice in the 1980s.


pogledao sam pola prve sezone (ima 8 epizoda) i svidja mi se, mada ne bih bas znao da kazem zasto.

Ja sam u jednoj knjizi za engleski za vikend našla tekst o nekoj seriji i izjave ljudi (u stvari žena) koje su je pravile, o tome kako im se ne sviđaju dotadašnje policijske serije, čak ni žica, sa znakom uzvičnika i da su htele da naprave nešto drugačije
serija se zove scott and bailey i pogledala sam 4 epizode do sad i sviđa mi se. nije fokus na slučajevima, iako su i oni zanimljivi.
glavna glumica je glumila u džentlmen džeku pa sam onda na pola jednostavno prebacila i gledala džentlmen džek
preporuka za obe

Летећи Полип wrote:


Tevtoburška šuma!!! Kvintilije Vare, đe su mi legije! 









Biće sranje 100%.

Охохо!
Почео сам да гледам прву епизоду.
Ово није америчко срање, него немачка серија са немачким и италијанским глумцима. Варвари говоре немачки, римљани стварно говоре латински, и све римљанске фаце изледају и понашају се као сицилијански мафијаши

Видећемо шта ће се даље догађати, али није лоше за сада.

Nije sranje kao HBO Rome, a kad kažem sranje mislim jedna od najboljih serija svih vremena?

Мислим да је ХБО-ва серија ипак недостижна. Ово је значајно скромнији подухват. Јефтинији, примитвинији и простији, сведенији али самим тим и простији за извођење. Б-серија.

Мени се допада, али ја нисам нешто посебно захтеван и није ми ово прва таква немачка исторјиска мини-серија са форматом од сат времена и једном или две сезоне.

Čuj prodao si mi je za minut, čim si napisao da govore na latinskom.

Završio Better Call Saul, meni to 1 isti univerzum s Breaking Bad. Onda El Camino, glavni dojam kako su se podgojili ona 2, Jesse i Todd.   Onda pogledao prvu epizodu Wire. Nije mi legao dokumentaristički pristup. Želim bizarne likove, dramaturške obrate, umjetnički prikaz, a ne da gledam tuđu muku, ko da mi nije dosta moje. Tako da sam prešao na Fargo, ima bizarnih, ima dramaturgije, ma i leteći tanjur. Samo treća sezona negledljiva. Nakon toga True Detective, vrlo zadovoljan. Prihvatio upozorenje da gledam samo prvu sezonu. Sad počeo House of Cards, može, može.

Gledaj bre i True Det 02, nemoj da te lože da je loš, ima jebote Colina Farrella i jebački OST.

Usvaja se!

E, da, kod BCS nisam znao da nije gotovo. Čekam rasplet u posljednje 3 epizode, prođe jedna, ništa. Prođe druga, ništa. Pa šta je ovo, mislim, sad će nagurati sve u posljednju. Prođe 20 minuta posljednje epizode, nema raspleta. A, nisu čista posla. Poslije se obavijestim da sam bio neobaviješten.

:ljaksofon:

Ako baš hoćeš bizarne likove i nešto novo, nešto divlje, nešto što vole mladi, gledaj Fleabag i Sex Education.

Gledam Bureau des légendes prvi put sad...
C'est drôle parce que c'est vrai, lol.

Ja gledao pola prve sezone i nekako se nisam naterao da gledam do kraja. Zadnja francuska koju sam odgledao celu je Baron Noir.

Ok su Varvari, ali ništa posebno. "Rim" i "Ja, Klaudije" su i dalje taj kao neki vrhunac.


Mislim, antika mi je beskrajno interesantna tema, ali ono što imamo priliku da gledamo jednostavno nije to to. Mi ne gledamo antiku, mi gledamo Šekspirovo, vikinško viđenje antike - britanske plemiće u togama. Aman, Grci i Rimljani su mediteranci - temperamentni, maštoviti, brbljivi, ljudi magijskog realizma... Oni su zapravo mnogo bliži nama nego zapadnjacima. Moje mišljenje je da bi prosečnom Srbinu Ilijada, ili Satirikon, ili neka Terencijeva komedija bili kudikamo razumljiviji nego zapadni klasici.




Time rečeno, debeli Latin je znao šta radi...

https://www.vox.com/culture/2020/11/3/21548254/west-wing-electoral-college-map-vinick-santos-bartlet-ritchie


Za Bafalo bila, a i za ostale ko voli.

Летећи Полип wrote:Ok su Varvari, ali ništa posebno. "Rim" i "Ja, Klaudije" su i dalje taj kao neki vrhunac.


Mislim, antika mi je beskrajno interesantna tema, ali ono što imamo priliku da gledamo jednostavno nije to to. Mi ne gledamo antiku, mi gledamo Šekspirovo, vikinško viđenje antike - britanske plemiće u togama. Aman, Grci i Rimljani su mediteranci - temperamentni, maštoviti, brbljivi, ljudi magijskog realizma... Oni su zapravo mnogo bliži nama nego zapadnjacima. Moje mišljenje je da bi prosečnom Srbinu Ilijada, ili Satirikon, ili neka Terencijeva komedija bili kudikamo razumljiviji nego zapadni klasici.




Time rečeno, debeli Latin je znao šta radi...

Recimo da se ne slažem sa time da bi nam ljudi antike u bilo čemu bili bliski. Imam osećaj da bi nam bili dalji - po životnoj filozofiji, odnosu prema ličnoj etici, prema bolesti i smrti, po svemu što shvatamo kao supstancu življenja - od vanzemaljaca sa Alfe Kentauri i da to važi za sve narode antike.  Smrt Katona Mlađeg, koji je sebi čupao creva da bi sprečio lekara da ga spase, je jedan od primera za to. Njemu je država bila sve, ona je bila puni produžetak njegovog ja, on nije sebe mogao da pojmi izvan odnosa sa republikom. Ne znam da li bilo koji autor u našem vremenu može da dočara tu vrstu etosa koja je životinjska u svom fanatizmu, koja ne razmišlja o sebi kao izdvojenom entitetu u odnosu na predmet identifikacije. Mislim da su ljudi antike  brže donosili odluke od nas, da su im misli bile kraće, jednostavnije, sa više fokusa, da bi mi njihovo ponašanje percipirali kao laserski izoštrenu odlučnost koja se za tili čas pretvara u nepojamnu surovost i prema sebi i prema drugima. Povremeno pokušavam da zamislim to, da osmislim kako bih to preneo na papir, i jednostavno ne mogu, teško mi je to i ovde da izrazim, a kamoli da preselim u dijalog ili tok misli..

Мислим да су нам Римаљни много сличнији него што мислимо, уклопили бисмо се у њихово друштво али би постојали одређени антрополошки шокови.
Римљани су били екстремно прагматични и рационални чак и за данашње појмове.
Наравно, имали су тешке ћорсокаке.

Римљани су веровали у ауспиције, гледање у црева животиња како би се открила предвидела будућност. Они нису ”веровали” у данашњем смислу речи, то је била наука за њих, поносили су се научним методом гледања у утробе патака. Имали су школу за понтифе, где су обучавали врховне свештенике - гледаче, после чега би понтифи ишли у колегијум.
Они су знали у ауспиције.

Спартанци су бацали децу низ литице јер су тако научени, и нису доводили тај обичај у питање деценијама.

Катон Млађи је екстрем чак и за њихове појмове, члан конзервативне сенаторске елите који је обучаван и индоктринисан од малена у конзервативним назорима.

Kad smo već kod Katona Mlađeg, meni je upravo taj intiman odnos između Cezara i njegovih rivala jedna od stvari koju vidim kao blisku nama. Na Zapadu u politici dominira taj neki pravednički zeal, a protivnicima se daje neko ratničko poštovanje. Ovde se rivali ne poštuju, ali se vole. Ima taj neki homoerotski momenat, neka strast koje na Zapadu nema.

Нисам сагласан са таквим виђењем.

Период краљевства и ране републике има ту ноту колегијалности и израза љубави према политичким противницима.

Са доласком Цезара то се мења. Грађански рат је неумитан. Оптимати и популари/популисти се мрзе између себе до изнемоглости, макар Цезар лично познавао и једне и друге. Цезарева милост према оптиматима је последица тога да их је лично знао, са некима је ишао у кампање по Галији, друговали су, јели и пили заједно годинама.

Током гушења Катилинине завере, извршава се смртна казна над римским грађанима, што је до тада било невиђено. Проскрипција је легална похара и пљачка, отима се немилице од активних сенаторских породица, затиру се поједина имена.

Популисти желе хлеба и игара, имају иза себе прото-радничке (занатлијске) и сељачке масе, израњављену војску.
Војска служи ропски 20 година у нади да ће на крају свога пута добити парче земље и шансу да заснује породицу.
Легионарима је било забрањено да се жене. Питање је и да ли би могли да се ожене све и да хоће.

Такво стање ствари је доста модерно. Није то племенско већ политичко друштво. То је много ближе нашем поимању.

Ama dobro to, politika je u suštini svugde ista. Pričamo o svetopogledu, o kulturi, o osećanjima. 


Time rečeno ( a sam si tražio), Cezar je formalno bio optimat. Optimati su bili partija gomile - klijenata i gradske sirotinje. Populari su bili partija "srednje klase" - sitnih zanatlija i seljaka. Optimati nude hleba i igara, dok populari traže redistribuciju javne zemlje radi stvaranja nove srednje klase, koja u to vreme nestaje. Ni Cezar, niti bilo ko iz tog perioda se ne bi mogao nazvati populistom u modernom smislu te reči. Takve retorike tada nema. Doduše, politička podela na optimate i populare u vreme Cezara praktično gubi na značaju, a građanski rat koji sledi je u suštini rat između aristokratije i njihovih vojski. Stanovništvo se u suštini ne meša, osim što želi da se sa ratom prestane. Primeti da je to vreme krvavog obračuna sa međusobnim pristalicama iz redova elita, ali da haranja gradova i pljačkanja sela praktično nema. Nešto što u kasnijim unutrašnjim sukobima postaje norma.


Što se tiče vojske. Niko tu ne služi vojsku da bi dobio parče zemlje i sa ženom gajio pšenicu. Vojska je bila put u rentijersku klasu. Odeš u pohod u Galiju, osvojite je i otmete neku zemlju od lokalnih domorodaca. Na kraju karijere dobijaš parče te zemlje i iznajmljuješ je tim istim domorocima. Ti ne šljakaš. Ti blejiš u nekom novoosnovanom gradu i živiš od rente.