Crna Gora

Ono što smo gledali na Cetinju je otpor instituciji koja negira osnovno ljudsko pravo da se nacionalno izjašnjavaš kako se osećaš.https://t.co/URs538I7T1

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) September 7, 2021

Notxor wrote:Mislim da gospođa laže jer je 30 tableta dozvoljeno za obične lekove, a ne za kontrolisane lekove.
Dakle, žena je bez recepta sa kutijom benzosa ušla u Srbiju sa namerom da tu ostane par dana. Hit.
Inače, u CG je nemoguće bez recepta kupiti lekove, za npr. pritisak u tzv. državnoj apoteci.
I u privatnoj traže zdravstvenu knjižicu, ali prodaju i bez nje.

UNOS/IZNOS LEKOVA

1. Koliko lekova mogu uneti/izneti iz zemlje?

- Kao deo ličnog prtljaga putnik može unositi/iznositi lekove za ličnu upotrebu, kao i lekove za svog kućnog ljubimca koji putuje s njim i to u količini koja je neophodna za uobičajenu terapiju u količini koja ne može biti veća od šestomesečne potrebe u toku kalendarske godine, a zavisno od prirode i dužine bolesti, koju ima on ili kućni ljubimac kog vodi sa sobom.

2. Šta mi je potrebno od dokumentacije kao dokaz da su lekovi za moju ličnu upotrebu?

- To zavisi od količine i vrste lekova koju nosite sa sobom.

Ukoliko se radi o većoj količini potrebnoj za sprovođenje uobičajne terapije tokom više meseci boravka dužni ste da carinskom službeniku pokažete na uvid odobrenje nadležnog ministarstva (koje se izdaje na osnovu mišljenja izabranog lekara) za unošenje, odnosno iznošenje lekova za lične potrebe.

Ako se pak radi o leku za ličnu upotrebu, u količini koja nije veća od količine koja Vam je potrebna za 15 dana, prethodno navedeno pravilo se ne primenjuje.

3. Da li se to odnosi i na slučaj kada za ličnu upotrebu koristim lekove koji sadrže psihoaktivne supstance?

- Ne, jer ukoliko unosite/iznosite lekove za uobičajenu terapiju, koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance dužni ste da na zahtev carinskog službenika pokažete dokaz o neophodnosti korišćenja takve vrste lekova u svrhu terapije (mišljenje lekara, odnosno lekarski recept) ako je njihova količina veća od jednog pakovanja koje sadrži najviše do 30 pojedinačnih doza.

4. Koliko lekova mogu da unesem/iznesem ukoliko je reč o lekovima za decu?

- Ukoliko unosite, odnosno iznosite lek za potrebe maloletnih članova porodice, takođe morate priložiti dokaz o neophodnosti korišćenja lekova u svrhu terapije (mišljenje lekara, odnosno lekarski recept) ako je njihova količina veća od jednog pakovanja koje sadrži najviše do 30 pojedinačnih doza.

5. Da li putem pošte mogu iz inostranstva da poručim lekove za ličnu upotrebu?

- Lekovi se ne mogu u Republiku Srbiju poručivati putem pošte. Možete ih poručiti samo preko ovlašćenog distributera lekova.

6. Bavim se istraživačkim radom i za potrebe istraživanja na kome radim u saradnji sa medicinskom ustanovom iz Srbije bih sa sobom poneo određenu količinu preparata koji nije moguće nabaviti u vašoj zemlji, pa me interesuje na koji način mogu legalno da ga prenesem preko granice?

- Ako je količina koju planirate da ponesete veća od one koja bi Vam za ličnu upotrebu bila potrebna za 15 dana, onda ne možete ni da je nosite u putničkom prometu, već može biti poslata i primljena u redovnom carinskom postupku (uključujući i sve kurirske službe), uz obavezu primaoca (medicinske ustanove u kojoj ćete sprovoditi istraživanje) da pribavi dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Del Cap wrote:

Ono što smo gledali na Cetinju je otpor instituciji koja negira osnovno ljudsko pravo da se nacionalno izjašnjavaš kako se osećaš.https://t.co/URs538I7T1

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) September 7, 2021

U konačnici, ovde postoji problem skrivene pozicije.

Kako pravoslavlje ima snažnu modernu tradiciju etnofiletizma, načelni zahtev da Crnogorci imaju svoju (nacionalnu) crkvu nije van pameti. Logika postojanja dve države i dve nacije uglavnom vuče u tom smeru. Ali, to zahteva kako klasičnu politiku tako i rešavanje kanonskih sporova i to je sve dug i slabo izvestan put. Ko voli nek izvoli, nek se recimo obrati Vaseljenskoj patrijaršiji, oh, wait...

Potpuno je besmisleno očekivati da SPC napusti svoje istorijske stečene pozicije zbog klero-nacionalizma koji joj je stran.

I najvažnije, ljudi koji zagovaraju to - a načelno mogu i njihova je stvar šta žele - treba da prigrle sve aspekte svog klero-nacionalizma. Dakle, ništa "građansko društvo", ništa "sekularizam", nego CG mantija, državna crkva, zidanje novih crkava (jer stare imaju vlasnika, titulara, korisnike itd), full monty. 

Ali, to ne žele jer nije probitačno u širem kontekstu, nego bi da se to nekako samo od sebe promuva i da neko drugi (Srbi) sami odrade posao za plezir tuđeg im nacionalizma.

Del Cap wrote:

Ono što smo gledali na Cetinju je otpor instituciji koja negira osnovno ljudsko pravo da se nacionalno izjašnjavaš kako se osećaš.https://t.co/URs538I7T1

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) September 7, 2021

U konačnici, ovde postoji problem skrivene pozicije.

Kako pravoslavlje ima snažnu modernu tradiciju etnofiletizma, načelni zahtev da Crnogorci imaju svoju (nacionalnu) crkvu nije van pameti. Logika postojanja dve države i dve nacije uglavnom vuče u tom smeru. Ali, to zahteva kako klasičnu politiku tako i rešavanje kanonskih sporova i to je sve dug i slabo izvestan put. Ko voli nek izvoli, nek se recimo obrati Vaseljenskoj patrijaršiji, oh, wait...

Potpuno je besmisleno očekivati da SPC napusti svoje istorijske stečene pozicije zbog klero-nacionalizma koji joj je stran.

I najvažnije, ljudi koji zagovaraju to - a načelno mogu i njihova je stvar šta žele - treba da prigrle sve aspekte svog klero-nacionalizma. Dakle, ništa "građansko društvo", ništa "sekularizam", nego CG mantija, državna crkva, zidanje novih crkava (jer stare imaju vlasnika, titulara, korisnike itd), full monty. 

Ali, to ne žele jer nije probitačno u širem kontekstu, nego bi da se to nekako samo od sebe promuva i da neko drugi (Srbi) sami odrade posao za plezir tuđeg im nacionalizma.

Janko Suvar wrote:Jel "CPC" ima nekakav liturgijski zivot? Mislim jel imaju neke hramove, svestenike, jel drži neko bogosluženja?

Mór Thököly wrote:

Del Cap wrote:

Ono što smo gledali na Cetinju je otpor instituciji koja negira osnovno ljudsko pravo da se nacionalno izjašnjavaš kako se osećaš.https://t.co/URs538I7T1

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) September 7, 2021

U konačnici, ovde postoji problem skrivene pozicije.

Kako pravoslavlje ima snažnu modernu tradiciju etnofiletizma, načelni zahtev da Crnogorci imaju svoju (nacionalnu) crkvu nije van pameti. Logika postojanja dve države i dve nacije uglavnom vuče u tom smeru. Ali, to zahteva kako klasičnu politiku tako i rešavanje kanonskih sporova i to je sve dug i slabo izvestan put. Ko voli nek izvoli, nek se recimo obrati Vaseljenskoj patrijaršiji, oh, wait...

Potpuno je besmisleno očekivati da SPC napusti svoje istorijske stečene pozicije zbog klero-nacionalizma koji joj je stran.

I najvažnije, ljudi koji zagovaraju to - a načelno mogu i njihova je stvar šta žele - treba da prigrle sve aspekte svog klero-nacionalizma. Dakle, ništa "građansko društvo", ništa "sekularizam", nego CG mantija, državna crkva, zidanje novih crkava (jer stare imaju vlasnika, titulara, korisnike itd), full monty. 

Ali, to ne žele jer nije probitačno u širem kontekstu, nego bi da se to nekako samo od sebe promuva i da neko drugi (Srbi) sami odrade posao za plezir tuđeg im nacionalizma.

Ali prica je sledeca - te crkve su otete Crnoj Gori. To je besmislen argument (sve i da jesu) jer kako Republika Srbija nije nikakav pravni naslednik Kraljevine Srbije, tako ni Crna Gora nije nikakav pravni naslednik Kraljevine Crne Gore. Te zgrade imaju svog vlasnika, i to je cak potvrdila Djukanoviceva vlast.

I zato na Zapadu njih, i apelase, ne razumeju bas najbolje. Jer ono sto se trazi je suzbijanje slobode veroispovesti i dovodjenje u pitanje privatne svojine, sto su jedne od vrednosti na kojima taj isti Zapad pociva. U glavi nekog Amerikanca ili Engleza sa tim nema zajebancije. Ukoliko bi se imovinsko-pravni odnosi, kao i obaveznost ispovedanja u ovoj ili onoj crkvi utvrdjivali po nekakvom istorijskom pravu - u, wow, pa svet bi se raspao, bukvalno.

 Главно гласило режима Мила Ђукановића "Побједа" на насловној страни свог портала поред чланака са насловима: "Хиротонија силом на срамоту", "Никада у хришћанству није овако устоличен митрополит (има ли веће бизарности него рећи да је слобода вјероисповијести СПЦ угрожена у Црној Гори)", "Белведер (као и увијек, Цетиње је град из којег настаје Црна Гора)"; преноси и чланак "Вучићев позив промијенио све" (предсједник Србије пресудно утицао да у посљедњи час буде промијењена одлука о отказивању устоличења").
У чланку Миловог гласила који се тиче председника Србије стоји: "Više izvora Pobjede je saopštilo da je Vučić nakon što je oko 23 sata obaviješten da je dogovoreno otkazivanje ustoličenja, telefonskim pozivima Porfirija, ali i lidera Demokratskog fronta izdejstvovao da se odluka promijeni. Vučić je prvo pozvao Porfirija, a potom i kroz komunikaciju sa liderom Demokratskog fronta Andrijom Mandićem suštinski spriječio otkazivanje ustoličenja – tvrde izvori Pobjede. Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede, Krivokapić je takođe popuštio pod pritiscima Demokratskog fronta, čiji lider Mandić je prijetio rušenjem Vlade."
Прво, ово је беспрецедентна реклама за Александра Вучића и Андрију Мандића, не за ДФ у целини јер се Милан Кнежевић не спомиње, тиме што се они проглашавају одговорним за успешно устоличење митрополита Јоаникија, упркос патријарху и премијеру Кривокапићу; друго, патријарх Порфирије се приказује као бескичмењак и слабић кога Вучић треба да зивка телефоном ноћу како би се усудио да испуни своју дужност и оде на Цетиње; треће, Здравко Кривокапић се приказује као главни кривац за све.
Ово је истоветни наратив који су прве лансирале Вучићеве "Вечерње новости" касно увече 4. септембра преносећи циљане дезинформације да је устоличење на Цетињу отказано (овај лажни чланак још увек се налази на сајту Вечерњих новости да служи на срамоту "новинара" који су га написали): "Према нашим информацијама, патријарх Порфирије и нови митрополит подлегли су притисцима премијера Црне Горе Здравка Кривокапића и потреседника владе Дритана Абазовића". Исту подметачину је касније пренео фантомски Танјуг, који се као и Милова "Побједа" позвао не неименоване изворе.
У својој јучерашњој тиради у којој се дотакао тема од Крста Зрнова до Ђиласа, Вучић је на "Првој" недвосмислено објаснио ко је извор дезинформација пуштених у Вучићеве медије: "Informacije srpskih medija su bile tačne. Ustoličenje nije trebalo da se održi na Cetinju. Sinoć kasno je odluka promenjena. Čestitam i crkvi na istrajnosti i Krivokapiću jer je sproveo odluku i omogućio ustoličenje mitropolita na Cetinju." То јест, извор је Вучићев кабинет, који је на све могуће начине покушао да спречи устоличење на Цетињу, не би ли тако била изазвана нова криза Владе Црне Горе. Зато "Новости" не смеју да са сајта скину лажну новост, јер је председник рекао да има да стоји тамо до судњег дана (у српској деспотији председникова воља је једини закон).
Вучићеве тврдње демантоване су не само наводима Здравка Кривокапића, који је изјавио да одлуке о отказивању устоличења није било (чему не морамо да верујемо, јер је реч једног премијера против исказа једног председника), већ и патријарховим речима, као реакцијом на лажне вести "Вечерњих новости" и жив клан - недоклан Танјуга: "Зачудило ме је што су поједини медији вечерас објавили да сам одустао од устоличења у Цетињском манастиру. Ради се о ноторној неистини и дезинформацији". Патријарх је фејк њуз Вучићевих медија доживео као атак на себе, зато је и рекао да је зачуђен оптужбама да је он, лично одустао од устоличења, такође је тиме развејао приче о било каквој одлуци о одустајању, јер одлука није одлука, ако није коначна.
Из свега наведеног назире се одређени образац - прво, Вучићеви и Ђукановићеви медији пласирају истоветне наративе; друго, Вучић и његови сарадници су незадовољни патријархом Порфиријем, који је свим неверним Томама доказао директно да није "Вучићев патријарх"; треће, Вучић пре свега игра на Нову српску демократију, а Милан Кнежевић је скрајнут (фракационаштво је стари модел контроле партије још од Лењина); четврто, главна мета Вучића и Ђукановића је Здравко Кривокапић, свака Влада без њега на месту премијера ја прихватљива.
P.S. Наратив који се пласира, "један Вучићев позив мења све", је резервни наратив, вађење кестења из ватре, док је очекивани наратив био "издајник Здравко Кривокапић и криптоусташка црногорска Влада забранили устоличење на Цетињу" (наслов у Вучићевом таблоидном порталу "Борба" у Црној Гори те ноћи је гласио "Кривокапић издао Цркву, нема устоличења на Цетињу, Влада мора пасти"). Када се Влада Црне Горе показала као успешна, онда се њен успех мора присвојити и приписати Вучићу и његовом млађем партнеру Мандићу. Нови наратив је слаб и бушан, али бољи заиста не постоји, као и увек - свака част Вучићевом маркетиншком тиму, увек на висини задатка.

среда, 08. септембар 2021.

Александар Ђокић: Како су се на истом наративу нашле "Вечерње новости" и "Побједа"

INICIJATIVA ZA SMJENU MILA ĐUKANOVIĆA
Svi poslanički klubovi iz vlasti podržali inicijativu

Sve članice vladajuće koalicije u Crnoj Gori načelno su podržale inicijativu za smenu predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, koju je uputila Socijalistička narodna partija (SNP)SNP je poslaničkim klubovima Demokratski front – NSD, DNP, UCG, RP, Demokrate – Demos – „Mir je naša nacija“, Demokratski front– Pokret za promjene (PzP) i „Crno na bijelo“ uputila predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore Milo Đukanović povredio Ustav, piše Dan. U obrazloženju inicijative SNP-a navodi se da je 28. avgusta na Cetinju predsednik Đukanović izjavio kako nije pametno insistirati na ustoličenju mitropolita na Cetinju, već da to treba uraditi u nekom od drugih hramova, uz poruku da će tamo biti većinska Crna Gora i braniti dostojanstvo države.

„Ovakvim postupanjem predsednik je izvršio grubu povredu člana 14 Ustava Crne Gore, koji propisuje da su verske zajednice odvojene od države, kao i da su verske zajednice ravnopravne i slobodne u vršenju verskih obreda i verskih poslova. Takođe je prekoračio okvir nadležnosti predsednika propisane članom 95 Ustava Crne Gore“, piše u inicijativi SNP-a.„Postavlja se pitanje da li je pozivajući na sukobe na dan ustoličenja mitropolita na Cetinju i najavljivanjem svog prisustva tom događaju na direktan i grub način povredio Ustav Crne Gore, između ostalog i u delu članova broj 6, 7, 8 i 14“, predočeno je u inicijativi.

Predsjednik kluba poslanika DF Slaven Radunović saopštio je da će potpisati tu inicijativu.„Naravno da ćemo potpisati. To se ne dovodi u pitanje“, kazao je Radunović. Predsednik kluba poslanika „Crno na bijelo“ Miloš Konatar kazao je da su i oni za ovu inicijativu jer je u izazovnim danima, u kojima se podstiču podele među građanima, zadatak predsednika svih građana bio da tenzije smiruje, a ne da doliva ulje na vatru.„Đukanović je ne samo tim povodom, nego i svim svojim dosadašnjim delovanjem u proteklih 30 godina na političkoj sceni zaslužio opoziv iz političkog života Crne Gore. Inicijativa kolega iz SNP i njeno obrazloženje nisu sporni i svakako da će imati podršku našeg poslaničkog kluba. Ta inicijativa je ranije dolazila i od nekih drugih kolega iz opozicije, ali ono što jeste problem jesu reforme koje nisu okončane u Ustavnom sudu, koji je krajnja instanca za razrešavanje predsednika države“, istakao je Konatar.

Predsednik kluba poslanika PzP Branko Radulović rekao je da su već potpisali ovu inicijativu. Poslanik Demokratske Crne Gore Dragan Krapović kazao je da će potpisati inicijativu za pokretanje smene predsjednika države Mila Đukanovića. On smatra da ta inicijativa treba da bude dopunjena događajima i izjavama sa Cetinja, ili da se podnese i druga inicijativa.„Đukanović je prekršio član 161 Krivičnog zakonika Crne Gore organizujući i pozivajući na sprečavanje verskog obreda, što je operativno u delo sprovodio njegov savetnik za bezbednost Veselin Veljović. Svi ovi događaji i izjave su se desili nakon što je SNP podneo inicijativu za smenu Đukanovića. Bez obzira što je jedna inicijativa već podneta, valjda nije zabranjeno da eventualno bude i druga“, rekao je Krapović.

Po Ustavu Crne Gore, mandat predsednika te države prestaje istekom vremena na koje je biran, ostavkom, ako je trajno sprečen da vrši dužnost predsednika ili razrešenjem. Proceduru razrešenja šefa države zbog kršenja Ustava može pokrenuti Skupština, na predlog najmanje 25 poslanika, ali Ustavni sud utvrđuje da li je bilo kršenja. Predlog za pokretanje postupka Skupština dostavlja predsedniku Crne Gore na izjašnjenje.Odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja Skupštini i predsedniku Crne Gore. Skupština može razrešiti predsednika države kada Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav.