Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

Danas sam ponovo posle toliko godina ponovo uzivao gledajuci Das Boot. I skapirao sam veoma interesantnu vezu - kapetan podmornice, Jürgen Prochnow, je igrao i u Dune iz 1984. i to vojvodu Leta Atreida. Sve drugo u stranu, imati ovakvog velicanstvenog majstora glume kao vodju jedne od najvaznijih imperijalnih kuca, spram onog degenerik-pilota iz groznih Star Wars filmova koje niko ne zeli da gleda...

Inace, igrao je i u Judge Dredd uz 1 Stalonea

Превртех неки дан „Хотел нова ружа“. Уф... то као СФ осим што није. Јесте по Гибсону, јесте да треба ући у то ментално стање да би могла да се прати динамика радње... али јеботе каква мелодрама, цео филм је буквално њих троје, па нека су и баш тих троје, и нека је Кристофер Волкен маестрално одрадио улогу, јебо СФ филм у ком нема ама ниједног СФ артефакта осим самог хотела, који је вероватно већ постојао у рлу, па да не бројим ни то.

Што се тиче избора еротске глумице за улогу високоразредне сексуалне раднице, боље је на том послу изгледала Стоја у Ерделезију. И рекао бих и да је боље глумила, што је тамо било логично, на делу је био закон искључења трећег (tertium non datur).

tu igra yoshitaka amano?

Да, колико видим. Мада, вазда неоштар и као из чуварске камере, ухођен итд. Реч није рекао.

pa on strip crtac.

forumu je poznato da sam se pripremao s tim da mi se asteroid citi (2023) vesa andersona svidi, ali nisam ocekivao da ce da me dirne u srce kao coveka.

vec sam pisao da meni svetovi vesa andersona prilicno strani i dobrim delom odbojni i da mi pomaze kad mi ih priblizi praveci film o svojoj praksi. jer ako gledam film vesa andersona koji je, ne znam, o porodici, bez komentara, izgubljen sam i ponekad zgadjen.

asteroid siti je film mu je naj-meta i rekao bih najmanje elegantan. ali za moj ukus najemotivniji i verovatno najsmesniji. deo filma koji je u boji je vrh. volim kada radi sa plavom i zutom. 



i znam da su barbi i openhajmer 2 jedina filma na svetu, ali ovo je zaista sinteza ta 2 planetarna hita.

svideo joj se ali rekao bih nista vise od toga. na mene ostavio jaci utisak

„Метрополис“ Фрица Ланга. Кад сам га прошли пут гледао, ваљда 2009., Нетфликс је имао само Мерилов^РЖ двд са неком претходном верзијом, иако је ова већ била урађена. Ово што сам сад нашао траје добра два ипо сата, рестаурисано је максимално.

На страну све ружне навике које је донела глума за неми филм (млатарање рукама, севање очима, успорено грчење шака, контрастна шминка на свима), па и штогод глуп сиже, ово је величанствено. Ускоро ће сто година откако је ово урађено, и виђе врага како је СФ могао да се направи и без рачунара... ма без ичега. Од технике су имали картон, четку, тестеру, сказаљке и сијалице, и од тога су направили овакав шињел, из кога је после изашло неколико стотина филмова.

Један од оних које треба гледати сваких неколико година.

Skoro sam gledao M. Zapanjujući film, takođe rodonačelnik žanra, a i poprilično više od toga.

Соларис ака Сољарис, Тарковског, не знам који већ пут. И сваки пут ме убије у појам како ту нема ниједне сувишне секунде, иако је све као јако развучено.

То је после користио Линч, у Твин Пиксу 2017. Оно кад разговарају он и Ферер, и један нешто каже и остане десет секунди да зури у овог другог, стоји кадар. А гледалац има форе да размисли, ваљда. С тим што Тарковски има причу и иза приче, док Линч мисли да је довољно пола приче и низ догађаја, а гледалац нека допише остатак по своме.

Додатно позитивно бројање је дизајн саме станице. Она кармин бордо позадина у ходницима, и обичан глачани алуминијум на већини осталог, одлично изгледа и данас. Да видим неког да сад има муда да направи амбијент са таквим бојама.

Нису ми јасни главни глумци. Банионис и Бондарчукова углавном глуме гљиве, он има мањи асортиман фаца него кад од Џемса Кана одузмеш све фаце Бастера Китона. Његов домет је што се у пола сцена презнојава, и говори у пола гласа. Она још и некако, ту и тамо избије нешто из ње, ал' танко је то. Буквално су бољи сви остали.

Бесконачни, 2021. Занимљива прича, варијација на све генетски специјалне мањине које преживљавају као тајна друштва - од Хајнлајновог Метузалема до, шгјз, „Јунака“. Овог пута, то је њих отприлике 500 који се не ресетују при реинкарнацији.
То онда значи да у сваком наредном животу не крећу баш од нуле, него са свим знањима од пре, и шта то онда повлачи за собом. Ту се они некако поделе на тзв вернике, који би да то што јесу употребе на ползу васколиког човечанства, и нихилисте, којима је доста бесконачности и о'д'умру, ал' пошто су лично бесмртни, онда дај да немају у шта да се оваплоте, па 1 од њих смисли паклену направу да побије ланчано све што троши ДНК, те да мору беда учине крај.
То је оквир, а радња је достојна Џемса Бонда, Измењеног угљеника и још неких добрих акционих ствари, то је низ макљажа, јурњава, техничких зврчки, напуштених складишта и хај тек јазбина, све јако фино урађено, а ни глумци нису лоши. Нису баш ни прва лига, али бар имају добре текстове.
Главна рупа у тексту је Престолозбацивач (Dethroner), пушка која ем убије ем лансира направу која дигитализује ум и не да му да пређе у следеће тело но га смести на чип... Океј, нек је и тако, али како се онда тај снимак ослобађа уништавањем чипа експлозијом, то већ не знам којом теоријом мисле да објасне. Свеједно, добра забава, добра пуцачина, а и осећај уже банде која се свуда препознаје је доста добро дочаран. Десетак добрих досетки у дијалогу, спречених клишеа и општих места, мало ли је.

Postoje filmovi koje treba uništavati, sve kopije spaliti. Recimo Šabrolov La rupture (1970).

Posle sam pustio Cleo od 5 do 7, da malo properem oči i mozak.

beatakeshi wrote:Postoje filmovi koje treba uništavati, sve kopije spaliti. Recimo Šabrolov La rupture (1970).

E, taj nisam gledao. Sinopsis me odbija. Ima Šabrol fejlove. Ali mnogo je čovek i radio, pa je mnogo i fejlao.


Btw, pucajte, ali meni je Cleo precijenjena.

Meni je Cleo otkrovenje, nije Kinoteka to imala pa sam tek kasnije nabasao na nju.
Da, Šabrol ima preko 50 filmova.

Btw, najgori Šabrolov film (so far, for me):

Koji su ti najbolji? (spremam se da malo obnavljam gradivo)

Doduše, ovo je krajnje lična (moja) lista. Neka zvanična, opšta bi uključivala najpre one njegove psiho trilere iz 60/70ih - Le Boucher, Les Biches, Que la bete... Ali meni je taj njegov period, iako interesantnan, pomalo precenjen.


Za one koji dosad nisu gledali Šabrola - dobar je on. Najpristupačniji od novotalasdžija, sa pitkim, zabavnim trilerčićima. Što opet ne znači da njegovi filmovi nisu inteligentni. Šabrol je jedan od najboljih psihologa među redateljima. Svaki njegov film je psiho-portret u galeriji patologije buržoaskog života.

Sta fali, mozda je prica zanimljiva, vidim da se radi o Oklahoma indijanc...


Mozda covek misli da je doslo vreme takvih filmova, pa samim tim i njegovo vreme jer je ceo zivot hteo da pravi mamutske filmove, sada kada su se ljudi privikli da neku smisleniju radnju traze u serijama i mini-serijama, umesto u filmovima, do te mere da propaganda vise ne pomaze.