Peščanik

Pa ima ta stara podela na antropološki optimizam (recimo, linija od fra revolucije pa naovamo u svojim brojnim granama) i pesimizam (berkovski konzervativizam itd).

Meni je zadržavanje na takvom opisu ustava (zapravo cele ideološke linije od početka 60ih), kao trenda antropološkog optimizma, pomalo bezobalno, i too generous. Kao neka blazirana pohvala etici "dobrih namera".

beatakeshi wrote:Jedno neuobičajeno mišljenje
https://pescanik.net/poslednji-jugoslovenski-ustav-velika-povelja-antropoloskog-optimizma/

Odlican clanak koji i previse fino (pa i beatakeshi kace „neuobicajen“ a ne „dobar", jer sluti oluju) postavlja upit zasto se drmusao camac jos i pre Osme sednice. Da, Ustav iz 1974. je po kafanama i memljivim hodnicima u Francuskoj 7 pre svega antisrpski i simbol raspa(r)cavanja Srbije a niko vise ne pominje one reci koje su skandal: „...zasnovana na vlasti radnicke klase“ (pa neka je i pod avangardnom ulogom SKJ). Govori S. Milosevica posle Osme sednice (i oko, pre i posle Gorbacovljeve posete) upadljivo su iyostavljali rec „samoupravljanje“. Imam utisak da je samo meni to bolo uci i paralo usi. Umesto samoupravljanja je pominjana „sloboda“. Kao da smo u ratu za nezavisnost. Samoupravljanje je posebna prica, pomeni to i odmah te zaspu govancima u stilu borokratija i zamajavanje i propastj sistema se vidi kroz besmislen jezik i to. Ali ovaj clanak podseca (iako se vidi da nema koga da podseti) na potencijal tog Ustava. Ja da am radnik, pa ne znam koliko mi sve bilo birokratizovano na radnickim savetima i sve to, nikada se nebih odrekla da u Ustavu pise da sam na vlasti. Pa i poslednja recenica Programa SKJ ga iskupljuje, program kao spisak lepih zelja ali i sve one sifrovane partijske sastanke. Jer sve dok pise to sto je pisalo tada, u Ustavu (a ja dodajem i u Programu), postojala je mogucnost da se to ostvari. Kao sto Comski govori, „menja se polako, od sezdesetih su pokreti malo uzdrmali korporativni um...“. Ovaj clanak (uzaludno) podseca na to, a vidi se plasnja od optuzaba za jugonostalgiju i titoljublje, jer ovde je izgleda doslo poshljenje vrijeme, da je kao u hrvatskoj, biti Jugosloven gore od toga da si jugocetnik ili shooki. Tako i reakcije nektivnog uglja (prepoznajem filbijev rukopis) i Del kapa pokauju ajd i bedu fulbrajtvostine novije generacije: zapljuni Tileta i SFRJ kao sifru da si nas. To mu dodje kao ubacivanje jevrejskog narativa u svaku prozu, da se umilis kome treba (i s ovime bi se jedino rasejan otvoreno saglasio i razumeo). Ovaj clanak je izvanredan, za 7 kopalja nadmasuje ona sranja Branka Milanovica, mucenog „analiticara“, koji npr. uporeduje Spaniju i SFRJ, pa zakljuucje da je razlog raspada SFRJ multinacionalnost. Ala je otkrio Ameriku. To je kao da odes u teretanu pa dizes cackalice, jedno 15.000 puta, umesto tegova. Takvim tricarijama se zabavljaju danasnji analiticari, kojima je u pelenama 1975. godinu dana posle donosenja Ustava „bilo jasno kuda sve to vodi“... Covek je bice simbola, njega vodi ideja vodilja, zastava, ideal, nekakav cilj ispod duge, ono sto danasnji mudraci tipa filbija sve srozavaju na profit i ne moze sut s rogatim. Otud evrokomunizam, otud Berlinguer, otud Mitreran simbolicki pripsutio Marseove komunjare u vladu (iako je znao da ce oni ubzro otici), otud partijska vrhuska ustaje i aplaudira Aliji Sirotanovicu na kongresu SKJ 1982. otud i slike Ce Gevare na majicama, pusti sad „nije se kupao, pusio tompus, sjebô poljoprivredu" /ko je nama sjebô reke i turio ih u cevi?“, simbol ne pita za fakat, on je prazna ljustura u koju se metne svasta. Kada pripadnik svedske tajne sluzbe nosi majicu sa likom Ce Gevare, ne trebaju mu Misa Brkic ili filbi da mu istorijski i ekonomski objasnjavaju Gevarinu losu ekonomsku politiku. Ovo je samo forum, ne pisem naucni rad sa fusnotama, pa sam preskocila mnoge module ovde, kako su cak i SAD postovale neke postulate Nesvrstanih, kako je doslo do toga da se razmontiraju mehanizmi socijalne zastite koje su uveli socijaldemokrati u nekim zapadnim zemljama i kud su se deli profesionalizam u novinarstvu i minimalac u sindikalnim ugovorima. Mentalitet koji je omogucio one prevare u Vol stritu. I na kraju kud je nestao onaj ideal o lekovitim dejstvima trzista posle pada Berlinskog zida. Pa je ne samo u Srbiji vec i u drugim bivsim istocnim zemljama sef fabrike (nj. v. "investitor") sve i svja. Ali clanak ako nista drugo ukazuje da je cela srpska jogurt pomama za „Srbijom ne vise iz tri dela vec celom“ odraz nacionalistickog resantimana a ne neka pravnoteorijska kritika ustavnog teksta. U toj omrazi na Ustav '74, nema nicega u korist pojedinca. Sve je samo jedna vecna diferencijacija.