Beograd

Jagodina: Otvoren spomen park posvećen Blagoju Jovoviću i Gavrilu Principu

Predsednik grupe građana BUNT – Prava Jagodina, Dušan Marković zajedno sa svojim saradnicima otvorio je danas u naselju Strelšte Spomen park posvećen Gavrilu Principu i Blagoju Jovoviću.

Piše: Danas Online 23. avgusta 2020. 23.15

Foto:BUNT

„Otkrivanjem ovih spomen znamenja je dokaz da Strelište, Jagodina ali i Srbija pamti svoje heroje. Blagoje Jovović nije samo osvetnik Jasenovačkih mučenika on je deo jedne slobodarske i prave Srbije, iste one za koju se borio i Gavrilo Princip.

Ta slobodna i prava Srbija koja povezuje Principa i Jovovića, danas povezuje i nas sa njima. Mi se danas sećamo Jasenovačkih žrtva, a to do pre neku godinu nije bilo slučaj za Jagodinu, Pomoravlje i Srbiju da se slučajno ne zamerimo našim komšijama.

Došlo je vreme da se tih Jasenovačikh mučenika uvek setimo i da ih na svakom mestu pominjemo, a mi vam danas obećavamo da će naša organizacija podići spomenik Jasenovačkim mučenicima isto kao što smo to učinili podizanjem spomenika žrtvama revolucionarnog terora u porti Pokrova Presvete Bogorodice na Strelištu.“ izjavio je Marković.

Marković je u svom govoru obećao da će organizacija u narednih dva meseca krenuti u realizaciju drugog po redu predizbornog obećanja datog meštanima Strelišta, a to je sređivanje stepeništa i vidikovca koje spaja ovo naselje, sa naseljem Budžino brdo.“

beatakeshi wrote:Kusta i Biki u istom stroju...
Život je čudo, a smrt nije biciklo.

beatakeshi wrote:Krećemo u borbu za preporod srpskog sela, uništenog grada i turle kooalicije Jedinstvene Srbije i Srpske napredne stranke.

Bokan wrote:ОВДАШЊА "КУЛТУРНА ЈАВНОСТ" ДЕФИНИТИВНО НИЈЕ СРПСКА, НИ ПРЕМА СРПСТВУ ДОБРОНАМЕРНА

Они владају, њихова је последња, у њиховим рукама су апсолутно све културне институције у Србији (са изузетком Матице Српске, Задужбине Милоша Црњанског и још пар оваквих, ретких контра-примера). И кад пропусте понешто кроз своје ситне мреже и цедиљке, онда је то на нивоу милостиње и деловања ”по кључу” (као када се плански пропушта понешто из сфере националних и сексуалних мањина).

Срби су постали мањина у сопственој земљи, одавно још, и то тако траје - са важним изузецима на које ваља стално указивати и на њих обраћати пажњу.

Тако смо добили и добре вести о постављању достојно великог и одлично занатски урађеног споменика Стефану Немањи у центру Београда, на простору (”Савског...”, некада ”Вилсоновог трга”) који тек треба да добије своје достојанство и право место у модерној српској престоници.
Коначно је Београд добио један важан споменик који није тек тако ћушнут у неки неприметни ћошак крај кога равнодушно промичу пролазници.
После бизарне ”Куће цвећа”, бронзаног Кидрича (одлично урађеног, талентом Коке Јанковића) и безличног Ивана Милутиновића, гологузог ”Весника победе” и безруког деспота Стефана Лазаревића (на Калемегдану), послератни Београд добија нешто што ће бити симболични почетак нове епохе нашег главног града. Коначно!

После толико ропског трпљења идеолошког и сваковрсног иживљавања бахатих окупатора српског Београда, дошао је и тај дан када ”империја узвраћа ударац”, а Србија (уз помоћ руске браће) добија:
1) величанствени споменик оснивачу светородне династије Немањића и, одмах затим,
2) сасвим довршени златоткани храм (сав у мозаику) посвећен Светом Сави.

Богу хвала, поново ће Београд почети да буде српски, ма шта говориле ситне душе из нашег сокака (разних профила, али исте малограђанско-снобовске, љуткасте природе)!
И овај велики средњовековни војсковођа и владар ће заувек подсећати Београђане где то живе, али и све посетиоце нашег главног града где су дошли.

Након што су безлична робна кућа (”Београђанка”) и помпезни персијски споменик ”Незнаном јунаку” променили урбани профил престонице, сада су њихову улогу преузела двојица Немањића, светитељи, отац и син.

Високи споменик оцу и још виши храм посвећен сину доминираће ведутом Београда који заслужује то светло име.
У овом пејзажу ћемо од сада гледати у ДВА ВИСИНСКА (и физички и духовно, и архитектонски и суштински) АКЦЕНТА унутрашњег бића града својевремено посвећеног Пресветој Богородици.

Када се измакнемо од свакидашњих јадиковки и злобног скичања са антисрпских медијских појила, видећемо колико је све ово важно. И по нас све корисно.

Добили смо нешто због чега би Тито одмах поново умро када би био жив. Нешто што нас (полако, али сигурно) враћа себи самима, на давно напуштени Српски Пут.

паће wrote:Зашто каже "српски" а мисли "под управом пустињске секте"?