Seljački restorani

паће wrote:
Писало је гулаш и било урађено скроз као гулаш. Чак се ни не сећам да ли смо добили резанце та тране, јер су имали одличан леба, таман су пустили тог дана туру од новог пекара.

Е лоше се сећам, проверио са госпојом. Писало је паприкаш, мени је личило на гулаш јер је било толико меса и оног густог између, а мало нокли.

U prvoj emisiji na oko 30 minutu jedu kod Bosanca na špicu Ade, jel bio neko skorije. Davno sam bio ima sigurno 15 godina, zanima me našta to liči sada...

Bio sam letos. Bukvalno najbolja pržena riba koju sam probao u Beogradu, sveža, spremljena majstorski, jednostavno i slasno, uz proste priloge - dobar krompir sa blitvom i tako to. Vina ima, u rasponu od Rubin rozea do Orfelina, meni dovoljno za takvo mesto. Malo su povećali račun ali sam to ignorisao - veće društvo, nisam želeo da ulazim u priče tog tipa. Ambijent je klasičan brlog, sa kombinacijom studenata, sredovečnih hedonista i sumnjivih likova alaskog tipa, onih što pecaju dinamitom.  Ortak je posle bio ponovo i Drago se svađao sa ženom pola sata oko otvarača za vino.

E da, čorba je klasična iz srbijanskog sliva Dunava i Save - malo ljuća, od dosta vrsta ribe. Pohvala za papriku, očigledno je bez peteljke, dobro selekcionisana. Nisam ostao mnogo paf jer su me razmazili Bačvani sa fiš paprikašima, ali je dobra.

Ići ću ponovo kad bude moglo napolju da se sedi i budnije ću motriti na ceh. Nije mesto za neiskusne.

Mora da se zove unapred, ne prima sa ulice.

Upravo to je bila moja zamerka koje sam se kasnije prisetio, lakoća na plajvazu kojim se računa ili što bi rekao moj ortak koji ima splav par stotina metara uzvodno s kojim sam tamo visio - "navuko se Bosanac na lovu". Ali to je postalo opšte mesto na Savi i Dunavu, mislim da su jedina 2 mesta gde me nisu opaučili ili barem nisam primetio na kraju Dunavski Alasi i Rista Ćiku Ćiku na Savi kod Surčina. 

Nego me ove scene u kojima se vidi ova pržena ikra rajcaju, malo mi se smučilo da jedem isto. Ova tanušna i loše skuvana (razdvojena voda, paprika i ruba) čorba na većini mesta, to više ne mogu ni da vidim, pogotovo otkako sam prošle nedelje u napadu hipoglikemije seo u lokal na Zemunskoj pijaci gde je nekada bio Rusmir i dobio čorbu kakvu volim, tešku, masnu, dobro ukuvanu, začinjenu, sa ostacima masnih komada nekog soma i šarana. Nije bilo mesa ali je sve to na kraju bilo dobro za 250 dinara. Kad me u Ribnjaku opauče sa 300 din za neku ofarbanu bezukusnu vodicu u koju moraš da suneš kašiku paprike i/ili sirćeta da bi bila jestiva.... zato sam se i prešaltovao na Alase 100m niže a dugo ih nisam voleo.

Rešio sam da kupim talandaru, u ovim jesenjim danima na moru sam počeo da pržim ribu i gle čuda navukao sam na nešto što uglavnom nisam jeo ceo život. Ali i dole ima ribe koja se slično ponaša kao kada komade soma ubaciš u vrelo ulje - tipa mesa od velike raže ili morske mačke (male ajkulice), i jedno i drugo ti ribar prodaje očišćeno, ostaje samo da je otapkaš papirnom servijetom i uvaljaš u brašno. Pržio sam čak i sa brašnom od leblebije jer drugo nisam imao u kući i nema nikakve veze, dobro je. Nisu mi slike pri ruci.

Nisi probao na masti? Mi uvek tako spremamo ribu

pa brate odakle mi mast na ostrvu? prvu kačicu masti kada sam odneo sa prvim glinenim sačem da ga podmažem pre prve upotrebe okupilo se selo da gleda kakav je to sneg koji će da se pretvori u ulje kad se zagreje.

ovde sam jeo naravno, mada ne bih to smatrao ultimatumom za dobru prženu ribu. poslednji put su mi to poslužili u onoj prevari na kraj sveta u koviljskom dunavcu, ne bih komentarisao

Pardon, prebacio sam se s ostrva, pisao si o ovdasnjim porcijama i mislio da se spremas ovde da peces

Meni je kao i pretpostavljam svima ovde talandara vezana za roštiljanje u prirodi, ovde mi je dvorište iza zgrade isuviše bedno i za sač a kamoli za talandaru. Kad nam 2x godišnje padne klapna, raspalimo roštilj, nadimimo 4 okolne zgrade, svi zamandale prozore i navuku zavese i jebu nam sve po spisku dok se mi oblaporišemo pijani i naduvani ko prasići. Talandaru ću na ostrvo da nosim, mada tu imam razne neke nedoumice oko pogona i tako to. Plin ima najviše smisla iako mi se konceptualno ne sviđa, na drvo ću da zaginem dok to naložim i ugrejem kako treba, minijaturna raketna peć za talandaru mi se čini kao too much ado about nothing za tako trivijalnu stvar. Blah...

Cumur I bob da te vidi.

Edit.
Uh nije resetka vec talandara . Nista cumur. Plin napolju

+1 za ćumur + šamot za rocket stove ili bar da nasloniš talandaru

Talandara i ćumur - nisam probao. Uvek sam radio sa otvorenom vatrom i nikad mi nije trebalo puno drveta. Podrazumeva se da je talandara od gusa. Postupak mi je takav da prvo naložim snažnu vatru, da se talandara u potpunosti zagreje. Potom pustim da se vatra gotovo ugasi i talandara malo ohladi, ali ispod još ima malih plamenova ili snažnog žara. Toplotu u talandari održavam dodavanjem malih komada drveta koji odmah planu. Iznenađujuće malo drveta je potrebno kada se radi na ovaj način, ali talandara mora biti na nekakvoj ploči - kamen, beton ili cigla.

Ćumur je drvo. Samo kažem.

Otvoren plamen vs. užareno ugljevlje - na to mislim. Verujem da talandari treba otvoren plamen za optimalan rad.

Cousin Billy wrote:Otvoren plamen vs. užareno ugljevlje - na to mislim. Verujem da talandari treba otvoren plamen za optimalan rad.

Naravno, granje pokraj vode ili u šumi, građevinski otpad na gradilištu, plin đe god hoćeš...

nisam radio ali ono što sam gledao i ja tako mislim, da mora otvoren plamen. da se ne zajebavamo, talandara je varijanta voka i tu mora da gori nešto, drvo ili gas. 

imam odlično iskustvo u slanoj klimi sa glinenim posudama pa ću vrv da uzmem glinenu tanjiraču, ovakvu, mada imam rezerve prema glini u ovakvoj upotrebi, ne ide mi sa agresivnim prženjem

ovaj kancerogeni uvod mi je glavni razlog za no no za metal

edit / auuuu koja antireklama

pa ne radi se to svakodnevno...ako dobijem rak od desetak omazivanja godišnje, e vala i neka ga dobijem, pre ću dobiti od ovog vazduha ovde.

Da, metalna bi samo korodirala pored mora. ilI da bude nauljena stalno ko puška što je smor (pranje, uljenje). A ovaj gar pre ubije nego LDL

Moja "pomoćna zgrada" je na, ne više od 10m nadmorske visine, a nisam primetio da mi je Kikinda livnica tiganj korodirao. Pored mora buđ je veći problem nego rđa.

Videću kad odem dole u februaru ali ni meni do sada posuđe od tuča nije korodiralo, na uzorku od no name tiganja kupljenog na zrenjaninskom buvljaku za 150 kinti u zahrđalom stanju, i 2 nove sprave sa Gazprom letošnje akcije - grill ploče i voka. Ali jest malo veća jebada, peri bez deterdženta, suši, nauljuj. Brže to ide sa glinom, ako se naštrokavi uzmeš šmirgl papir i za 2 minuta gotovo. Samo treba da se dobro osuši i to je sve.

Nego pazite ovo, da sam danas umro ne bi znao da riba može da se čisti bor mašinom

uvek možeš bolje da opereš nešto što ne upija, samo ako te ne mrzi

ja lepo metal operem žičanom četkom sa nekim detergentom i isperem, posle toga zagrejem, nauljim i prebrišem

beli papir uvek ostane skoro beo, ali to uradim za svaki slučaj

glede tanjirače, my 50 cents:

recimo, ja sam od onih koji ispod tanjirače koriste isključivo dobar žar i najviše volim da je od ćumura, zapravo od onih ćumur - briketa. temperatura je jaka i konzistentna, ali bez plamena. predhodno naložim drva, stavim tanjiraču da se ugreje, sklonim (i čistim ako treba) , pa dodam brikete i vratim tanjiraču. pošto moja nema nogare, jačinu vatre podešavam podizanjem i spuštanjem (izvadim ili dodam ciglu ispod ručica). tako izbegavam svaku improvizaciju i nepreciznost oko temperature, kao i paljenje okolne masnoće, dimljenje, itd...

što se tiče kancerogenosti, tanjiraču na početku sezone uglavnom dobro ožuljam čeličnom četkom, pa operem, namažem masnoćom, zatim jako ugrejem na vatri, skinem masnoću (koja bude crno - braon), prebrišem, nenesem novi tanak sloj masti i kad on izgori  i tanjirača postane sjajna, dalje se ponaša kao teflon. ne lepi, ne dimi, ne ostavlja garež. ako se koristi bar jednom mesečno, nema potrebe ponavljati. kad završim sa pečenjem, očistim je dok je topla, namastim i čuvam u papirnom džaku. nekako kontam da nema više štete nego na roštilju - a sad jebiga ako ćemo da se odreknemo otvorene vatre.

takođe, ja tanjiraču baš i ne koristim kao wok, i retko pržim u njoj. više mi je kao grill ploča, za meso i ribu, to je dodatni razlog što pazim sa vatrom, posebno kod ribe

https://www.kupujemprodajem.com/dvoriste-i-basta/rostilji-sacevi-i-kotlici/raketna-pec-sa-prohromskom-tanjiracom-talandarom/oglas/128828867?filter_id=1593588964

ovo deluje kao dobro rešenje, manja raketna peć gabarita taman za talandaru plus inox
sad cena, ne znam, mada toliko sada traže za bolji roštilj.

evo ima i sa gvozdenom talandarom ko voli da peče ko na teflonu...

https://www.kupujemprodajem.com/dvoriste-i-basta/rostilji-sacevi-i-kotlici/raketna-pec-sa-talandarom-hit-u-ponudi/oglas/128708908?filter_id=1593588964