EKSKLUZIVNO Kokoškov za 24sedam: Srbija nije bila spremna za kvalifikacije, ne treba da huškamo decu jednu na druge!
07.07.2021
https://24sedam.rs/sport/ekskluzivno-srbija-nije-bila-spremna-za-kvalifikacije-ne-treba-da-huskamo-decu-jedne-na-druge/
15:12
9
Autor: Pavle Knežević
Kokoškov za 24sedam prvi put o razlozima poraza, kritikama u javnosti i svom viđenju budućnosti srpske košarke
Igor Kokoškov 24sedam/Goran Sivački
Srpska košarka pretrpela je težak udarac kada se nije plasirala na Olimpijske igre. U danima posle poraza u nedeljnom finalu od Italije, javilo se mnogo košarkaških radnika, ali i navijača sa svojim mišljenjem i objašnjenjem.
Neki su kritikovali, neki su se trudili da daju logična objašnjenja, ali najviše ljudi je kritikovalo. Sve. Od igrača, preko saveza, do selektora Igor Kokoškova, koji se posebno našao na udaru zbog izjave “nema drame” nakon utakmice.
Ali, ne samo to, ljudima je smetao njegov tajm-aut, njegovo emotivno stanje tokom meča (barem javno prikazano), a on sam nije dobio priliku da bilo šta kaže od toga.
Razlog su kovid protokoli. Kratka konferencija za novinare sa samo dva pitanja. Ipak, selektor nije želeo da ostane nedorečen, već je u ekskluzivnom intervjuu za 24sedam otkrio baš sve što se dešavalo tokom ovih kvalifikacija. Ali i pre njih, pa i posle njih.
PROČITAJTE JOŠ:
Igraju igrači, a ne imena, niko od nas nije dao sve od sebe: Kokoškov iskren posle bolnog poraza
Šta se zaista desilo?
Najčešća teorija ljubitelja košarke jeste da se “nešto desilo”, da je došlo do nekog sukoba unutar svlačionice i da zato tim nije ličio na sebe.
– Kad sam rekao “nema drame”, mislio sam neku tešku relaciju koja se desila u toku priprema, u toku same utakmice ili na kraju utakmice. Mi smo spremni da od toga napravimo ekskluzivitet. Sećam se 2004. po završetku našeg olimpijskog leta, jedan mladi novinar, koji je eminentan u sportskom novinarstvu, me pitao: “Ko se s kim potukao?”. Mi smo vrlo teški u prihvatanju informacija da nije postojao nikakav fizički sukob, niti sukob unutar svlačionice.
O košarkaškom delu možemo da pričamo, ali drama ne postoji. Mediji formiraju dramu. S tog aspekta je to bio moj komentar, nisam mogao da ga objasnim. Drama ne postoji, postoji košarkaški deo, postoji nešto što se dešavalo na terenu i sticaj okolnosti koji se ne bazira na sukobu – odmah je razbio sve teorije zavere selektor.
Kada sam preuzeo tim, jedan eminentni srpski trener je rekao: “Nadam se da će Igor imati vremena da ostavi pečat svog rada”. Ja taj pečat apsolutno nisam video. I ne mogu da ga ostavim posle tri dana nekog kampa i igranja.
Posebno mu smetaju komentari da je igrači trebalo da se pobiju na poluvremenu.
– Ružno je, vrlo ružno sa čak. Jednostavno, huškamo igrače jedan na drugog, pravimo takvu atmosferu da ako se neko ne pobije u svlačionici i ako ne postoji konflikt, da ispada da nisu odreagovali na pravi način. To je zaista ružno. Dolazi i od medija i od košarkaških ljudi. Huškamo decu jedne na druge čisto da bismo mi izgledali kao neko ko o tome brine. A naravno da igrači brinu, ne bi bili tu gde jesu da ne brinu – kaže selektor.
Igor Kokoškov
24sedam/Goran Sivački
Selektor je razumeo ideju da je ljudima lakše da pomisle da se desio sukob i da se desila tuča, nego da je tim delovao onako bez takvog nekakvog razloga.
Ako nije bilo tuče, šta je bio razlog?
Kokoškov ima vrlo jednostavno objašnjenje zašto je tim izgledao kako je izgledao (nije bio spreman iz objektivnih razloga), ali pre toga želi da istakne drugu stvar.
– Vraćam se na taj fizički kontakt, nešto što je dolazilo od nekih nazovi eminentnih trenera koji kažu da je možda bolje da su se potukli. Mislim da iz pedagoškog, trenerskog aspekta tim igračima treba ponuditi nešto bolje sem fizičkog kontakta na poluvremenu. Bio sam u mnogim timovima gde nije bilo fizičkog kontakta na poluvremenu, a gde je tim pobedio utakmicu ili turnir ili sezonu. Desile su se stvari zbog kojih nismo pobedili utakmicu, ali taj deo vezan za dramu je ružan. Huškamo svoju decu jedan na drugog. Mislim da to treba da snose odgovornost i mediji i sportski radnici koji to potenciraju. Nemoguće da ne možemo tim momcima da ponudimo nešto bolje, i pedagoški i trenerski, sem da se fizički obračunavaju jedan sa drugim.
A šta se desilo? Zašto smo izgubili i zašto je tim delovao kako je delovao.
– Pre svega hoću da kažem da ovaj razgovor nije želja da se stvori neki alibi. Prosto, zbog kovida i protokola koji smo morali da prođemo, nisam imao vremena da pričam sa medijima. Moja potreba je da ljudi koji vole košarku, koji vole nacionalni tim, imaju pravu informaciju i dovoljno informacija. Poslednjih par dana sam iskoristio da se utisci slegnu. Reakcija i medija i nazovi sportskih radnika je toliko bila ružna i maliciozna, da zaista… Neka oni žive s tim, ali ja dugujem informacije u kakvim smo uslovima radili i zbog čega, na kraju krajeva, nismo pobedili tu utakmicu. Ključ uspeha su pobede. Da smo pobedili, danas bismo verovatno imali drugu temu. Zato imam potrebu ne da se pravdam i stvaram alibi, nego da dam pravu informaciju ljudima koji vole nacionalni tim i košarku.
Kokoškov je naglasio da preuzima svu odgovornost i da ne beži od nje.
– Zaista verujem: treneri gube utakmicu, igrači dobijaju. Kad se utakmica izgubi, uvek je trener odgovoran. Apsolutno ne bežim od odgovornosti, tako sam radio celu karijeru. Nikad neću uprti prst u nekog drugog osim u sebe. To je stvar neke moje privatne kulture i sportske kulture. Sigurno ću zaštiti integritet tih momaka u svlačionici i Košarkaškog saveza kao institucije, ali vaši čitaoci treba da imaju pravu informaciju i da znaju u kakvim smo uslovima radili. Ali, odgovornost uvek ide od trenera, od toga ne bežim. Ponavljam, ovaj razgovor nije alibi, nego prava informacija, da ne bismo dozvolili špekulacije zlonamernih medija i pogotovo ljudi koji se zovu sportskim radnicima, a kod kojih postoji samo zlonamernost i malicioznost. Ali, to je nešto sa čime oni treba da se susretnu.
Kako je tim bio nespreman?
Selektor je onda objasnio zaista nesvakidašnju situaciju u kojoj se tim našao.
– Ja za svojih 30 godina rada u košarci i 16 godina u FIBA takmičenjima, nisam imao priliku da radim u ovakvim uslovima, koji su bili vrlo specifični… Ništa nalik. Nažalost, nisam mogao da okrenem nijedan telefon od mentora, starijih kolega, selektora ranijih timova, da pitam za savet, jer niko od njih nije prošao kroz ovakav način rada i ovakvo leto. Zaista je situacija zahtevala veliku fleksibilnost i mogućnost adaptiranja, jer smo svakog dana imali novu situaciju. Toliko elemenata nismo imali ispred sebe da napravimo neku, ne kažem dugoročnu, nego neku organizaciju za leto. Morali smo iz dana u dan da modifikujemo svoj plan i idemo korak po korak. Svakog dana smo imali nov element, neku novu promenu.
Igor Kokoškov
24sedam/Goran Sivački
Kad kažete “element”, na šta mislite?
– Mislim na broj igrača na treningu, mislim kada igrači dolaze, ko će kad da se pojavi. Lige su se završavale u različitom tajmingu, povrede igrača. Mi smo napravili preliminarni, završni spisak koji je trebalo da predamo Olimpijskom komitetu od 24 igrača. Mi smo na prvom okupljanju imali nažalost tri igrača. Sećate se ranije kad je okupljanje, pa ih obučemo svi u lepe bele polo majice, pa se oni slikaju, pa imamo medijsku prezentaciju, pa pres, pa onda krećemo sa bazičnim pripremama. Da li ih vodimo na Kopaonik, ili imamo sedam-osam dana kampa, gde ćemo da napravimo bazu od koje krećemo. Mi smo na prvom treningu imali tri igrača u autobusu. I tako smo izgledali tri dana… Dok nam nije došao četvrti igrač. Tu smo već gubili igrače. Više sam imao intervjua sa igračima koji su došli da se jave, pozdrave momke i da se oproste od nacionalnog tima. Prva tri dana imali smo tri, a onda i četvrtog igrača. To je zaista bilo smešno. Mi smo se smejali od tuge. Bilo je i tužno i smešno. Mi smo čekali završetak nacionalnog šampionata, Crvena zvezda i Mega, koje se završilo peti-šesti dan od našeg okupljanja, posle čega smo imali devet igrača na treningu. Igrači su izgledali umorno i ranjeno, ali su bili motivisani da budu tu – kaže Kokoškov, i odmah nastavlja:
– S tog aspekta – apsolutna improvizacija. Mi nismo pre puta imali trening pet na pet. Pet na pet. Mi smo prva dva kontakt treninga ili timska treninga odradili prvo veče po dolasku u Grčku. Dakle, imali smo dva treninga da bismo odigrali te tri utakmice u Grčkoj. Faktor vreme je uvek bio uključen. I mi onda ulazimo u turnir (kvalifikacioni) gde više odmaraš igrače nego što umaraš. Senegal nije bio u našoj grupi pa da dobijemo te dodatne treninge. Tako da zaista… Vrlo bitno je da kažem da ljudi znaju da smo imali nula, nula treninga gde smo imali kompletan tim. Nikad nismo imali 12 igrača. Dakle nula, ponavljam nula treninga gde smo imali sve igrače zajedno na treningu. I odigrali smo nula utakmica ovog leta gde su svi igrači bili spremni da odigraju tu utakmicu. Ne jednu, ne nedovoljno, nego nula. Znači, nijednu.
Kršenje protokola zarad “krštenog” treninga
Selektor je potom otkrio neke zaista šokantne detalje.
– Pre polufinala, pre utakmice sa Portorikom, mi smo prekršili pravila. Mi smo na trening doveli igrača koji nije bio u mehuru, samo da bismo imali njih 10 na treningu i odigrali pet na pet. Doveli smo igrača koji ne igra na toj poziciji, samo da bismo mogli da osetimo jedan drugog, da odigramo pet na pet pre polufinala. Ali, to ostaje u hotelu i svlačionici. S tog aspekta maksimalna improvizacija. Da ne pominjem psihofizički gde su se igrači nalazili. I povrede. I to govorim o igračima koji su tu bili, ne koji su bili odsutni iz opravdanih razloga. I nismo imali ni vreme. Tokom turnira se povredio i Stefan Jović, tako da je tim na kraju ostao sa 11 na terenu.
Igor Kokoškov
24sedam/Goran Sivački
– To su sve elementi koje nismo mogli da kontrolišemo. Tu je bila potpuna improvizacija na dnevnoj osnovi. Da ne kažem da smo mi bacali neke nedeljne planove ili mikrociklus ili da smo imali veliku sliku. Velika slika je bila da se prevari ovaj turnir, da se na neki način, nekim iskustvom, motivom, činjenicom da igramo u Beogradu, ukrademo tu utakmicu i da se onda resetujemo. Da vidimo ko može da nam se naknadno priključi i da imamo neki, neki vid priprema. Ne govorim o bazičnim pripremama ili tempiranju forme. Molim vas, tempiranje forme. Sve ove informacije ljudi moraju da znaju, zato što treba da znaju. Da se ne bi krili iza nezalaganja. I momci koji su došli i da urade ovo leto kvalitetno – niko nije došao da izgubi utakmicu.
Da se ne krijemo iza “zalaganja” ili “lošeg pristupa” ili, da kažemo i to, “loše pripreme utakmice”. Takav komentar može da ima moja baba Cana kad gleda to, ona žena koja ne zna košarku može da ima takav komentar, ali malo da se saberemo i budemo realni i objektivni. Što je veoma teško, jer nacionalni tim je emocija. Onda vrlo uključujemo emocije, a isključujemo racionalnost. I zbog toga mislim da je vrlo bitno da ljudi koji vole nacionalni tim imaju te informacije i ja obavezu da im te informacije prezentujem i da razumemo da su postojale neke racionalne stvari, da nije stvar zalaganja, nedovoljne želje da se predstavlja nacionalni tim, ili da smo potcenili Italijane. Opet, ne oduzimam njima ništa, odigrali su lepu šutersku utakmicu, pohvale njima.
Selektor je ponovio što je rekao posle utakmice: ne igraju imena, nego tim.
– Kad bi to moglo tako da se mi skupimo sa nekim imenima i da rolamo loptu i da kažemo “mi smo imena” i s kim god da igramo i da matematički to rešavamo. Dobro, Italijani nemaju neke igrače koji su imali neke individualne titule ove sezone, i mi to kao treba dobijemo sa nekih 20 poena razlike. To je matematika. Košarka nije matematika, ona je igra koja ima sportsku logiku. Na kraju krajeva, uz sve probleme koje smo imali, na kraju je logično da će se ovakva utakmica odigrati. Kažem, individualno igrači, bez obzira na imena, i naš tim, bez obzira što imamo veliko ime, mi za tu utakmicu nismo bili spremni. I to smo samo pokazali.
Danilo Anđušić, MN Press
Da li je mogao neko drugi?
Sad se može reći da je svako general posle bitke, ali da li su postojali neki drugi, fizički spremni i zdravi igrači koji su mogli biti pozvani da pomognu u “prevari turnira”?
– Sad ja vas konkretno vas pitam: O kojim imenima pričamo? Ko su ti igrači? Mi smo na preliminarnom spisku imali 24 imena, a počeli smo pripreme sa tri. Amerikanci rade preselekciju. Oni su pre dva dana počeli kamp, a pre pet su objavili 12 imena koja će igrati u Tokiju. Mi smo se molili da imamo 10 igrača, ne 12, nego 10, da odigramo pet na pet treningu. Ko se pojavi, on je bio igrač reprezentacije, praktično – odgovara selektor u dahu.
O ONOM tajm-autu
Kokoškovu posebno smetaju napisi o vođenju tajm-auta i držanju tzv. “mini seminara” sa kolegama, do izostanka njegove reakcije. On je detaljno opisao kako je sve njegov tim reagovao u odbrani i šta je bila ideja, a onda je naglasio.
– Mnogo, mnogo mi smeta još jedna stvar, pogotovo od kolega, od kojih su neki odavno završili svoje karijere, a neki možda nisu ni imali priliku da rade na tom nivou, jeste moj tajm-aut, sa mojim stručnim štabom. Rečenica “mnogo demokratije” – pa to je i politički nekorektno. Ljudi koji su u ozbiljnim godinama da imaju takve izjave – neka im je na čast. Kažem, reći “previše demokratije” je politički nekorektna izjava. Za to neko treba da odgovara (smeh). Ali, nisam ja avangarda, nisam ja ni izmislio košarku, ni vođenje utakmice.
Igor Kokoškov, MN Press
Ali, verujte, neke stvari će i ovde da se menjaju. Možda mi razmišljamo mnogo unazad i nemamo te ljude u stručnom štabu kao stvar kozmetike, nego ljude koje stavljamo u stručni štab, a napravili smo izbalansiran stručni štab da imamo i neko iskustvo i mladost i igračko iskustvo i te članove stručnog štaba koji su samostalni, koji su vodili svoje timove, treba da iskoristimo. Ne posle utakmice, kada je završena, nego taj tajm-aut o kome želim da vam pričam, gde imamo mini tajm-aut, malo okupljanje… Stvari koje mi u ovom trenutku ne radimo u evropskoj košarci i Srbiji ne znači da sam ja to izmislio, a drugo ja sam u zoni svog komfora. Moji saradnici nisu privesci ili nešto što je stvar kozmetike, nego su to uvažene kolege koje imaju šta da kažu i misle i to mišljenje uvek uvažavam. Sa tog aspekta smo malo unazad. Smejali su se ljudima i kad su rekli da je zemlja okrugla. Kažem kolegama: nemojte da imate otpor prema napretku, prema nečemu što se menja, i mojoj emotivnoj suzdržanosti na utakmici. To je jako ružna stvar, ja nisam klovn koji zabavlja publiku sa strane i lupa se u grudi da bi to izgledalo lepo na kameri. Vrlo je bitna emocija igrača.
O famoznom “zalaganju”
Vi ste govorili da ne igraju imena, nego tim, Nemanja Bjelica je rekao da je do igrača. Koliko god da se vama to ne sviđalo, tema zalaganja se nameće…
– Ma, zalaganje nije bilo problem. Problem je bila nespremnost, individualna i timska, iz objektivnih razloga. Niko nije izašao to veče da se šali ili da potceni Italijane… – počeo je odmah selektor.
Ali, kako objašnjavate, na primer, onu situaciju sa serijom trojki na kraju prvog i početkom drugog poluvremena? Niko da priđe igraču, da podigne ruku, da preuzme…
– Da li ste razmišljali o samopouzdanju? Da li se uvek krijemo iza zalaganja? Emotivno stanje igrača – mi nismo igrali na tom nivou, ni vi ni ja, mi, dakle, o tom stanju možemo samo da nagađamo. Mi sve stavimo u kalup zalaganja, sve što nam je nepoznato, stavimo pod “nismo se zalagali”. Iza toga se i treneri koji su profesionalci, koji od toga žive, se vrlo često kriju. To je apstraktna stvar. Nekad izgubiš samopouzdanje, nekad si u strahu, koji se javlja ne samo na početku utakmice… Mi smo imali neke igrače, možda čak i na ovom primeru, kojima smo stavljali na leđa više nego što mogu da iznesu. I da imaš kad ti se Alfa, vođa te grupe, kada se nije pojavio fizički ili psihički, ako nije na utakmici i ostali vojnici izgledaju malo uplašenije i nemaju samopouzdanje. Na toj utakmici da li je problem bilo samopouzdanje? Da. Strah? Da. Pogotovo kad izlaziš na utakmicu u kojoj si psihofizički nespreman, a mi smo bili nespremni i iz toga izlazi samopouzdanje.
Tema leta – Jokić
Tu nije bio kraj. Neizbežna tema je bio Nikola Jokić. Da li bi njegovo prisustvo nešto promenilo i kakva je njegova budućnost u nacionalnom timu.
– Mora da se šalite? Pitanje “da li bi Jokić nešto promenio?” Jokić je u ovom trenutku najbolji košarkaš sveta. Pogledajte šta se dešava Sloveniji, koja nije mogla da prođe kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, koja je gubila od Belorusije, molim vas. Imali su jako loša poslednja dva leta i pojavljuje se alfa mužjak, njihov Jokić, pojavljuje se Luka (Dončić) koji je u ovom trenutku top 5 igrača sveta i sve se menja. I medijski i svlačionica i trening. To su ljudi koji su magneti. Pogotovo ako je tvoj najbolji igrač najbolji dodavač sveta, što su i jedan i drugi. Ne najbolji strelac, nego plejmejkeri. To menja i u energiji i samopouzdanju o kome pričamo i motivaciji… Svi smo mnogo bolji.Sama činjenica da najbolji igrač sveta ne igra – to su dva potpuno druga tima.
MN Press
Kokoškov je potom posebno istakao još jednu stvar.
– Mi treba da budemo pametni i kao košarkaški narod i kao veliki stručnjaci koji iz kafića obraćaju narodu i time ne pomažu, ali i njima čast; reakcija koju mi imamo prema Nikoli sigurno neće pomoći da on priđe i da se oseća bliže nacionalnom timu. Mi imamo svoje živote, svaka porodica ima svoje probleme i odluke koje donosi i mi o nekim stvarima ne pričamo. A svaki košarkaški tim je porodica. Moj predlog je da budemo malo racionalniji. Nikola je verujem još u razvoju, on nije na vrhuncu karijere. Naša reakcija ne pomaže da on priđe nacionalnom timu, bez obzira što postoje razlozi za njegovo neigranje. On je najbolji igrač sveta, sigurno nam je mnogo nedostajao i sve bi to bilo drugačije, ali postoje objektivni razlozi i treba da ga podržimo tu, šta god da se desilo. Najvažnije takmičenje svakog tima je ono sledeće. Za nas su Olimpijske igre završene pre nekoliko dana i nacionalni tim kao program se fokusira na sledeće takmičenje. Treba da budemo malo pametniji svi zajedno, jer nacionalni tim nije obaveza nego zadovoljstvo. On treba da prihvati nacionalni tim i da bude njegov, jer tim pripada igračima, pogotovo najboljim igračima.
Budućnost
Šta dalje? Ostajete li selektor? Da li ste pričali sa ljudima iz Saveza? I još važnije – da li smo u stanju da se menjamo i napredujemo?
– Meni je daleko lakše da pričam o ovim stvarima jer ne živim ovde. Ja nisam u srpskoj košarci, ja živim u Americi u Finiksu, tamo sam već 20 godina u NBA, a u ovom trenutku sam u Istanbulu, tamo mi je posao. Meni je sa tog aspekta lakše da dajem predloge, savete iz daljine. Problemi nastaju onog trenutka kad se ne ostvare ambicije i zacrtani ciljevi, određeni standardi. A ti standardi su kad je srpska košarka u pitanju, vrlo visoki. Mi da smo otišli na Olimpijske igre a da nismo ušli u grupu timova koji se bore za medalju, za nas bi to bio fijasko. Postoje neke stvari strateške koje srpska košarka mora da rešava. Ja ne mogu da budem licemeran, postoje dve stvari, koje gledam sa aspekta trenera evroligaškog tima i trenera koji vodi FIBA takmičenje. To su dva potpuno odvojena koncepta.
FIBA se bavi nacionalnim interesom, a mene kao trenera Fenerbahčea zaista ne interesuje turski nacionalni tim, ja ću skinuti 12 stranaca da pobedim utakmicu u četvrtak ili sredu. Ako Zvezda ili Partizan mogu da skinu 12 Amerikanaca, oni će to uraditi. Opet, sa aspekta nacionalnog tima, mladi igrači moraju da imaju prostora za svoj razvoj. Zato ne mogu da budem licemeran i da se vodim dvostrukim standardima šta je dobro za razvoj mladih igrača. Mi njih u ovom trenutku nemamo. Meni je žao što nije došlo par mladih igrača. I mi bismo njih nagradili, poklonili bismo im nešto što u ovom trenutku ne zaslužuju. Ali, to smo uvek radili, to je stara jugoslovenska škola, da mi uvek razmišljamo o mladima. I skinuli bismo sigurno dva-tri mlada igrača i mi bismo njih častili, to je reč, “častili”, da bismo imali most da premostimo ovo vreme i pripremimo ih za budućnost. Strateški stvari moraju da se dešavaju, kažem, meni je lakše da to rešavam iz daljine, nisam ovde. Moraju da se postave neke stvari na svoje mesto, što nije lako. Nije lako da mladi igrači dobiju prostor da igraju. Mi imamo par igrača Zvezde, ja sam se nadao, ali tek kasnije gledam listing mladih igrača vidim da to nisu momci od 21-22 godine, već imaju 27 godina, a tek su sada dobili šansu da igraju značajniju ulogu u timovima koji igraju Evroligu.
Selektor je nastavio:
– Što se tiče mog statusa, ja sam u ovo ušao velikom emocijom, željom da se vratim kući. U Americi sam imao prilike da kroz rad i rezultatima koje sam napravio, imao sam priliku da upoznam predsednika SAD. Ne govorim da bih se hvalio, nego šta sam doživeo. I u toj Gruziji sam radio i imao prilike da rezultatima dobijem državno priznanje i da mi se zahvali i Slovenija… Meni je to jedina želja bila, da ovde osvojiš nešto lepo i kvalitetno i kad napustiš tim, da ostaviš trag iza sebe. To je jedini motiv. Tu sam jer sam dobio poverenje ljudi iz Saveza. Vezano za moju odluku, sigurno da nije prijatan momenat, ali odluka vezana za moj status u reprezentaciji je vezana pre svega, da vam kažem iskreno i najiskrenije, za porodičnu situaciju – rekao je Kokoškov, pa onda nastavio o radu sa reprezentacijom:
– Ovakvo iskustvo koje sam, nažalost, imao u ovim okolnostima – jednostavno je nemoguće. Vraćam se na prozore. Imao sam četiri aktivnosti ido sada. Ovi prozori su komična situacija. Mi smo u prozorima izrotirali 31 igrača. Ja se zaista osećam nemoćno, niti imam kontinuitet, ni materijal, ni vremena. Ti “prozori” su jedan tragikomičan koncept koji nažalost postoji. Da ne govorim o letnjem radu, gde smo imali još smešniji koncept, nula vremena sa nula prilika da se radi. Ja se trenerski osećam nemoćnim jer ne znam kako da pomognem ovom timu. Kao što je emotivna bila odluka da preuzmem ovaj program, tako je emotivno vrlo bitna i porodična situacija i porodica. U ovom trenutku najiskrenije ne znam. Ne postoji dublja analiza od ovog što sam vam izneo. Ne postoji dublje od ovoga. Ne postoji materijal s kojim možemo da radimo.
Igor Kokoškov
24sedam/Goran Sivački
Kajanje
Da li se kajete što ste preuzimali reprezentaciju?
– Ma, ne mogu da se kajem, naravno (smeh). Nijedna odluka nije 100 odsto, svaka odluka nosi svoj rizik. Ako mi kažemo igraču “šutni na koš, nemoj da se plašiš, jer ako ne probaš, neće se desiti”. Zato kažem, taman posla da postoji ikakva doza kajanja. Namera je bila najpozitivnija, najiskrenija, najdublja i ne bih vam mnogo pričao o svojoj stručnosti, jer mi je neprijatno, ali… Zadovoljan sam svojom karijerom, nije mi ovo bilo neophodno. U košarkaškim krugovima imam trag koji sam ostavio. Nemam nijedan drugi motiv osim da mogu da pomognem. Nema nikakvog kajanja, a za sve ostalo, kažem kao što je bila čista emocija da se uđe u sve ovo, najpozitivnija želja, tako će i ostati.
Home
by Nektivni Ugnelj Wed Jun 16, 2021 4:54 pm
boomer crook