Egzodus

Mór Thököly wrote:

Летећи Полип wrote:U Sloveniju sad moze da emigrira ko god hoce.

Pa dobro, ne moze bas ko god hoce, inace bi 2030 imali 6 miliona stanovnika

Vrlo mlade primaju bez problema, da.

Ako iole nesto umes da radis, ili makar hoces - mozes da odes tamo. Ja sam se raspitivao pretprosle godine, i ko debil ostavio podatke - od tada su me 4-5 puta zvale razne firme i agencije da radim tamo.

Problem je u tome sto su to sve neke selendre na granici sa Austrijom, jebi ga. 

 Mada ko zna u buducnosti...

Mah...

moj brat sa 2 leve ruke koji je ceo život radio u vojsci na ugovor procvetao kao vozač u sloveniji, šparta evropom vozeći poršee i pizdarije od koje kuda. ostane mu 2000e neto u džepu svaki mesec, sve plaćeno.

Mór Thököly wrote:Jbt, ko da ces sve vreme ostati u toj selendri...naucis jezik, ili nemacki, odatle ti je lakse da nadjes posao s druge strane granice, a to je vec nesto drugo. A mozda i upoznas neku Slovenku...

Тако сам и ја мислио па ништа, ето ме назад. 

Сад сам дословно Ћирјаковићевац. Антрополошки смо различити, два друга света и то је то крај приче. То није култура него антропологија, генетика пре свега. Други генетски тип, другачије мисле, другачије рачунају вредност.

Wow

На пример, СМСови за болесну децу су код нас срамота државе, тамо је уобичајена и нормална ствар. 

Све друштвене интеракције се рачунају у времену и новцу. Све има своју цену. Има тога и код нас али то није друштвено пожељно понашање. Тамо јесте и једноставно су богатији, друштво им је прилагођено капиталистичком начину привређивања. Кад уђеш код лекара имаш 15 минута за преглед и крај, чека следећи пацијент, нема времена за губљење. 
Прича са тобом и гледа на сат, покушавајући да те истера из ординације. И тако свака интеракција тог типа. 

Све је на време и све је у року захваљујући томе

Све се ради из интереса и кад тај интерес прође или недајбоже се разболиш, пријатељи и девојке и остали те напуштају, остајеш сам на улици и то је тако.

Они имају своје животе, своје аспирације и обавезе и није ничија дужност да ти помаже материјално нити финансијски нити да троши време на тебе. За то постоји држава и приватне добротворне организације, људи који то желе и хоће.

ne vidim problem, ništa gore nego kad si na redu kod lekara a ispred tebe neko priča doktorki svoju životnu priču, i gle, odjednom pauza

Пошто можеш да платиш пресељење не цимаш пријатеље да ти помажу приликом такве ситуације. 
Јефтиније и брже је да платиш некоме ко живи од тога него да цимаш рођаке или пријатеље да физикалишу за тебе. 
Ако баш хоћеш, мораш да их обештетиш некако, што те опет изађе на исто. 

Итд. итп. кад ти неко треба, нико ништа не зна и нико ништа неће и ако немаш да платиш, жалим случај.

У то спада и интеракција са државом. Корупција служи да се ствари убрзају и да се уђе преко реда. То се релативно ретко ради и доста је ризично те је стога цифра значајно виша него код нас. Корупција постоји, али су износи реда 10 до 100 пута већи, те је резервисана за фирме и индустрију а не за физичка лица.

I dalje ne vidim problem, ne volim da tražim ljudima usluge, radije platim, a sa ljudima se družim jer su mi interesantni
mislim, spominješ da nema korupcije kao da je to loše, a ja bukvalno od toga pokušavam da pobegnem

Добро. 
Али ко хоће, нека рачуна и на тако нешто. 
Разлике постоје па постоје, ко хоће да се интегрише у Западно друштво мора да рачуна на значајне културне и антрополошке разлике и да се припрема за то. 
Није без смисла услов за држављанство 10 година боравка. 

Ко може да издржи 10 година, тај је зрео за држављанство. Њему следећих 10 неће бити "издржавање" него интеграција и уживање у новој средини. 

Ја нисам могао нити хтео и нећу се никада враћати да живим и радим у иностранству осим ако не будем морао.

Pa da, gomila ljudi prosperira u Srbiji baš zato što im odgovara muljanje i "usluge" i korupcija.

ima korupcije, samo nije dostupna svakome 

Јанош Винету wrote:Добро. 
Али ко хоће, нека рачуна и на тако нешто. 
Разлике постоје па постоје, ко хоће да се интегрише у Западно друштво мора да рачуна на значајне културне и антрополошке разлике и да се припрема за то. 
Није без смисла услов за држављанство 10 година боравка. 

Ко може да издржи 10 година, тај је зрео за држављанство. Њему следећих 10 неће бити "издржавање" него интеграција и уживање у новој средини. 

Ја нисам могао нити хтео и нећу се никада враћати да живим и радим у иностранству осим ако не будем морао.

bela maca wrote:I dalje ne vidim problem, ne volim da tražim ljudima usluge, radije platim, a sa ljudima se družim jer su mi interesantni
mislim, spominješ da nema korupcije kao da je to loše, a ja bukvalno od toga pokušavam da pobegnem

Тако сам и ја мислио до момента кад ми је затребала корупција али онда је није било.

Нисам имао новца за приватну рехабилитацију а на државни санаторијум бих чекао 2-3 године.
Нисам знао кога да потплатим па сам чекао боравишну дозволу 2 године уместо 7 месеци. Да ми је неко рекао у старту бих тужио државу на суду али нисам знао да је то релативно јефтина процедура без много ризика.

Покупим се и вратим. Ако већ треба да остављам некоме паре, радије ћу их оставити овде.

tako je i đoković razmišljao.

touche

+1

Разликују се толико да у Берлину не можеш да провалиш ко је Немац а ко Чех, Пољак или Скандинавац. 

Итекако постоји "европски менталитет", поготово код више средње класе која је доста униформисана.

 За радничку класу постоје друга правила, ту се не бих одважио да тврдим да постоји неко "европејство" или заједнички менталитет.

 

Ma ne može se na osnovu ovog tvog iskustva skoro ništa uopštiti. Prvo, vrlo je specifično. Drugo, odnosi se, kao što i sam kažeš, jedan zapravo uzak deo jedne klase. Konačno, mislim da je bilo jako emotivno obojeno, iz razumljivih razloga, ali naprosto se previše toga preklopilo da bi iz toga bilo šta uopšteno zaključilo.

Čisto problematizacije radi - ti nisi otišao samo u drugu zemlju, nego naprosto i daleko od svojih prijatelja i porodice. Ovo drugo je samo po sebi jedna vrsta šoka i pomeranja, bez obzira kako stvari stoje sa onim prvim - kakva je ta nova zemlja i običaji u njoj.

Zato ne bi trebalo zasnivati bilo kakve ozbiljnije zaključke na ovakvim individualnim isksutvima - urkos njihovom značaju za pojedinca koji je u pitanju, ili upravo zbog toga značaja.