Nogomet u južnih Slavena

otto katz wrote:Hubert, znaš li kakav je bio formalni status reprezentacije Banovine Hrvatske? Kakva bi joj bila perspektiva da je ostala KJ s Banovinom?

link

U Pragu djeluje udruženje građana iz exYu, iz svih republika i pokrajina i svih naroda i narodnosti. Tekme Srbije i Cro se gledaju skupa u klubu uz pice i ishranu. Nisam nikad bio, ali kače slike i videa neprestano, šahovnice i orlovi, viber grupa gori. Imam tamo puno prijatelja i poznanika, ali se klonim aktivnosti. Bio sam jednom na tradicionalnoj proslavi 1. maja i bilo je fenomenalno. Janjetina i tonbola. Ono malo Hrvata su trenutno zvijezde. Tako mi u Pragu, građani.

Sto se tice srpskog dzinksovanja da Hrvati ne uzmu, kasno je za to. Zamisli Hrvat te podjebava da su oni igrali finale SP a ti se kao branis da je to lipov kurac jer nisu pobedili. Za nase odnose je simbolicki svejedno, Hrvatska je zavrsila posao.

Sto se tice navijanja za ustase, ja to ne dozivljavam tako, iako bih mogao. Onaj famozni post za koji sam tvrdio da mi je obrisan (bio sam janpi, verovatno sam pritiskao gumb delete umesto send) je sadrzao deo moje porodicne istorije koja me, kako starim, sve vise opseda. Majka mog oca, Anka, umrla je u zbegu na Majevici od tifusa kada se srpsko stanovnistvo u zimu 1942 povlacilo pred ustasama. To je zvanicna istorija za mog oca i moju tetku, koji su ubrzo ostali ratna sirocad a stric Milan mi je prosle godine rekao da mu je njegov otac, stric mog oca, rekao da je zaklana kao i svi civili kojih su se ustase docepale i da niko ne zna kako je moj otac koji je tada imao 8 meseci preziveo i izbegao smrt.

Elem imam sve licne razloge da ukljucim emocije, ali to ne radim prvo iz pijeteta prema pokojnom ocu koji je bio veliki Jugosloven do kraja svog zivota, koji je presao i preko toga i preko potonjih incidenata kao sto je bio napad na njega 1972. u Sibeniku.

Drugo, ne gledam vise balkanske narode kao kolektive, sem sto ponekad serendam po forumima. Za mene su navijaci Hrvatske Ivana Hrvat (zena se stvarno tako preziva) iz Zagreba, Sly iz Osijeka, gomila prijatelja za koje nisam Srbin niti oni za mene Hrvati. Zato bih u emocionalnoj ravni bio srecan da oni budu mega srecni zbog onoga sto ce se mozda desiti u nedelju. Sa druge strane, iako je igra zavrsena u ravni cetnicko ustaskog podjebavanja koje traje i tek sledi, negde bi bio OK sa time da Hrvati ne uzmu da licno ne bi u zivotu bio nekome na tapetu da mi ga zavuce pozivanjem na titulu. To bi mi izazvalo slican osecaj kao kada me drug iz Zagreba, kada smo poceli da se druzimo, podjebavao da sam sigurno bio na ratistu i pljackao. Pritom se preziva Vracar i srpsko crnogorskog je porekla, sto ne krije, ali mu je sudbina Subasiceva, pise se onako kako mora.

Mislim, za nas je bolje da ovo uzme Francuska, mada ja prvi ne verujem da ce to da se desi. Ovo je vec u domenu karme i svemira, nece se bas Mbape toliko pitati kako izgleda.

Hubert de Montmirail wrote:

otto katz wrote:Hubert, znaš li kakav je bio formalni status reprezentacije Banovine Hrvatske? Kakva bi joj bila perspektiva da je ostala KJ s Banovinom?

link

thnx

"Svaka njihova sportska pobeda, naročito fudbalska zna često, nažalost, otklizati u incident. Kada bi se dogodilo da Hrvatska pobedi te na dostojanstven, ali, naravno, potpuno euforičan način proslavi pobedu, onda bi fudbal dokazao da može ono što ne može politika", kaže Dežulović. 

Kako se navodi, fudbal je Hrvatsku doveo u trans, zaboravilo se da je zdravstvo u raspadu, da su neizvesne penzije, da mladi odlaze iz Hrvatske, na šta Dežulović kaže da fudbal, između ostalog, i služi za to. 

“Domaćin želi da pokaže ili političku dominaciju i moć ili da sakrije krizu. To je ona druga, tamnija strana fudbala. U Rusija to radi s organizacijom Mundijala, kao i organizacijom Olimpijskih igara. Putin želi da demonstrira noć nove Rusije. Dok imamo jedan fantastičan uspeh, u ostatku Hrvatske se obavljaju prljavi poslovi dok je nacija prikovana ispred televizora. Ako kriminalac ima nekakav plan, onda je Mundijal idelno vreme za ostvarenje takvog plana. I deo njihovih planova je da se nepopularne odluke donose u ovo vreme“, ističe Dežulović. 

Osvrnuvši se na slučaj “prebrojavanja krvnih zrnaca“ golmana Danijela Subašića, rekao je da je Hrvatska imala velike igrače koji su bili srpske nacionalnosti, kao i da je uvek bila ista priča. 

“Svi su znali da su oni Srbi, ali se to nije naglas izgovaralo, niti su to oni sami izgovarali, a često su demantovali. To je tužna strana te priče. Ako si, na primer, Bosanac ili Brazilac, možeš ponosno reći da si Brazilac, ali ako si hrvatski Srbin, to ne samo da ne možeš reći, nego ćeš tvrditi i naglašavati da si Hrvat“, istakao je Dežulović.

B92

Kondo, prvo kažeš, nije bitno, i finale je dovoljno. Na kraju, bitno je. Pa jel bitno il nije?
Inače da, i u mome love-hate odnosu prema ex-yu narodima u sportu doživljavam i te kalkulacije, ma dal im nije previše mater im. U mladosti sam pričao s jednim zvezdašem nakon tekme Željo-Videoton. Kažem, bila mi to jedna od većih sportskih trauma. Kaže on, i meni, al onda mislim, stani malo, neće valjda Željo uzeti, a Zvezda još nije.
Ali finale SP je potpuno izvan svih kalkulacija i animoziteta, singularitet, kraj horizonta događaja.

otto katz wrote:Ja to doživljavam kao kad imaš člana obitelji koji te cijeli život sramoti, potkrada, tuče i nanosi ti svakovrsna zla. Onda dođe u priliku da jednom u životu prevaziđe sam sebe. Pa jebemu mater, podržat ću ga taj jedan put. Kao Đuro Jugoslaviju u Mntevideu.

otto katz wrote:

Gargantua wrote:Meni je fudbal zanimljiv kao društveni fenomen u širem smislu, ne kao igra; ja sam ionako basketaških sklonosti, nemerljivo sam više emotivno investiran u košarkašku nego fudbalsku repku.

Nemoguće mi je da hrvatsku fudbalsku reprezentaciju gledam blagonaklono, s obzirom na permanentne izlive ustašluka, a kao posledicu klime koju je Oto gore pomenuo i koja se u reprezentativnom fudbala, na manifestnom nivou najdublje primila. Apostrofiram fudbal jer je to tu prisutno jače i češće nego gde drugde (nije da izgiboh prateći sport inače), a ne nekakav načelni HR sportski tim.

Ne mogu da se udubljujem u to koji od "-ić" je iz tog kružoka takav, ko nije. Njima nije bitno, meni još manje, neće biti moji ni pobeda ni poraz.

Pominjao sam Ostapu, srpska košarka s istetoviranim četnicima i 3 prsta kao drevnim srpskim pozdravom još od mitinaga čestitoga Draškoviću Vuka na Trgu Slobode mi je godinama izazivala odbojnost. Tek na prošlom ili pretprošlom Eurobasketu kad sam slušao sadašnje igrače, Bogdanovića i druge, postali su mi simpatični. Da ne pominjem da sam i '90ih kad ih intenzivno nisam podnosio u dnu srca bio ponosan na njih, jer ipak su istorijski "naši" ma šta mi, oni, ili bilo ko treći o tome mislio i prema tome osjećao.
Kod mene je raspad Yuge izazvao tu šizofreniju, mrzim ih i istovremeno sam na njih ponosan, jer su na kraju ipak naš tim. Ali ovo samo za Srbe i Hrvate. Za ostale navijam bez tih bolesnih, traumama izazvanih paradoxa i deformacija.

Ovako se i ja osecam. Negde po navici navijam za Hrvate od kad je pocelo prvenstvo, bez puno udubljivanja. Onda pocnu da iskacu ustasluci (i azovluci), Kolinda, ludjenje hrvatske nacoske stampe, i povrh svega, eksplozija ustaskog kica u najavi, ukoliko se vrate iz Rusije kao sampioni, kao uvod u uvek nesnosnu i odvratnu proslavu godisnjice Oluje.

Sve me to oladi.

A onda gledam ovaj mec sa Englezima i jasno primecujem kako me obuzima sasvim iracionalan osecaj ponosa sto su Hrvati blize pobedi. Jbg, sta cu.

Sve ovo, manje vise, vazi i za reprezentaciju Srbije, s tom razlikom sto u hrvatskom slucaju ima vise iritantnog "kulta reprezentacije" (citaj: kulta drzave (citaj: kulta nekaznjenog zlocina)). Objasnio Dezulovic svojevremeno - za hrvatski nacionalizam ovakva Hrvatska je pobeda, za srpski, ovakva Srbija, sa sve reprezentacijom - poraz. Otud su srpske nacionalisticke investicije u fudbal potuljenije i fokusirano resantimanske - da se pobede Svajcarci (znate vi zasto!), da ispadnu Hrvati, a za nase nas u sustini bas zabole (ako vec ne navijamo za Rusiju).

ja navijam za hrvate jer su moji, ko što su i srbi moji. jbg, ne volim ni jedne ni druge, štaviše gade mi se i jedni i drugi kolektivno, ali što reče vili, nije to baš racionalno.

Jbg, sad neki nas tim igra finale i sledeci put u 22. veku. Francuzi mogu uzeti titulu i u Kataru, nije im toliko zapelo da moraju i ovde

bela maca wrote:ja navijam za hrvate jer su moji, ko što su i srbi moji. jbg, ne volim ni jedne ni druge, štaviše gade mi se i jedni i drugi kolektivno, ali što reče vili, nije to baš racionalno.

Ni meni se ne svidja atmosfera na docecima kosarkasa ali ipak navijam za njih

otto katz wrote:Kaže on, i meni, al onda mislim, stani malo, neće valjda Željo uzeti, a Zvezda još nije.

Sutra ih mozemo tovariti da su oni propali vise od nas. Mi kao drzimo nivo a oni, bivsi sampioni, igraju kao mi

ja se ne povezujem sa profesionalnim sportistima, niko od njih nije moj niti mogu tako da se osećaju, mrzim ih sve u paketu, naravno, hrvate, crnogorce, engleze i nemce sa određenim bonusom

Mr. Moonlight wrote:ja mrzim sve u paketu,

Ti? Ne bih to od tebe očekivao.

otto katz wrote:

Mr. Moonlight wrote:ja mrzim sve u paketu,

Ti? Ne bih to od tebe očekivao.

Па не верујем ни ја у то што сам прочитао. Него се омакла непрецизна фраза, хтео је рећи нешто као "све редом" а испало овако.

Већ се код Немаца исказало то да он њих ипак мрзи појединачно, сваке засебном страшћу, а не тако безлично, "у пакету".

da ne upadnem u mi gospoda, vi gobna style ali zaista ni srbijanski ni hrvatski kosarkasi nisu nikada dotakli bas ovakvo fudbalsko zadomspremnisanje ili dronovanje. meni, na primer, nisu smetali kukoc i radja na kninskoj tvrdjavi ili tomasevicev gastronomski izlet k tudjmanu. ti ljudi su deo svojih nacija.

medjutim, u ovom slucaju zaista je fudbal za korak gori od nas samih. mozda serem ali kada ceo stadion pominje srebrenicu ili salutira za dom spremni pa kada se jos fudbaleri tome pridruze jeste scary.

mislim da se razumemo ne mislim da je ustaski navijati za hrvatsku. ali to se postize samo ignorisanjem cinjenice da ova repka nastupavise kao repka ndh nego svojih gradjana. i zbog toga je super da kosovari trpaju srbiju.

Kukoča nisu zvali na tvrđavu, pa nije ni bio. A za košarku, navija se gazi, gazi, ustaše i ubij, ubij, Srbina i ono što sam prije pominjao, nego je tebi lakše opravdati sebe, nego drugog. Da, jeste to u nogometu još brutalnije i nasilnije, ali gdje povlačiš granicu? Na crti vlastitog konformiteta. Uglavnom u navijanju se ne pita razum, nego srce.
Nek navija ko za koga hoće. A ko neće, nek se ne nameće. Od nameta nema selameta.

Могао си и туш на крају да одсвираш...

Iskreno, ja ne vidim neku veliku razliku između basketa i fudbala. Bilo u kojoj zemlji. Možda nešto malo, ali ništa bitno.

Ne navijam ja za Hrvate na tim ex yu/isti smo postulatima nego samo volim dobar fudbal i imam beskrajni respekt za to kako igraju. Moja simpatija ide odatle, ljubav je za fudbal a ne za naciju. Da je neka prethodna tralala ekipa mesto ovih, živo bi mi sevalo za njih. Isto sam ih gotivio i 98 kada sam prvih 50 maraka na klađenju uzeo na to da će izbaciti Nemce. Slicna prica je bila sa Germanima pre 4 godine - celi zivot vidam rane koje su mi nanosili Nemci, jos od EP u Beogradu 1976. i zavrsim tako sto secem vene na to kako su odigrali WC u Brazilu.

Football, bloody hell, reče jedan čovek jednom  i to je to.

Da voliš fudbal dosledno kao što ga voliš i na drugim stranama onda bi verovatno trebao da tražiš da lete iz ekipe Rakitić i Modrić i da se zatvori sredina sa još 2 cepanice poput Brozovića ili Milivojevića, "jer se tako igra".

y

otto katz wrote:Kukoča nisu zvali na tvrđavu, pa nije ni bio. A za košarku, navija se gazi, gazi, ustaše i ubij, ubij, Srbina i ono što sam prije pominjao, nego je tebi lakše opravdati sebe, nego drugog. Da, jeste to u nogometu još brutalnije i nasilnije, ali gdje povlačiš granicu? Na crti vlastitog konformiteta. Uglavnom u navijanju se ne pita razum, nego srce.
Nek navija ko za koga hoće. A ko neće, nek se ne nameće. Od nameta nema selameta.

moguce ali gurovica su u partizanu terali da prelepi drazu, nakic je dao odlucujucu tricu kinderu i zatim bio gost na svim proslavama, igramo memorijalni turnir haris brkic svake godine a divac je sve samo ne nacos. navijaci ko navijaci stoka ali nije da je bas bilo simunica i mihajlovica u basketu. na kraju krajeva nezamisliv je u fudbalu film kakav je 'jednom braca'. 

covece, za dom spremni i tompson. mislim pakao. nije to samo pitanje neke moje hipokrizije vec je ono sto je simunic radio sustinski nezamislivo. nije u pitanju hrvatski nacionalizam vec nesto sto je sustinski protiv same hrvatske. ovo je samo dokaz da je od svih nacionalizama diljem ex-yu srpski najopasniji a hrvatski najodvratniji cisto estetski. krleza style.

A brate i ovi crni dresovi, ffs. Ustaska kultura danas.