Srbija kao takva, dakle mimo Vučića

паће wrote:Не него не рачунам извоз под туђим именом. То је посао на зајам, урадиш серију какву наруче, тачно такву и немој да би нешто измишљао. За тебе се неће знати, оћеш паре нећеш паре?

паће wrote:То што продаш напољу без свог имена напросто рачунам као услужни посао, знају те само директни купци иначе не постојиш. Ниси марка. По теби се ништа неће звати.

Papa Lazarou wrote:

паће wrote:То што продаш напољу без свог имена напросто рачунам као услужни посао, знају те само директни купци иначе не постојиш. Ниси марка. По теби се ништа неће звати.

Ala je sad progovorila Amerika iz tebe 
Dobra šerpa je dobra šerpa, pa i ako nije brendirana, ne?

Papa Lazarou wrote:Ko ucenjuje Metalac? Možda su procenilii da im je OEM probitačniji nego izgradnja brenda na već zasićenim tržištima?

Papa Lazarou wrote:Ko ucenjuje Metalac? Možda su procenilii da im je OEM probitačniji nego izgradnja brenda na već zasićenim tržištima?

паће wrote:

Papa Lazarou wrote:Ko ucenjuje Metalac? Možda su procenilii da im je OEM probitačniji nego izgradnja brenda na već zasićenim tržištima?

Цело тржиште. Управо због те имплицитне... ма дај, покушај да замислиш да неки тамо трговац покушава да продаје Металчево посуђе под Металчевим именом. Има милион "то никад неће проћи", "сувише ризично", "нема име"... разлога против којих би требало да се бори... чиме, шерпом?

И онда се то зове "проценили да је пробитачније".

Но, ово све у теоретском случају да је ико од наших уопште покушао да направи тамо неки бренд а да није за ракију.

Mr. Moonlight wrote:

паће wrote:

Цело тржиште. Управо због те имплицитне... ма дај, покушај да замислиш да неки тамо трговац покушава да продаје Металчево посуђе под Металчевим именом. Има милион "то никад неће проћи", "сувише ризично", "нема име"... разлога против којих би требало да се бори... чиме, шерпом?

И онда се то зове "проценили да је пробитачније".

Но, ово све у теоретском случају да је ико од наших уопште покушао да направи тамо неки бренд а да није за ракију.

gradiš slučaj koji nije zasnovan na stvarnosti

ontheotherhand wrote:Nordeus… Napalm.

Биће ово занимљиво pic.twitter.com/rtkRCU26eu

— Бју:го (@bjutidingospo) December 7, 2019

– Вредност „Турског тока” у овој години, према извештају саме компаније која га гради, износи 1,4 до 1,5 милијарди евра. Његова бруто додата вредност, када се одбије вредност опреме, износи најмање 700 милиона евра, па је зато допринос „Турског тока” расту БДП-а 1,8 одсто у овој години – рекао је Ковачевић.

AZ-5 wrote:nece se pobrinuti.

Као пригодно издање Поште Србије, међу маркама са ликовима знаменитих личности Србије, недавно је објављена и марка са ликом професора Милоја М. Васића, изузетно значајне личности за развој археологије у нашој земљи. Пратећи текст наводи детаље из његове биографије, као и податак да је у изради ове марке обезбеђена стручна сарадња Народног музеја из Великог Градишта. На самој марки, а посебно на коверту који је прати, приказан је лик професора Васића, као и предмети и мотиви који, претпостављамо, треба да илуструју његов рад и достигнућа на основу којих је сврстан међу значајне личности наше историје. Међутим, мотиви који су изабрани углавном не одсликавају научне чињенице, нити имају икакве везе с Васићевим археолошким радом, већ указују на погрешне и псеудо-археолошке тврдње, темељно оспорене у стручној литератури.

Приказане правоугаоне плочице познате су међу археолозима под именом „плочице из Тартарије“, по налазишту у западној Румунији, а њихова аутентичност и проналазак (1961) су под оправданом сумњом. Уосталом, оне нису ни на који начин повезане с проф. Васићем. Други керамички диск (на коверти), чак и није из винчанске културе, већ потиче из каснијег налазишта бронзаног доба у околини Панчева (које такође није Васић ископавао). Читава ликовна композиција је несрећан избор артефаката који већином немају везе с Милојем М. Васићем, а требало би да сугеришу научно сасвим неутемељену тврдњу да је на територији Балкана у раној праисторији постојало писмо. Знаци који се појављују на марки и коверти у позадини Васићевог лика потпуно су слободна и научно бесмислена реконструкција тог писма, које се у јавности често појављује под именом „винчанско писмо“. Не знамо да ли је композиција на марки и коверти резултат археолошког незнања, иначе врсног ликовног уметника Савића, или су му из музеја у Великом Градишту сугерисали погрешне и сумњиве податке. У сваком случају, у овој земљи постоје и мериторније институције којима су се аутор и издавачи маркице могли обратити, па не би осрамотили лик и дело Милоја М. Васића, што су учинили.

Запажамо да ово није једини пример присуства псеудо-археолошких идеја у контексту који није примерен, као што је случај и са веома обимним интервјуом са Семиром Османагићем, који је 8. децембра 2019. емитовао Други програм Радио Београда у оквиру емисије „Дионис“. Османагићево наводно откриће „пирамида“ (заправо природних формација) у Високом у Босни, тобоже већих и старијих од египатских, оспорили су познати египтолози, као и међународна археолошка удружења. Систематско занемаривање становишта наше струке чак и од стране највиших државних чиновника довело је и до тога да је, поводом пројекта изградње жичаре на Калемегдану, Београдска тврђава недавно увршћена у најужи избор за седам најугроженијих споменика културе у Европи, коју годишње објављује међународна експертска организација Европа Ностра. Изражавамо озбиљну забринутост да систематско ниподаштавање нашег стручног знања од стране државних институција и медија води у даље озбиљно угрожавање културне баштине Србије, која је драгоцено и необновљиво добро од највишег општег значаја.

Наставници и сарадници Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду

Earthmoving wrote:Youtube je prevazisao drzavno skolstvo. Obican prosecan nastavnik ne moze da parira Youtubeu ni u jednoj oblasti, inferioran je u odnosu na ponudu tamo. Klinac koji slusa Radovana Damjanovica ili Slavisu Miljkovica, moze izpreskace svakog profesora srbskog, oni nece moci da mu pariraju. Klinac koji slusa Deretica ce istoricaru u skoli da navede anticke pisce I izvore za koje ovaj nije ni cuo. Slicno kao onog Terzina u biologiji. Ja sam recimo gledao 40tak dvocasa istorije matematike jednog australijskog profesora na YT-u, I to je verovatno bolje nego sto svi nasi profesori znaju o toj oblasti. Koju god oblast uzmete, na YT-u imate mnogo jake likove u poredjenju sa kojima skola izgleda kao ruzna proslost... Plus naravno mozete cuti I razlicita misljenja, pa izabrati sta je vama logicnije.

Spoiler: